Википедија

Историја Америке

Праисторија Америка (Северне, Јужне, и Централне Америке, и Кариба) почиње са мидграцијом људи у те области из Азије у јеку леденог доба. Сматра се да су ове групе генерално биле изоловане од народа „Старог света” до доласка Европљана у 10. веку са Исланда под водством Лејфа Ериксона и путовања Кристофера Колумба 1492. године.

Права боја Америка. Велики део информација на слици долази од једног даљинског сензорног уређаја - спектрорадиометра агенције НАСА за имиџинг умерене резолуције, или МОДИС, који је летио преко 700 km изнад Земље на сателиту Тера 2001. године.

Преци данашњих америчких староседилачких народа били су Палеоиндијанци; ловци-сакупљачи који су мигрирали у Северну Америку. Најпопуларнија теорија тврди да су мигранти дошли у Америку преко Берингије, копнене масе која је сада прекривена океанским водама Беринговог теснаца. Мали народи литичког ступња пратили су мегафауну попут бизона, мамута (данас изумрлих) и ирваса, чиме су стекли савремени надимак „ловци на велику дивљач”. Групе људи су такође могле путовати у Северну Америку по леденим површинама дуж северне обале Пацифика.

Културне особине које су донели први досељеници касније су еволуирале и формиране су такве културе као што су Ирокези Северне Америке и Пирахани из Јужне Америке. Те културе су се касније развиле у цивилизације. У многим случајевима су се те културе прошириле касније од њихових пандана из Старог света. Након пловидбе Кристофора Колумба 1492. године, шпанске и касније португалске, енглеске, француске и холандске колонијалне експедиције стигле су у Нови свет освајајући и насељавајући откривене земље, што је довело до трансформације културног и физичког пејзажа у Америци. Шпанија је колонизовала већи део Америке, од данашњих Југозападних Сједињених Држава, Флориде и Кариба до јужног врха Јужне Америке. Португалија се настанила у данашњем Бразилу, док је Енглеска успоставила колоније на источној обали Сједињених Држава, као и на северно-пацифичкој обали и у већем делу Канаде. Француска се настанила у Квебеку и другим деловима Источне Канаде и била је присвојила подручје у данашњем централном делу Сједињених Држава. Холанђани су населили Нову Холандију (са административним центром Њу Амстердамом - сада Њујорком), нека Карипска острва и делове Северне Јужне Америке.

Предколонизација уреди

Главни чланак: Претколумбовска ера
За више информација погледајте: историја Канаде, историја Сједињених Америчких Држава, историја Мексика, историја Средње Америке и историја Јужне Америке

Миграција на континенте уреди

За више информација погледајте: Насељавање Америка и Генетска историја аутохтоних народа Америке
 
Мапа раних људских миграција

Специфичности палео-индијске миграције у и широм Америке, укључујући тачне датуме и руте којима су се кретали, предмет су сталног истраживања и дискусије.[1] Традиционална теорија је да су се ови рани мигранти преселили на копнени мост Берингије између источног Сибира и данашње Аљаске пре око 40.000 - 17.000 година, када је ниво мора био знатно нижи због квартарске глацијације.[1][2] За ове људе се верује да су пратили стада сада већ изумрле плеистоценске мегафауне дуж безледних коридора који су се протезали између ледених плоча Лаурентиде и Кордиљера.[3] Такође је предложено да су било пешке или примитивном чамцима они мигрирали низ северозападну обалу Тихог океана до Јужне Америке.[4] Докази о овоме од тада би били покривени порастом нивоа мора од стотину метара након последњег леденог доба.[5]

Археолози тврде да се палео-индијска миграција из Берингије (источне Аљаске) одвила у периоду од пре 40.000 до пре око 16.500 година.[6][7][8] Овај временски распон је предмет енергичних расправе. До сада је остварен мали степен сагласности, осим да насељеници потичу из централне Азије, као и да је широко распрострањена хабитација Америке постојала крајем последњег леденог периода, или тачније након касног леденог максимума, око пре 16.000 - 13.000 година.[8][9]

Амерички часопис за људску генетику објавио је чланак 2007. у којем се наводи „Овде показујемо, користећи 86 комплетних митохондријалних генома, да су све аутохтоне америчке хаплогрупе, укључујући Хаплогрупу X (мтДНК), биле део јединствене популације.”[10] Америчке индијанске групе у региону Беринговог теснаца показују најјаче везе једрене ДНК или митохондријске ДНК са сибирским народима. Генетска разноликост домородачких група у Америци повећава се удаљеношћу од претпостављене тачке уласка у Америку.[11][12] Одређени обрасци генетске разноликости од запада ка истоку, посебно у Јужној Америци, сугеришу да је миграција прво текла низ западну обалу, и да је затим настављена према истоку.[13] Генетичари су произвели разне, често различите, процене да су народи из Азије и Америке били део исте популације од пре 42.000 до 21.000 година.[14]

Нове студије бацају светло на становништво аутохтоних Американаца, сугерирајући да њихови преци потичу из источне Азије и западне Евроазије, и да су у Северну Америку мигрирали директно из Сибира. Једна студија из 2013. године у часопису Nature објавила је да ДНК пронађена у 24.000 година старим посмртним остацима младића у Малта Сибиру сугерише да до једне трећине аутохтоних Американаца може имати порекло које се може пратити до западних Евроазијаца, који су вероватно„ имали ширу североисточну дистрибудцију пре 24.000 година него што се обично мисли”.[15] Професор Кели Граф рекао је да су њихова „открића значајна на два нивоа. Прво, то показује да су горње-палеолитски Сибирци потицали од космополитске популације раних модерних људи који су се раширили из Африке у Европу и Централну и Јужну Азију. Друго, палеоиндијански костури са фенотипским особинама атипичним за данашње америчке Индијанце могу се објаснити тиме да имају директну историјску везу са горње-палеолитским Сибиром.” Рута кроз Берингију сматра се вероватнијим од солутрејанске хипотезе.[16]

Дана 3. октобра 2014, Орегонска пећина у којој су пронађени најстарији ДНК докази о људском обитавању у Северној Америци додата је у Национални регистар историјских места. Радиоугљенично датирана ДНК од пре 14.300 година, пронађена је у фосилизованим људским копролитима откривеним у пећинама Пајсли у јужном централном делу Орегона.[17]

Референце уреди

  1. ^ а б „Атлас оф тхе Хуман Јоурнеy-Тхе Генограпхиц Пројецт”. Натионал Геограпхиц Социетy. 1996—2008. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 6. 10. 2009. 
  2. ^ Фитзхугх, Дрс. Wиллиам; Годдард, Ивес; Оуслеy, Стеве; Оwслеy, Доуг; Станфорд., Деннис. „Палеоамерицан”. Смитхсониан Институтион Антхропологy Оутреацх Оффице. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2009. 
  3. ^ „Тхе пеоплинг оф тхе Америцас: Генетиц анцестрy инфлуенцес хеалтх”. Сциентифиц Америцан. Приступљено 17. 11. 2009. 
  4. ^ Фладмарк, К. Р. (1979). „Алтернате Мигратион Цорридорс фор Еарлy Ман ин Нортх Америца”. Америцан Антиqуитy. 44 (1): 55—69. ЈСТОР 279189. С2ЦИД 162243347. дои:10.2307/279189. 
  5. ^ „68 Респонсес то "Сеа wилл рисе 'то левелс оф ласт Ице Аге'"”. Центер фор Цлимате Сyстемс Ресеарцх, Цолумбиа Университy. 26. 1. 2009. Приступљено 17. 11. 2009. 
  6. ^ „Интродуцтион”. Говернмент оф Цанада. Паркс Цанада. 2009. Архивирано из оригинала 24. 4. 2011. г. Приступљено 9. 1. 2010. „Цанада'с олдест кноwн хоме ис а цаве ин Yукон оццупиед нот 12,000 yеарс аго лике тхе У.С. ситес, бут ат леаст 20,000 yеарс аго” 
  7. ^ „Плеистоцене Арцхаеологy оф тхе Олд Цроw Флатс”. Вунтут Натионал Парк оф Цанада. 2008. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 10. 1. 2010. „Хоwевер, деспите тхе лацк оф тхис цонцлусиве анд wидеспреад евиденце, тхере аре суггестионс оф хуман оццупатион ин тхе нортхерн Yукон абоут 24,000 yеарс аго, анд хинтс оф тхе пресенце оф хуманс ин тхе Олд Цроw Басин ас фар бацк ас абоут 40,000 yеарс аго.” 
  8. ^ а б „Јоурнеy оф манкинд”. Брад Схаw Фоундатион. Приступљено 17. 11. 2009. 
  9. ^ Бонатто, СЛ; Салзано, ФМ (1997). „А сингле анд еарлy мигратион фор тхе пеоплинг оф тхе Америцас суппортед бy митоцхондриал ДНА сеqуенце дата”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 94 (5): 1866—71. ПМЦ 20009  . ПМИД 9050871. дои:10.1073/пнас.94.5.1866  . 
  10. ^ Фирст Америцанс. Соутхерн Метходист Университy-Давид Ј. Мелтзер, Б.А., M.А., Пх. D. новембар 2010. ИСБН 9780520267992. Приступљено 17. 11. 2009. 
  11. ^ „Тхе пеоплинг оф тхе Америцас: Генетиц анцестрy инфлуенцес хеалтх”. Сциентифиц Америцан. Приступљено 22. 11. 2009. 
  12. ^ „Фирст Америцанс Ендуред 20,000-Yеар Лаyовер - Јеннифер Виегас, Дисцоверy Неwс”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2009 
  13. ^ Wанг, Сијиа; Леwис, Цецил M.; Јакобссон, Маттиас; Рамацхандран, Сохини; Раy, Ницолас; Бедоyа, Габриел; Ројас, Wинстон; Парра, Мариа V.; Молина, Јулио А.; Галло, Царла; Маззотти, Гуидо; Полетти, Гиованни; Хилл, Ким; Хуртадо, Ана M.; Лабуда, Дамиан; Клитз, Wиллиам; Баррантес, Рамиро; Бортолини, Мариа Цáтира; Салзано, Францисцо M.; Петзл-Ерлер, Мариа Луиза; Тсунето, Луиза Т.; Ллоп, Елена; Ротххаммер, Францисцо; Еxцоффиер, Лаурент; Фелдман, Марцус W.; Росенберг, Ноах А.; Руиз-Линарес, Андрéс (2007). „Генетиц Вариатион анд Популатион Струцтуре ин Нативе Америцанс”. ПЛОС Генетицс. 3 (11): 3(11). ПМЦ 2082466  . ПМИД 18039031. дои:10.1371/јоурнал.пген.0030185. 
  14. ^ Фагундес, Нелсон Ј.Р.; Канитз, Рицардо; Ецкерт, Роберта; Ана C.С. Валлс; Маурицио Р. Бого; Францисцо M. Салзано; Давид Гленн Смитх; Wилсон А. Силва; Марцо А. Заго; Андреа К. Рибеиро-дос-Сантос; Сиднеy Е.Б. Сантос; Мариа Луиза Петзл-Ерлер; Сандро L.Бонатто (2008). „Митоцхондриал Популатион Геномицс Суппортс а Сингле Пре-Цловис Оригин wитх а Цоастал Роуте фор тхе Пеоплинг оф тхе Америцас” (ПДФ). Америцан Јоурнал оф Хуман Генетицс. 82 (3): 583—592. ПМЦ 2427228  . ПМИД 18313026. дои:10.1016/ј.ајхг.2007.11.013. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 03. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2009. 
  15. ^ Рагхаван, Маанаса; Скоглунд, Понтус; Келлy Е. Граф; Метспалу, Маит; Албрецхтсен, Андерс; Молтке, Ида; Расмуссен, Симон; Тхомас W. Стаффорд Јр; Орландо, Лудовиц; Ене Метспалу; Моника Кармин; Кристиина Тамбетс; Сиири Роотси; Реедик Мäги; Паула Ф. Цампос; Елена Балановска; Олег Балановскy; Елза Кхуснутдинова; Сергеy Литвинов; Лудмила П. Осипова; Сардана А. Федорова; Микхаил I. Воевода; Мицхаел ДеГиоргио; Тхомас Сицхеритз-Понтен; Сøрен Брунак; Светлана Демесхцхенко; Тоомас Кивисилд; Рицхард Виллемс; Расмус Ниелсен; Маттиас Јакобссон; Еске Wиллерслев (2013). „Уппер Палаеолитхиц Сибериан геноме ревеалс дуал анцестрy оф Нативе Америцанс”. Натуре. 505 (7481): 87—91. ПМЦ 4105016  . ПМИД 24256729. дои:10.1038/натуре12736. 
  16. ^ „Анциент Сибериан геноме ревеалс генетиц оригинс оф Нативе Америцанс”. ПХYСОРГ. 20. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013. 
  17. ^ Стафф (3. 10. 2014). „Цаве цонтаининг еарлиест хуман ДНА дуббед хисториц”. Пхyс.орг. Приступљено 5. 10. 2014. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Историја Америке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Amerike&oldid=27676242”