Игор Бојовић
Овај чланак који је биографија живе особе нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, чланак мора садржавати изворе. Помозите да га се унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — морају бити одмах уклоњене без икакве дискусије. Погледајте Википедија:Контроверзни чланци. |
Игор Бојовић (Никшић, 27. мај 1969) српски је драмски писац, драматург и сценариста. Управник је Позоришта „Бошко Буха” у Београду. Пуних 18 година био је директор и уметнички директор Позоришта лутака „Пинокио”, а пре тога и директор драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици.
Игор Бојовић | |
---|---|
Датум рођења | 27. мај 1969. |
Место рођења | Никшић СФР Југославија |
Биографија
уредиРођен 27. маја 1969. године у Никшићу. 1995. године завршио је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду као студент генерације Универзитета уметности. 1997. године похађао је Интернационалну школу драматургије при Краљевском дворском позоришту у Лондону (Роyал Цоурт Тхеатре).[1]
Аутор је већег броја драмских текстова, али пре свега важи за једног од најплоднијих и најистакнутијих домаћих драмских писаца за децу. Драме су му изведене на скоро свим сценама у земљи и преведене на француски, бугарски, македонски, италијански, енглески, руски и турски језик.
Добитник је Стеријине награде за драмске текстове "Мачор у чизмама" (Позориште "Бошко Буха", Београд, 1995) и "Извањац" (Црногорско народно позориште, Подгорица, 1996)
Драму „Дивче“ (Хаппy Енд) у преводу Мирел Робан, објавила је издавачка кућа Антоине - Витез у едицији L`еспаце д`ун инстант у Паризу, 2005. Драмски текст за децу „Црвенкапа“ уврштен је у школски програм за четврти разред основне школе и објављен је у читанци за IV разред, Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. Драмски текстови "Извањац" и "Женидба краља Вукашина" су у обавезној лектири за осми и девети разред у Црној Гори.[2]
2004. године добио је Змајеву награду за укупан допринос драмском стваралаштву за децу. Дугогодишњи је председник српског огранка УНИМА, најзначајније светске луткарске организације.
Био је директор Драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици, а од 1998. до 2012. године био је управник Позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну. Од 2012. до 2014. био је уметнички директор, а од 2014. до 2016, поново је био директор истог позоришта. Од тада је директор Позоришта Бошко Буха у Београду.[3]
Чланство у стручним организацијама и жиријима
уреди- Члан Председништва Удружења драмских писаца Србије и члан Удружења драмских уметника Србије;
- Члан жирија Стеријиног позорја, БИТЕФ-а, Међународног фестивала за децу Суботица, Међународног фестивала за децу «Златна искра» Крагујевац, Међународног фестивала позоришта за децу и младе Ломжа (Пољска) *две године члан жирија за најбоље глумачко остварење Удружења драмских уметника Србије «Милош Жутић»,
- Члан жирија за драмски текст на конкурсу Стеријиног позорја и многих других конкурса
- Селектор 58. и 59. Стеријиног позорја,
- Пет година био је селектор фестивала ТИБА у Београду,
- Председник УНИМА центра Србије већ 11 година . Седиште ове најзначајније светске луткарске организације је у Шарлевилу (Француска), а организације за Србију у Позоришту лутака «Пинокио».
Награде
уреди- Стеријина награда за комедију текст „Мачор у чизмама“, Позориште «Бошко Буха», 1995.
- Стеријина награда за савремени драмски текст, за драму „Извањац“, Црногорско народно позориште Подгорица, 1996.
- Награда „Исак Самоковлија“ за драму „Лавиринт“, 1985.
- Награда Народног позоришта у Београду за драму „Извањац“, 1993.
- Награда „Бранислав Нушић“ за драму „Друго рођење Јованово“ (Извањац), 1993.
- Награда за најбољи драмски текст на которском Фестивалу позоришта за дјецу за драму „Женидба краља Вукашина“, 1998.
- Награда „Јосип Колунџић“ Факултета драмских уметности у Београду, за драму „Извањац“, 1993.
- Награда „Божидар Валтровић“ за драму „Баш Челик“, 1993.
- Награда „Драгиша Кашиковић“ за драму „Дивче“, 1995.
- Друга награда за филмски сценарио „Нож“ на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи, 1999.
- Награда за најбољу адаптацију - за сценарио филма „Нож“ од Удружења руских писаца на Фестивалу „Златни витез“ у Москви.
- Змајева награда за укупан допринос драмском стваралаштву за децу, Нови Сад, 2004.
- Награда за животно дело Мали принц на 17. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, 2010.
- Награда за најбољи текст за представу „Царев славуј“ на 42. Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, Нови Сад, 2011.
- Награда за најбољи текст за представу ”Ружно паче» на 44. Сусретима луткарских позоришта, Крагујевац 2013.
- Шест пута за редом добио је награду за најбољи текст за луткарско позориште на Сусретима луткарских позоришта Србије.
Дела
уредиПозоришни комади
уреди- „Извањац“
- „Хаппy Енд“
- „Женидба краља Вукашина“
- „Бајка о цару и славују“
- „Баш Челик“
- „Петар Пан“
- „Мачор у чизмама“
- „Шаргор“
- „Црвенкапа“
- „Пепељуга“
- „Баш Челик“
- „Мртва природа“
- „Босански лонац у Паризу“
ТВ серије
уреди- „Снови од шпер-плоче“, режија: Павле Рашковић, ТВ Пинк, 1995.
- „Добро вече, децо“, режија: Дејан Ћорковић, РТС, 1996.
- „Улица добре воље“, режија: Данило Вукотић, Дечји канал „Бонарт“, 2000.
- „Чудило се чудило“, РТС, анимирана ТВ серија за децу
Филмови
уреди- "Нож", по роману Вука Драшковића, режија Мирослав Лекић, 1999.
- „Рат уживо“, режија: Дарко Бајић, 2000.
- „Лавиринт“, режија: Мирослав Лекић, 2002.
Референце
уреди- ^ „Игор Бојовић у позоришном огледалу”. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Игор Бојовић на челу београдског позоришта „Бошко Буха“”. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „ПОСЛЕ СМРТИ МАНДЕ Директор "Бошка Бухе" Игор Бојовић”. Приступљено 21. 1. 2021.