Хистамин је органско једињење азота које учествује у локалном имунолошком одговору, као и у регулацији физиолошких функција стомака, и које дејствује као неуротрансмитер.[3] Хистамин иницира инфламаторни одговор. Као део имунолошког одговора на патогене, хистамин продизводе базофили и мастоцити везивних ткива. Хистамин повећава капиларну пермеабилост за бела крвна зрнца и протеине, чиме им омогућава дејство против страних организама у инфицираним ткивима.[4]

Хистамин
Називи
IUPAC назив
2-(1H-imidazol-4-yl)ethanamine
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.092
МеСХ Хистамине
УНИИ
  • n1cc(nc1)CCN
Својства
C5H9N3
Моларна маса 111,145
Тачка топљења 83.5 °C (182.3 °F)
Тачка кључања 209.5 °C (409.1 °F)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Синтеза и метаболизам уреди

Хистамин настаје декарбоксилацијом аминокиселинâ хистидина, реакцијом која је катализована ензимом L-хистидин декарбоксилазом.[5] Он је хидрофилни вазоактивни амин.

 
Конверзија хистидина у хистамин хистидин декарбоксилазом

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 414. ISBN 0-8053-4989-8. 
  4. ^ Di Giuseppe, M.; et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd. стр. 473. ISBN 0-17-625987-2. 
  5. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди