Клисура реке Трешњице
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Клисура реке Трешњице је део специјалног резервата природе. Резерват је смештен недалеко од Љубовије, у западној Србији. Река Трешњица извире на југозападној страни планине Повлен, на висини од 1185 м, дужина тока је око 23 км, а улива се у Дрину код насеља Горње Трешњице на висини од 180 м.
Горња Трешњица | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Љубовија |
| Становништво | |
| — 2011. |  252 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 06″ С; 19° 29′ 13″ И / 44.118333° С; 19.487° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 302 m |
.svg)  Горња Трешњица Горња Трешњица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | LO |
Категорија заштите уреди
Део подручја реке Трешњице (око 14 км) је стављено под заштиту као природно добро од изузетног значаја и сврстава се у I категорију заштите као специјални резерват природе „Клисура реке Трешњице”[1]. Стављено је под заштиту због очувања станишта и популације природне реткости лешинара белоглавог супа (Гyпс фулвус), геоморфолошких облика са реком и вредног етно наслеђа. Природно добро клисуре реке Трешњице је проглашено је специјалним резерватом природе 1992. године. Клисура осигурава изузетан потенцијал за развој еколошког туризма. У резервату су означене планинске стазе, дужине око 6 км. Почињу на Дебелом брду и спуштају се до саме реке и места Горња Трешњица. Трешњица може за пар часова, после киша да набуја и тада представља опасност за посетиоце који се не држе обележених стаза.
Физичко - географске карактеристике уреди
Долинске стране су веома примакнуте и са степенасто поређаним кречњачким одсецима, који се у горњим зонама завршавају назупченим гребенима. Посебно је импозантан одсек брда Бошковац. Клисура је делимично кањонског изгледа (око 6 км дужине), који је усечен у 800 - 1000 м високој површи[2]. Дубина клисуре је око 500 м. У кањону Трешњица прима највеће десне притоке Сушицу и Трибућу, као и леву притоку Дубрашницу. Резерват је на надморској висини од 310 - 929 м н. в.
Клима је умерено континентална, са свежим летима и хладним зимама, у вишим надморским висинама јавља се субпланинска клима. Просечна годишња температура је око 10 степени целзијуса, а просечна годишња количина падавина износи 774 мм. Од локалних ветрова се јављају северац, бошњак, кривац, вихор, смушац...
Биљни и животињски свет уреди
Већина биљних врста у клисури су ендеми и реликти. Највећи део резервата обрастају шуме и шикаре црног граба, црног бора, цера, клеке и др. Присутне су и шикаре грабића, граба, јасена, букве... У спрату грмља се појављује клен, дрен, глог, трњина, бршљан, руј, дивља ружа и др.
Река Трешњица је брза планинска река хладне воде, релативно незагађена. Од риба се могу наћи: младица, пастрмка, липљен, клен, шаран или мрена. Реку Трешњицу настањује 16 врста гмизаваца (од змија највише има поскока) и водоземаца, што указује на њену разноврсност. Присутно је много врста сисара - ловне дивљачи (дивља свиња, веверица, зец, твор, лисица, шумски пух); затим јеж, видра, слепи мишеви и др. До сада је забележено око 120 врста птица, али најпознатија је по богатству птица грабљивица међу којима су: белоглави суп, сури орао, јастреб кокошар, кобац птичар, мишар, орао змијар, ветрушка, сиви соко и др.
Белоглави суп (Гyпс фулвус) уреди
Белоглави суп (лат. Гyпс фулвус) је велика птица лешинар из фамилије Ацципитридае која живи на подручју јужне Европе, југозападне Азије и северне Африке. По изгледу је то типични лешинар Старог света са белом огољеном главом и вратом и жутим кљуном, широким крилима и кратким репним перјем. Птићи су по излегању голи. Као и други лешинари храни се стрвинама, претежно угинулим животињама које налази крстарећи небом широким подручјима, често летећи у јатима. Често грокће и шишти нарочито када се храни. Гнезди се на литицама планина лежући по једно јаје. Понекад формирају колоније.
Клисура је по колонији белоглавог супа, највеће птице у орнитофауни Србије (распон крила 230 - 280 цм), која је овде, захваљујући организованом хранилишту све бројнија и атрактивнија. У клисури Трешњице живи 49 јединки белоглавог супа (према подацима бројања из 2016-е године). Поред клисуре реке Трешњице, на простору Србије, станиште белоглавог супа је у клисури реке Увац, код Нове Вароши. Лов на ове птице је законом забрањен.
Занимљивости уреди
Специфично за кањон Трешњице је то да сваког пролећа излази из Дрине на природни мрест риба Младица, "краљица" Дрине[3]. На реци је изграђен пуносистемски рибњак калифорнијске пастрмке. Примена савремене технологије која се заснива на убацивању течног кисеоника у воду јединствена је на просторима Србије, чиме се утростручила годишња производња.
Референце уреди
- ^ ЉУБОВИЈА, ОПШТИНА. „ТУРИЗАМ”. www.љубовија.рс (на језику: енглески). Приступљено 17. 1. 2018.
- ^ „Клисура реке Тресњице”. Сербиан Дреам (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018.
- ^ Администратор. „Кањон Тресњице”. www.wилдсербиа.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018.