Википедија

Историја Бутана

Бутанска рана историја је прожета митологијом и остаје нејасна. Неке структуре пружају доказе да је регион био насељен већ 2000. године п. н. е.. Према легенди, овим краљем је владао куч-бехарски краљ, Сангалдип, око 7. века п. н. е.,[1] али није много познато пре увођења тибетанског будизма у 9. веку, када су немири на Тибету присилили многе монахе да побегну у Бутан. У 12. веку је основана школа Друкпа Кагју и она остаје доминантан облик будизма у Бутану и данас.[2] Политичка историја земље уско је повезана са њеном верском историјом и односима између различитих манастирских школа и манастира.[3]

Историја Јужне Азије
Бутан Малдиви Пакистан Индија Бангладеш Шри Ланка Непал
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура 1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација 1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади 700.–300. п. н. е.
Царство Магада 684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство · 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанати · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагарско царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.–
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет
Поглед на Ташичоедзонг, Тимфу. Тврђава-манастир из 17. века на северној ивици града, од 1952. године је била седиште бутанске владе.

Бутан је једна од свега неколико земаља које су биле независне током своје историје, никада их није освојила, заузела или њима управљала спољна сила (упркос повременог номиналног вазалског статуса). Иако се спекулише да је постојало Краљевство Камарупа или Тибетанско царство од 7. до 9. века, недостају чврсти докази. Од времена кад постоје су јасни историјски записи, Бутан је континуирано и успешно бранио свој суверенитет.[4]

Консолидација Бутана догодила се 1616. године када је Нгаванаг Намгјал, лама са западног Тибета познат као Забдрунг Ринпоче, победио три тибетанске инвазије, покорио ривалске верске школе, кодификовао Ца Јиг, замршен и свеобухватан систем закона, и успоставио се као владар преко система црквених и цивилних администратора. Након његове смрти, унутрашњи сукоби и грађански рат урушили су моћ Забдрунга током наредних 200 година. Уген Вангчук је 1885. успео да консолидује власт и почео је да култивира ближе везе са Британцима на потконтиненту.[3]

Године 1907, Уген Вангчук је изабран за наследног владара Бутана, крунисан 17. децембра 1907, и постављен за шефа државе као Друк Гјалпо (Змајски краљ). Краљ Уген и Британци су 1910. године потписали Пунашки уговор којим је предвиђено да се Британска Индија неће мешати у унутрашње ствари Бутана, уколико земља прихвати спољне савете у својим спољним односима. Када је 1926. умро Уген Вангчук, његов син Џигме Вангчук постао је владар, а када је Индија стекла независност 1947, нова индијска влада је признала Бутан као независну земљу. Године 1949, Индија и Бутан потписали су Уговор о миру и пријатељству који је предвидео да се Индија неће мешати у унутрашње ствари Бутана, већ ће водити његову спољну политику. Наследио га је 1952. године његов син Џигме Дорџи Вангчук. Бутан је полако почео да излази из своје изолације и започео је програм планираног развоја. Основани су Народна скупштина Бутана, Краљевска бутанска армија и Краљевски суд правде, заједно са новим закоником.[3] Бутан је постао члан Уједињених нација 1971.

Године 1972, на трон је ступио Џигме Синге Вангчук у својој 16. години. Он је ставио нагласак на модерно образовање, децентрализацију управљања, развој хидроелектрицитета и туризма, и побољшања у руралном развоју. Он је можда био међународно најпознатији по својој свеобухватној развојној филозофији „бруто националне среће”. Она препознаје да развој има много димензија и да сами економски циљеви нису довољни. Задовољан транзицијским процесом демократизације Бутана, абдицирао је у децембру 2006. године, уместо да је чека до проглашења новог устава 2008. Његов син Џигме Хесар Намгјел Вангчук постао је краљ након очеве абдикације.[3]

Праисторија уреди

Неолитски алати пронађени у Бутану говоре о томе да су људи живели у региону Хималаја већ најмање 11.000 година. Најранији становници Бутана и околних хималајских области Јужне Азије били су људи из цивилизације долине Инда.

Порекло и рано насељавање, 600–1600 уреди

Држава Ломон (дословно, јужна тама) или Моњул (мрачна земља, референца је на Монпе један од тибетанско-бурманских народа Бутана), вероватно на део Тибета који је тада био изван утицаја будистичких учења. Сматра се да је Моњул постојао између 100. и 600. године нове ере. Имена Ломон Ценденџонг (јужна држава Мон сандаловине) и Ломон Каши (јужна држава Мон са четири приступа), поменуте су у древним бутанским и тибетанским хроникама, такође могу имати веродостојност, и поједини бутански учењаци су их користили када говоре о својој домовини. Варијације санскритских речи Bhota-ant (крај Боте) или Bhu-uttan (са значењем висораван) историчари су предложили као порекло имена Бутан, које је ушло у уобичајену инострану употребу крајем 19. века, а користи се у Бутану само у званичној преписци на енглеском језику. Традиционално име земље од 17. века било је Друкјул - земља Друкпе, Змајев народ или Земља громовског змаја, што је референца на доминантну будистичку секту у земљи.[5]

Неки научници верују да су током раног историјског периода становници били жестоки планински абориџини, Монпе, који нису имали ни тибетанско, ни монголско порекло, који су касније надвладали северним Бутаном. Народ Моњула је практиковао шаманску религију, која је истицала обожавање природе и постојање добрих и злих духова. Током последњег дела овог периода, историјске легенде говоре да је моћни краљ Моњула напао јужну регију познату као Дуарс, покорио регионе модерног Асама, Западног Бенгала и Бихара у Индији.[5]

Приспеће будизма уреди

Будизам је први пут уведен у Бутану у 7. веку. Тибетански краљ Сонгтсан Гампо[6] (владао 627–49), преобраћен у будизам, наредио је изградњу два будистичка храма, у Бумтангу у централном Бутану и на Кјичу (у близини Пара) у долини Паро.[7] Будизам је систематски пропагиран 746. под краљем Синду Раџом[6] [8] (такође Кунџом;[9] Сенда Гијаб; Чакар Гијалпо), индијским краљем у прогонству, који је успоставио владу у Бумтангу у палати Чакар Гуто.[10]‍:35 [11]‍:13

Референце уреди

  1. ^ Фрасер, Неил; Бхаттацхарyа, Анима; Бхаттацхарyа, Бималенду (2001). Геограпхy оф а Хималаyан Кингдом: Бхутан. Цонцепт Публисхинг. стр. 1. ИСБН 978-8170228875. 
  2. ^ Даргyе, Yонтен (2001). Хисторy оф тхе Друкпа Кагyуд Сцхоол ин Бхутан (12тх то 17тх Центурy А.D.). Тхимпху, Бхутан. ИСБН 99936-616-0-0. 
  3. ^ а б в г "Бацкгроунд Ноте: Бхутан". У.С. Департмент оф Стате (Марцх 2008).
  4. ^ Росе, Лео Е. (1977). Тхе Политицс оф Бхутан. Итхаца: Цорнелл Университy Пресс. стр. 24. ИСБН 978-0-8014-0909-7. „[Т]хере цан бе но доубт тхат синце ат леаст тхе тентх центурy но еxтернал поwер хас цонтроллед Бхутан, алтхоугх тхере хаве беен периодс wхен вариоус оф итс неигхборс хаве беен абле то еxерт а стронг цултурал анд/ор политицал инфлуенце тхере.” 
  5. ^ а б Wорден, Роберт L. "Оригинс анд Еарлy Сеттлемент, АД 600–1600". Ин Савада.
  6. ^ а б Падел, Рутх (2006). Тигерс ин ред wеатхер: а qуест фор тхе ласт wилд тигерс. Блоомсбурy Публисхинг УСА. стр. 139—40. ИСБН 978-0-8027-1544-9. Приступљено 2011-08-21. 
  7. ^ "Арривал оф Буддхисм". Bhutan: A country study (Савада, Андреа Матлес, ед.). Library of Congress Federal Research Division (September 1991).   Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  8. ^ Hattaway, Paul (2004). Peoples of the Buddhist world: a Christian prayer diary. William Carey Library. стр. 30. ISBN 978-0-87808-361-9. Приступљено 2011-08-20. 
  9. ^ Rennie, Frank; Mason, Robin (2008). Bhutan: ways of knowing. IAP. стр. 18, 58. ISBN 978-1-59311-734-4. 
  10. ^ Dorji, C. T. (1994). History of Bhutan based on Buddhism. Sangay Xam, Prominent Publishers. ISBN 978-81-86239-01-8. Приступљено 2011-08-12. 
  11. ^ Padma-gliṅ-pa, (Gter-ston) (2003). Harding, Sarah, ур. The life and revelations of Pema Lingpa. Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-194-8. Приступљено 2011-08-10. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Istorija Butana na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Butana&oldid=27676289”