Википедија

Ивица Здравковић

Ивица Здравковић (Пожаревац, 7. јул 1969) српски је лекар, бивши такмичар и инструктор у борилачким спортовима, судија и спортски радник, илустратор и колумниста.

Биографија уреди

Рођен је 7. јула 1969. године у Пожаревцу. Завршио је основну школу „Доситеј Обрадовић” у Пожаревцу, а потом пожаревачку Гимназију. Уписао се на студије медицине у Београду 1988. године, после чега је отишао на служење војног рока у Никшић. По повратку из војске, отпочео је студије медицине и успешно их завршио почетком 1995. године. Одмах потом почео је да стажира и ради у Пожаревцу. Специјалистичке студије је завршио 2005. године, а звање примаријуса добио је 2014. године, после објављених бројних радова и три књиге из области медицине.[1]

Спортска каријера уреди

Као дете уписује се у локални џудо клуб 1979. године. Наредних 40 година провео је на струњачама, најпре као ученик, потом и као такмичар, а најдуже као инструктор и судија. Освајао је златне и сребрне медаље на европским шампионатима и Светским играма од 2005. до 2009. године у Русији, Немачкој, Италији...[тражи се извор] Био је шампион Светских игара 2007. године у Немачкој у дисциплини иаидо и вицешампион у џиу-џицу борбама.[тражи се извор] Године 2006. у Салерну у Италији био је европски вицешампион у јапанском мачевању у дисциплини танто (нож).[тражи се извор] Претходне године у Москви био је трећи на европском шампионату у дисциплини иаи.[тражи се извор] Био је награђиван као најбољи судија на турнирима и шампионатима у САД, Немачкој, Јапану... Током своје борилачко-спортске каријере добио је бројна звања и титуле, од којих су највиша 8. дан црни појас и титула Кјоши у традиционалним јапанским борилачким вештинама (Кобудо), 7. дан џиуџицу добијен у Сједињеним Државама, 5. дан у јапанском мачевању добијен од организација у Токију и Кјотоу (где је боравио у три наврата и полагао пред јапанским инструкторима), 5. дан џудо, 5. дан Аики џиуџицу, 3. дан Карате и кемпо, итд... Добитник је и звања доктора борилачких наука 2003. године (АЦМС), за своје писање и вођење организације KIAI (енгл. Kenjutsu International Association of Instructors). Оснивач је Европског Будо Савета (енгл. European Budo Council) и Интернационалне Шинбудо Асоцијација (ИСА), која има огранке у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Немачкој, Чешкој и Индији...[2]

Оснивач је и дугогодишњи председник Будо Савета Србије (БСС), организације која је окупљала двадесетак клубова из Србије и организовала бројне националне и интернационалне турнире од 2002. године до 2018. године. Први је превео правила спортских џиуџицу такмичења у Србији 1999. године. Био је кратко време и Технички директор Џиуџицу Савеза Србије. Осим џиуџицу спорта, у Србију је донео и Ниппон кемпо (а са националним тимом је као тренер освајао медаље на светским куповима у Италији), донео је чанбару, модерно јапанско мачевање, у којој је и сам освајао медаље и био учесник (такмичар и судија) на два шампионата света у Јапану. Последњих година каријере активно се бавио промовисањем фристајл џудоа... Први је српски вежбач традиционалних (Koryu) стилова јапанских борилачких вештина који је добио лиценцу MENKYO CHUDEN (еквивалент рангу 3—5 дан црни појас), од стране предводника стила Sekiguchi Ryu batto-jutu, господина Тошијасу Јамаде.

За своје спортске резултате награђиван је на локалном ниву неколико пута као тренер године Браничевског региона, спортски менаџер године итд. Од стране Владе Републике Србије добитник је 2008. године награде "Ново лице Србије" — почасни грађанин Србије и један од првих 204 грађана који су добили нове пасоше Републике Србије.[3]

Држао је семинаре и презентације борилачких вештина у Србији, БиХ, Хрватској, Македонији, Грчкој, Мађарској, Румунији, Чешкој, Немачкој, Италији, Енглеској, Русији, САД и Јапану.

Лекарска каријера уреди

Ради у својој приватној ординацији и бави се претежно ехосонографијом. Усавршавао се на клиникама у Бечу и Линцу, а боравио је и у у Вашингтону, где је посетио Национални здравствени центар. Члан је Научног комитета Удружења за медицински имиџинг Србије.[4] Освајач је награде за најбољег едукатора за ултразвук на светском конкурсу који је спровела Америчка Академија за ПОЦУС сертификацију 2019. године. [5] Иста га је организација наградила и титулом доктора наука, као еквивалентом за звање примаријуса и у знак признања за написани уџбеник у области ултразвучне дијагностике [6]

Радио је годинама у железничком здравству, а радио је и у домовима здравља у Великом Градишту и Костолцу. Такође, неколико месеци је био и начелник здравствене службе у КПЗ Забела. Радио је у бројним приватним ординацијама, а око седам година је био и лекар у старачком дому у Пожаревцу.

Аутор је десетак научних радова.[7] Написао је осам књига из области медицине. [8] Године 2021 добија звање доктора наука (ПхД) од Интернационалне Поцус Академије, на основу објављених радова (ПхД бy портфолио) . [9]

Награђен је од стране Лекарске коморе Србије 2021. године за допринос у борби против коронавирус пандемије.

Уметничка каријера уреди

Поред медицине и борилачких вештина, бави се као хобијима и цртањем (објавио је пар стотина карикатура, кратких стрипова и илустрација, радио је својевремено портрете по наруџбини...)[10] и свирањем (свира бас гитару, гитару, хармонику, клавир, усну хармонику — свирао је као студијски музичар после дипломирања, свирао је током студија и после дипломирања и по ноћним клубовима у Београду, Панчеву, Пироту и Пожаревцу...)[11]

Аутор је бројних кратких прича и колумни на сопственом ФБ профилу. У младости је водио и радијско хумористичко позориште "ЛУПУС" у Пожаревцу.

Приватни живот уреди

Отац је двоје деце, Ане и Јована, и деда унукама Теодори и Марти. У браку је са супругом Јелицом.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б „Др Ивица Здравковић”. ивицаздравковиц.симплесите.цом. Архивирано из оригинала 10. 07. 2018. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  2. ^ „Схинбукан вежбаоница”. схинбукансербиа.симплесите.цом. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  3. ^ „Први пасоши у праве руке.”. новости.рс. Приступљено 5. 6. 2018. 
  4. ^ http://www.umisrbije.com/57/Naucni-Komitet.html
  5. ^ https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3303019/zavrseno-svetsko-takmicenje-lekara-u-koriscenju-ultrazvuka-najbolji-lekar-je-iz-pozarevca
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2019. г. Приступљено 11. 10. 2019. 
  7. ^ http://http Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2008)://сциндекс.цеон.рс/артицле.аспx?артид=0350-32081401006З
  8. ^ „Дата СТАТУС | Приручник за лекаре опште медицине - III прерађено и допуњено издање”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  9. ^ [хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20210510182643/хттп://www.поцус.рс/ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2021)
  10. ^ Мy цартоонс - Моје карикатуре и стрипови
  11. ^ Мy мусиц, бy Ивица - YоуТубе

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivica_Zdravković&oldid=26754591”