Glikolaldehid
Glikolaldehid (HOCH2-CH=O) je najmanji mogući molekul koji sadrži aldehidnu i hidroksilnu grupu. On je jedina moguća dioza, monosaharid sa dva atoma ugljenika, mada striktno gledano dioza nije saharid. On je najjednostavniji šećer.[4]
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
2-hidroksiacetaldehid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.004.987 |
| KEGG[1] | |
| |
| Svojstva | |
| C2H4O2 | |
| Molarna masa | 60,052 g/mol |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne materije
|
3-Hidroksibutanal |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Formiranje
уредиGlikolaldehid je intermedijar formozne reakcije.
Glikolaldehid se formira iz mnogih prekursora, uključujući aminokiselinu glicin. Ona se može formirati dejstvom ketolaze na fruktozu 1,6-bisfosfat u alternativnom glikoliznom putu.
Reference
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Marstokk, K.-M., & Møllendal, H. (1973). „Microwave Spectra of Isotopic Glycolaldehydes, Substitution Structure, Intramolecular Hydrogen Bond and Dipole Moment” (PDF). J. Mol. Struct. 19: 259—270.
Spoljašnje veze
уреди
- „Cold Sugar in Space Provides Clue to the Molecular Origin of Life”. National Radio Astronomy Observatory. 20. 9. 2004. Приступљено 20. 12. 2006.