Гијасудин Џамшид ибн Масуд ибн Махмуд Табиб Кашани
Гијасудин Џамшид ибн Масуд ибн Махмуд Табиб Кашани рођен је у Кашану а умро је око 1437. године[1]:стр. 242. у Самарканду.
| Кашани | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Гијасудин Џамшид ибн Масуд ибн Махмуд Табиб Кашани |
| Место рођења | Кашан, Иран |
| Датум смрти | 1437. |
| Место смрти | Самарканд, |
| Образовање | Математика, астрономија |
Поред својих научних и ауторских резултата, овај проминентни муслимански математичар познат је по томе што је своје истраживачке пројекте реализовао захваљујући својим техничким иновацијама на пољу израде осетљивих опсерваторијских инструмената. Због својих научних дела Кашани је привукао велику пажњу каснијих западних математичара који су тврдили да је он заиста био испред своје епохе. Године 1421, на позив Улуг-бега, сели се у Самарканд где ће бити председник централне државне опсерваторије.[1]:стр. 242. Многи историчари пишу да је та опсерваторија била неколико корака испред свог времена. Овај државни декрет, између осталог, показује да је Кашани имао висок положај у друштву и да га је Улуг-бег веома поштовао.
Кашани је имао прилику да опажа и прецизно анализира неколико помрачења сунца која су се догодила у периоду између 1406. и 1408. године.[1]:стр. 1063.
Један од његових бриљантних успеха, када је реч о математичким истраживањима, јесте то што је одредио приближне вредности броја „пи” (π), који означава однос обима и пречника круга. Његов прецизан резултат остао је беспрекоран чак 150 година после његове смрти. Он је такође говорио о приближној вредности математичке синтагме „2π”, изједначивши напокон њену вредност у свом чувеном есеју ал-Мухитија [О обиму] са бројем 6,2831853071795865.[1]:стр. 242. Осим тога, Кашани је у свом научном есеју Хипотенуза и синус иновативно израчунао синус угла од једног степена, користећи традиционалну методу кубног полинома. Пошто је своје математичке функције обављао у традиционалним бројевним системима од шездесет јединица, уколико број који означава његов синус једностепеног угла поделимо на шездесет, па резултат испишемо у децималном бројевном систему, добићемо:
Син 1° = 0,0174524064372835103712.[1]:стр. 243.
Дела уреди
Кашани је за собом оставио драгоцену писану баштину ауторских дела. Од његових најзначајнијих математичких дела овде можемо издвојити следеће наслове:
- Мифтах ал-хисаб [Кључ аритметике][1]:стр. 243.
Мифтах је најзначајније Кашанијево дело из области аритметике писано на арапском језику. Овај славни муслимански мислилац почео је да га пише пре 1421. године. Дело садржи увод и пет научних трактата. У првом трактату, Кашани разматра дефиниције целих бројева у аритметици, а у другом говори о аритметичким функцијама разломака. Трећи трактат је усмерен на употребу аритметике у астрономији, док су у четвртом и петом трактату, редом, презентоване ауторове теорије о површини и о решавању функционалних једначина.
- Мухитија [О обиму][1]:стр. 243.
Мухитија је драгоцено Кашанијево дело у коме он на арапском језику пише о разним темама. Овај чувени математичар завршио је са писањем ове књиге 1424. године, а рукопис се још чува у библиотеци Астан-е Кодс-е Разави у Машхаду. Познати немачки мислилац Павел Локи први је превео на немачки језик овај спис који се састоји од једног научног увода и десет поглавља.
- Ватар ва ђајб [Хипотенуза и синус][1]:стр. 244.
Ову Кашанијеву књигу превео је на арапски језик Казизаде Руми. Назив арапског превода потпуно означава усмерење Кашанијевих драгоцених резултата у овој књизи јер се у њој разоткривају прецизне величине синуса једностепеног угла на основу традиционалног бројевног система од шездесет јединица.
- Зиџ ал-Хакани фи такмил ал-Илхани [Хаканијев хороскоп – допуна Илханијевом хороскопу][1]:стр. 244.
Кашани је овај драгоцени персијски хороскоп завршио 1413. године и посветио га Улуг-бегу. Хаканијев хороскоп се састоји од шест научних трактата. Аутор је у првом трактату писао о чувеним историјским токовима који су били повезани са оновременом методом сачињавања хороскопа. У другом трактату посветио се математичким темама које су имале инструменталну улогу у традиционалним хороскопима. У трећем трактату Кашани разматра положај различитих небеских тела и звезда. Најзад, у четвртом научном трактату он износи мање важна објашњења о правим и кривим линијама, да би се у петом и шестом есеју вратио главној теми и редом говорио о евентуалним друштвеним и астрономским променама које су утицале на климатске околности на Земљи.
- Талхис ал-Мифтах фи илм ал-хисаб [Кратки приказ Кључева аритметике][1]:стр. 244.
Кашани је ово значајно дело написао на арапском језику и посветио га свим студентима математичких наука. Можемо потврдити да је овај славни математичар овде у скраћеном облику успео да презентује саму научну суштину свог најзначајнијег дела Мифтах. Занимљиво је истаћи да је ово дело осам пута краће од оригиналног Мифтаха.
- Нахзат ал-хадаик, дело које је познато и по називу Џам-е Џамшид. [1]:стр. 1063.