Гликолалдехид
Гликолалдехид (HOCH2-CH=O) је најмањи могући молекул који садржи алдехидну и хидроксилну групу. Он је једина могућа диоза, моносахарид са два атома угљеника, мада стриктно гледано диоза није сахарид. Он је најједноставнији шећер.[4]
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2-hidroksiacetaldehid
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.004.987 |
| КЕГГ[1] | |
| |
| Својства | |
| C2H4O2 | |
| Моларна маса | 60,052 g/mol |
| Сродна једињења | |
Сродне материје
|
3-Хидроксибутанал |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Формирање
уредиГликолалдехид је интермедијар формозне реакције.
Гликолалдехид се формира из многих прекурсора, укључујући аминокиселину глицин. Она се може формирати дејством кетолазе на фруктозу 1,6-бисфосфат у алтернативном гликолизном путу.
Референце
уреди- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Марстокк, К.-M., & Мøллендал, Х. (1973). „Мицроwаве Спецтра оф Исотопиц Глyцолалдехyдес, Субститутион Струцтуре, Интрамолецулар Хyдроген Бонд анд Диполе Момент” (ПДФ). Ј. Мол. Струцт. 19: 259—270.
Спољашње везе
уреди
- „Цолд Сугар ин Спаце Провидес Цлуе то тхе Молецулар Оригин оф Лифе”. Натионал Радио Астрономy Обсерваторy. 20. 9. 2004. Приступљено 20. 12. 2006.