Википедија

Историја науке

Историја науке је студија историјског развоја људског разумевања природног света и домена друштвених наука. До касног 20-тог века историја науке, посебно физичких и биолошких наука, је имала статус наратива који слави тријумф коректних теорија над некоректнима.[1] Наука је представљана као главна димензија напретка цивилизације. Задњих декада, постмодерни погледи су узели маха. То су гледишта која дају историји статус комплетирајућег парадигма или концептуалног система. Посебно је јак утицај Томаса Куна, Структура научних револуција (1962). По Куну[2] свака нова парадигма преписује историју науке да би преставила путем селекције и дисторзија бивше гледиште као свог претходника.

Наука се састоји од емпиријског, теоретског, и практичног знања о природном свету, произведеног путем истраживања применом научних метода, што наглашава запажање, објашњавање, и предвиђање реалних феномена путем експеримента. Узимајући у обзир дуални статус науке као објективног знања и људског констракта, добра исторографија науке се заснива на историјским методима интелектуалне и друштвене историје. Утврђивање тачног порекла модерне науке је могуће употребом многих важних текстова који су сачувани још од доба класичног света. Међутим, реч научник је релативно нова — сковао ју је Вилијам Вевел у 19-том веку. Пре тога су се људи који истражују природу називали природни филозофи. Док су емпиријска истраживања природног света била описивана од доба класичне антике (на пример, Талес, Аристотел, и други), и док су научни методи били у употреби од средњег века (нпр., од стране Ибн ал-Хаитама, Ебу Рахим ел-Бирунија и Роџера Бејкона), почетак модерне науке се генерално везује за рани модерни период, од такозване Научне револуције до које је дошло током 16-тог и 17-тог века у Европи. Научни методи се сматрају фундаменталном компонентом модерне науке и неки, а посебно посебно научни филозофи и практичари  сматрају ранија испитивања природе пре научним.[3] Традиционално, историчари науке су дефинисали науку довољно широко да обухвати та испитивања.[4]

Најранији корени науке могу се пратити у старом Египту и Месопотамији у периоду од 3000. до 1200. године пре нове ере.[5][6] Њихови доприноси математици, астрономији и медицини ушли су и обликовали грчку природну филозофију класичне антике, при чему су учињени формални покушаји да се дају објашњења догађаја у физичком свету заснована на природним узроцима.[5][6] Након пада Западног римског царства, ниво знања о грчким схватањима света опао је у Западној Европи у којој се говоло латински током раних векова (400. до 1000) средњег века,[7] али је наставило да напредује у грчком говорном подручју у Источном римском (или византијском) царству. Уз помоћ превода грчких текстова, хеленистички поглед на свет је сачуван и апсорбован у муслимански свет арапског говорног подручја током исламског златног доба.[8] Обнављање и асимилација грчких дела и исламских истраживања Западне Европе од 10. до 13. века оживело је учење природне филозофије на Западу.[7][9]

Референце уреди

  1. ^ Цохен, Елиел (2021). „Тхе боундарy ленс: тхеорисинг ацадемиц ацтивитy”. Тхе Университy анд итс Боундариес: Тхривинг ор Сурвивинг ин тхе 21ст Центурy 1ст Едитион. Неw Yорк, Неw Yорк: Роутледге. стр. 14—41. ИСБН 978-0367562984. Архивирано из оригинала 5. 5. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  2. ^ Кухн, Тх., 1962, "Тхе Струцтуре оф Сциентифиц Револутионс", Университy оф Цхицаго Пресс, пп. 137: “Партлy бy селецтион анд партлy бy дистортион, тхе сциентистс оф еарлиер агес аре имплицитлy пресентед ас хавинг wоркед упон тхе саме сет оф фиxед проблемс анд ин аццорданце wитх тхе саме сет оф фиxед цанонс тхат тхе мост рецент револутион ин сциентифиц тхеорy анд метход маде сеем сциентифиц.”
  3. ^ Hendrix, Scott E. (2011). „Natural Philosophy or Science in Premodern Epistemic Regimes? The Case of the Astrology of Albert the Great and Galileo Galilei””. Teorie vědy / Theory of Science. 33 (1): 111—132. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  4. ^ "Фор оур пурпосе, сциенце маy бе дефинед ас ордеред кноwледге оф натурал пхеномена анд оф тхе релатионс бетwеен тхем." Wиллиам Цецил Дампиер - Wхетхам, "Сциенце", ин Енцyцлопедиа Британница, 11тх ед. (Неw Yорк: Енцyцлопедиа Британница, Инц, 1911); "Сциенце цомприсес, фирст, тхе ордерлy анд сyстематиц цомпрехенсион, десцриптион анд/ор еxпланатион оф натурал пхеномена анд, сецондлy, тхе [матхематицал анд логицал] тоолс нецессарy фор тхе ундертакинг." Марсхалл Цлагетт, Греек Сциенце ин Антиqуитy. . New York: Collier Books. 1955. ; "Science is a systematic explanation of perceived or imaginary phenomena, or else is based on such an explanation. Mathematics finds a place in science only as one of the symbolical languages in which scientific explanations may be expressed." David Pingree, "Hellenophilia versus the History of Science," Isis 83, 559 (1982); Pat Munday, entry "History of Science," New Dictionary of the History of Ideas (Charles Scribner's Sons, 2005).
  5. ^ а б Lindberg, David C. (2007). „Science before the Greeks”. The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (Second изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 1–20. ISBN 978-0-226-48205-7. 
  6. ^ а б Grant, Edward (2007). „Ancient Egypt to Plato”. A History of Natural Philosophy: From the Ancient World to the Nineteenth Century  (First изд.). New York, New York: Cambridge University Press. стр. 1–26. ISBN 978-052-1-68957-1. 
  7. ^ а б Lindberg, David C. (2007). „The revival of learning in the West”. The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (Second изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 193–224. ISBN 978-0-226-48205-7. 
  8. ^ Lindberg, David C. (2007). „Islamic science”. The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (Second изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 163–92. ISBN 978-0-226-48205-7. 
  9. ^ Lindberg, David C. (2007). „The recovery and assimilation of Greek and Islamic science”. The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (2nd изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 225–53. ISBN 978-0-226-48205-7. 

Literatura уреди

  • Joseph Agassi. Nauka i njena istorija: A Reassessment of the Historiography of Science (Boston Studies in the Philosophy of Science, 253) Springer. 2007. ISBN 978-1-4020-5631-4., 2008.
  • Boorstin, Daniel (1983). The Discoverers : A History of Man's Search to Know His World and Himself. New York: Random House. ISBN 978-0-394-40229-1. OCLC 9645583. 
  • Боwлер, Петер Ј. Тхе Нортон Хисторy оф тхе Енвиронментал Сциенцес (1993)
  • Броцк, W. Х. Тхе Нортон Хисторy оф Цхемистрy (1993)
  • Броноwски, Ј. Тхе Цоммон Сенсе оф Сциенце (Хеинеманн Едуцатионал Боокс Лтд. . London. 1951. ISBN 978-84-297-1380-0. .) (Инцлудес а десцриптион оф тхе хисторy оф сциенце ин Енгланд.)
  • Бyерс, Нина анд Гарy Wиллиамс, ед.. Оут оф тхе Схадоwс: Цонтрибутионс оф 20тх Центурy Wомен то Пхyсицс, Университy Пресс. 2006. ИСБН 0-5218-2197-1.
  • Heilbron, John L. (2003). The Oxford Companion to the History of Modern Science. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511229-0. 
  • Херзенберг, Царолине L. 1986. Wомен Сциентистс фром Антиqуитy то тхе Пресент Лоцуст Хилл Пресс. ISBN 978-0-933951-01-3.
  • Kuhn, Thomas S. (1996). The Structure of Scientific Revolutions. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-45807-6.  (3рд ед.)
  • Деепак Кумар: Сциенце анд тхе Рај: А Студy оф Бритисх Индиа, 2нд едитион. . Oxford University Press. 2006. ISBN 978-0-19-568003-4. 
  • Имре Лакатос (1978). Хисторy оф Сциенце анд итс Ратионал Рецонструцтионс публисхед ин Тхе Метходологy оф Сциентифиц Ресеарцх Программес: Пхилосопхицал Паперс Волуме 1. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Левере, Тревор Харвеy. Трансформинг Маттер: А Хисторy оф Цхемистрy фром Алцхемy то тхе Буцкyбалл (2001)
  • Margolis, Howard (2002). It Started with Copernicus. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-138507-7. 
  • Маyр, ДЕрнст. Тхе Гроwтх оф Биологицал Тхоугхт: Диверситy, Еволутион, анд Инхеританце (1985)
  • Needham Joseph; Wang Ling (1954). „Science and Civilisation in China, Introductory Orientations”. 1. Cambridge University Press. 
  • Joseph, Needham; Robinson Kenneth G.; Huang Jen-Yü (2004). „Science and Civilisation in China, part II General Conclusions and Reflections”. 7. Cambridge University Press. 
  • Нортх, Јохн. Тхе Нортон Хисторy оф Астрономy анд Цосмологy (1995)
  • Нyе, Марy Јо, ед. Тхе Цамбридге Хисторy оф Сциенце, Волуме 5: Тхе Модерн Пхyсицал анд Матхематицал Сциенцес (2002)
  • Парк, Катхарине, анд Лорраине Дастон, едс. Тхе Цамбридге Хисторy оф Сциенце, Волуме 3: Еарлy Модерн Сциенце (2006)
  • Портер, Роy, ед. Тхе Цамбридге Хисторy оф Сциенце, Волуме 4: Тхе Еигхтеентх Центурy (2003)
  • Георге Роуссеау анд Роy Портер, ур. (1980). Тхе Фермент оф Кноwледге: Студиес ин тхе Хисториограпхy оф Сциенце. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-22599-1. 
  • Sambursky, Shmuel (1974). Physical Thought from the Presocratics to the Quantum Physicists: an anthology selected, introduced and edited by Shmuel Sambursky. New York: Pica Press. str. 584. ISBN 978-0-87663-712-8. . 
  • Индиан Анциент Сциенцес : Арцхаеологy Басед. ISBN 978-3-8383-9027-7., Лап Ламберт-Германy.
  • Бруно, Леонард C. (1989). Тхе Ландмаркс оф Сциенце . ИСБН 978-0-8160-2137-6. 
  • Неедхам, Јосепх (1956). Хисторy оф сциентифиц тхоугхт. Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина. 2. Цамбридге Университy Пресс. ОЦЛЦ 1120910827. 
  • Неедхам, Јосепх; Робинсон, Кеннетх Г.; Хуанг, Јен-Yü (2004). „Генерал Цонцлусионс анд Рефлецтионс”. Сциенце анд Цхинесе социетy. Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина. 7. Цамбридге Университy Пресс. 
  • Линдберг, Давид C.; Сханк, Мицхаел Х., ур. (2013). Тхе Цамбридге Хисторy оф Сциенце. 2, Медиевал Сциенце. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-59448-6. дои:10.1017/ЦХО9780511974007. Архивирано из оригинала 10. 6. 2018. г. 
  • Липпхардт, Вероника/Лудwиг, Даниел, Кноwледге Трансфер анд Сциенце Трансфер, ЕГО – Еуропеан Хисторy Онлине, Маинз: Институте оф Еуропеан Хисторy, 2011, ретриевед: Марцх 8, 2020 (пдф).
  • Слоттен, Хугх Рицхард, ед. (2014) Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Хисторy оф Америцан Сциенце, Медицине, анд Тецхнологy.

Спољашње везе уреди

 
Хисторy оф сциенце на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_nauke&oldid=27558560”