Каирос (рељеф)

Каирос (грч. καιρός Каирóс) једно је од уметничких дела из збирке Самостана и цркве Светог Николе у Трогиру у Хрватској. Овај старогрчки рељеф у камену, датиран у 4. век. или почетак 3. века. п. н. е. спада у ред највреднијих хеленистичких мермерних рељефа са ликом божанства Каироса (бога сретног тренутка), Сматра се делом уметника непознате атинске радионице.

Каирос, рељеф из Трогира

Етимологија

Каирос је грчко име које потиче од рећи која значи „прави тренутак” или „Божје време”. Стари Грци су имали два назива за време — χρόνος цхронос и καιρός каирос, при чему се први (Крон) односи на хронолошко време, а други (каир) на период кад се нешто посебно догоди — цхронос је квантитативни, а каирос квалитативни приказ времена.

Митологија

Према предању Каироса, увек у лету, треба ухватити за косу; и зато је приказан са чуперком над челом, и без косе на затиљку, али је то тешко јер је он срећне природе. Уз ту митолошко-религијску денотацију, тема Каироса има, свакако, и конотацију естетске природе. Велики грчки вајар Лизип, који је израдио бронзани кип Каироса познат из књижевних извора, умео је у том делу изразити нови уметнички идеал покрета. Према наводима Далиборке Киковић;

Бритва или мач — кога Каирос стеже у руци симбол је унутрашње борбености и непоколебљиве воље пред којима не постоје запреке. Другим речима, сваки пут када се човек осмели, када се усуди да се суочи са нечим новим, он постаје победник без обзира да ли је изгубио или победио. Јер добио је битку највреднију од свих – победио је самога себе, своје страхове и своја ограничења. Он тако постаје нови човек, онај који је у стању константне будности, спреман деловати, не везујући се за резултате властитих дела. Вага коју Каирос држи у руци — носи уопштени симбол тренутка када су две силе – силе Неба и Земље – у најповољнијем положају. То је тренутак када се Небо спушта ка Земљи, а она уздиже ка Небу; када човек добија Каиросов божански благослов. Тада не постоје границе.

Епиграм

Епиграм грчког песника Посидипа (поч. 3. века п. н. е.) најпотпунији је сачувани извор који може помоћи да одгонетнемо Каиросову загонетну појаву. Епиграм је писан у форми дијалога између посматрача и саме статуе. У преводу гласи отприлике овако:

Одакле стиже кипар?

Са Сикиона.

Његово име?

Лизип.

А ти, тко си?

Каирос, ја престижем све.

Зашто ходаш на прстима?

Увијек сам у журби.

Крила на стопалима, чак?

Од вјетра сам бржи.

Зашто тако стежеш бритву десном руком?

Како би упозорио људе да сам оштрији од оштрице бритве.

Зашто ти прамен косе пада низ лице?

Нек' га зграби сватко тко се нађе на мом путу

А страга, зашто си ћелав?

Ма колико велика жеља била, онај кога прелетим ухватит ме неће.

Због чега те умјетник створио?

Да подсјећам људе, странче! С овог тријема, ја сам опомена свима.

Опис рељефа из Трогира

Са делом сачуваним крилима и остацима ваге и бритве у руци на рељефу из Трогира приказан је голи младић који се препознаје као Каирос, божанство сретног тренутка. На овом трогирском рељефу (који је по свој прилици настао по угледу на Лизипова дела) модулацијом сенке, истицањем мускулатуре, психичким изразом лица и кретањем удова мајстор овог дела је остварио утисак неухватљивих промена. Због тога што се у литератури често помиње да управо Каирос симболизује брзе одлуке које је доносио Александар Македонски, сматра се да је Лисип, најпознатији креатор Каироса, јер је био вајар на Александровом двору.

Историјат рељефа

Рељеф који се датира у 4. век или у почетак 3. века п. н. е. и сматра се делом неке атинске радионице.

Нека новија истраживања овог рељефа показују да није нађен у Трогиру, већ је у доба ренесансе донесен вероватно из Грчке. Наиме Каирос је пронађен на тавану куће која је некада била у власништву породице Станошевић (Статилео), која је дала низ угледних људи, повезаних с угарско-хрватским двором, светских путника, па се претпоставља да је можда неки од припадника тог рода набавио рељеф негде у свиету, највероватније у самој Грчкој.

Сматра се да је овај приказ најмлађег Зевсовог сина најсличнији бронзаној статуи Каироса, коју је изрезбарио Лисип. Како, статуа није успела да се сачува у минулим вековима данас је знамо једино из описа у старим писаним документима. Приказивала је бога срећног тренутка као младића с крилима како стоји на кугли са бритвом у руци.

У каснијем времену Каироса су приказивали као младића бујне, на темену кратко подшишане косе, са вагом у руци. Сматрало се да Каирос будно мотри тренутак у којем ће тасови ваге доћи у равнотежан, повољан положај — тренутак среће.

Види још

• Трогир
• Музеј Каоирос у Трогиру

Литература

• Целио-ЦЕГА, Ф. (2005.), Свакидашњи живот града Трогира од средине 18. до средине 19. стољећа, Сплит
• Целио-ЦЕГА, Ф. (2007.), Како су Трогир доживљавали поједини путописци и истраживачи тијеком 19. стољећа, Могућности 10-12, 157—166
• Хенриqуе Ф. Цаирус е Wилсон А. Рибеиро Јр., Теxтос хипоцрáтицос: о доенте, о мéдицо е а доенçа, Фиоцруз, пп. 221-222
• Мицхел Серрес, О насцименто да фíсица но теxто де Луцрéцио — Цоррентес е турбулêнциас, Едитора Унесп
• А éтица, о цаос е а фелицидаде. Пор Еугêнио Бенито Јúниор. Иде (Сãо Пауло) вол.35 нº 54.Сãо Пауло, јулхо де 2012 ИССН 0101-3106
• Мицк Дохертy, „Каирос: Лаyерс оф Меанинг” (Депт оф Енглисх, Теxас Тецх Университy)
• Јацк Лондон. „То Буилд а Фире.” Лост Фаце. Неw Yорк: Тхе Мацмиллан Цомпанy, 1910.
• Паоло Морено, L'аттимо фуггенте ин Арцхео магазине (XXII, 10, 260), Оцтобер 2006, пп. 114—117.
• Р. Б. Онианс, Тхе Оригинс оф Еуропеан Тхоугхт (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1951), пп. 343—49
• Леонард Сwеет, Миссед Моментс (Рев. Магазине Јан/Феб 2005), пп. 36
• Е. C. Wхите, Каирономиа: он тхе wилл то инвент (Итхаца анд Лондон: Цорнелл Университy Пресс, 1987)
• Марк Р Фреиер, „Каирос: Ин тхе Мидст оф Ординарy Тиме, Каирос Хаппен!”
• Франк Кермоде, "Фицтионс, " ин Тхе Сенсе оф ан Ендинг: Студиес ин тхе Тхеорy оф Фицтион (Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1967), пп. 46—52.
• Барбара Баерт, Каирос ор Оццасион ас Парадигм ин тхе Висуал Медиум. Нацхлебен, Ицонограпхy, Херменеутицс (Леувен: Пеетерс, 2016)