Хистамин
Хистамин је органско једињење азота које учествује у локалном имунолошком одговору, као и у регулацији физиолошких функција стомака, и које дејствује као неуротрансмитер.[3] Хистамин иницира инфламаторни одговор. Као део имунолошког одговора на патогене, хистамин продизводе базофили и мастоцити везивних ткива. Хистамин повећава капиларну пермеабилост за бела крвна зрнца и протеине, чиме им омогућава дејство против страних организама у инфицираним ткивима.[4]
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
2-(1H-imidazol-4-yl)ethanamine
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.000.092 |
МеСХ | Хистамине |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C5H9N3 | |
Моларна маса | 111,145 |
Тачка топљења | 83.5 °C (182.3 °F) |
Тачка кључања | 209.5 °C (409.1 °F) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Синтеза и метаболизам
уредиХистамин настаје декарбоксилацијом аминокиселинâ хистидина, реакцијом која је катализована ензимом L-хистидин декарбоксилазом.[5] Он је хидрофилни вазоактивни амин.
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 414. ISBN 0-8053-4989-8.
- ^ Di Giuseppe, M.; et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd. стр. 473. ISBN 0-17-625987-2.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
Literatura
уреди- Di Giuseppe, M.; et al. (2003). Нелсон Биологy 12. Торонто: Тхомсон Цанада Лтд. стр. 473. ИСБН 0-17-625987-2.
- Мариеб, Е. (2001). Хуман анатомy & пхyсиологy. Сан Францисцо: Бењамин Цуммингс. стр. 414. ИСБН 0-8053-4989-8.