Кокосово уље
Кокосово уље је јестиво уље екстраховано из љуске или меса зрелих кокоса од кокосове палме (Цоцос нуцифера). Преко 90% кокосовог уља чине засићене масне киселине, 6% мононезасићене и 2% полинезасићене масне киселине. Тачка топљења кокосовог девичанског уља је 24 °Ц, а хидрогенизованог кокосовог уља је 36-40 °Ц, што значи да је испод ове температуре у чврстом стању. Медицински струћњаци саветују минимални унос кокосовог уља због велике концентрације засићених киселина које могу да изазову срчане проблеме. Кокосово уље такође садржи витамине и полифеноле присутне у малим количинама. Ове супстанце такође имају битну улогу у побољшању здравља човека.
Добијање уреди
Процес ферментације уреди
Ово важи за једну од најстаријих метода за производњу чистог кокосовог уља. Добија се из унутрашњости кокосовог ораха. Унутрашњост се ферментира 1-2 дана у посудама. После ферментације, у посудама се стварају 3 слоја: кокосово уље, вода и кокосово усирено млеко. Прво се уклања вода која се пушта да исцури, а потом и усирено млеко. Недостаци методе јесте добијање кокосовог уља које је увек различитог укуса. То се дешава због различитог степена фементације.
Метода хладног цеђења уреди
Код ове методе кокосово млеко се суши, а затим се хладно цеди како би се добило уље. Процес сушења је брз и одвија се помоћу умереног загревања на температури од 38 °Ц до 76 °Ц. Уље се затим цеди. У зависности од притиска под којим се суши кокосов орах, укус је различит.
Метода центрифуге уреди
У овом процесу се користе свежи кокосови ораси, од којих се потом прави кокосов крем. Кокосов орах се затим ставља у центрифугу, где се, после одређеног времена, издваја уље.
Састав уреди
Проценат масних киселина у кокосовом уљу:
- Каприлна 4-8%
- Капринска 5-10%
- Лауринска 45-52%
- Миристинска 16-22%
- Палмитинска 7-10%
- Олеинска 5-8%
- Линолна 1-3%
- Линолеинска до 0.2%
- Стеаринска 2-4%
Такође садржи и витамине, поготово витамин Е и суспензије одређених протеина.
Здравље уреди
Многе здравствене организације су против конзумирања кокосовог уља због високе концентрације засићених масних киселина. Кокосово уље садржи велики удео лауринске киселине (48%) - засићена масна киселина која повећава ниво холестерола у крви, доброг (ХДЛ) и лошег (ЛДЛ)[1]. Због повишеног нивоа оба холестерола није искључена могућност да прекомерним конзумирањем кокосовог уља додје до ризика срчаних болести. Такође, због високе енергетске вредности, редовно конзумирање може да доведе до гојазности.
У минималним количиунама, кокосово уље може бити добро за рад срца, одржава ниво холестерола и крвни притисак. Смањује повреде код артерија што значи да такође спречава артеросклерозу.
Масне киселине средњег ланца се транспортују кроз људски организам другачије; апсорбују се у цревима где се даље шаљу у јетру у којој долази до њиховог сагоревања како би настала енергија потребна за рад организма. Не пролазе, нити се таложе у крвотоку. Кокосово уље такође служи и за негу лица и косе. Пошто има својство антиоксиданса, кокосово уље спречава продирање бацила у кожу, отклања мртве кожне ћелије и успорава старење коже. Побољшава рад система за варење и изазива олакшање код запаљења слузокоже које изазива бактерија Цандида албицанс. Спречава таложење масти у јетри, помаже у растварању камена у бубрегу. Погодан је за дијабетичаре јер контролише ниво шећера у крви.
Примена уреди
Храна уреди
Кокосово уље се користи у кулинарству, поготово код пржења хране, типичан је укус у јужноазијским државама. Међутим, због своје високе концентрације засићених масних киселина девичанско кокосово уље је постала популарнија алтернатива. Хидрогенизована или делом хидрогенизована кокосова уља се користе у производњи напитака који не садрже млеко и брзе хране.
Индустрија уреди
Кокосово уље се користи као течно биогориво због своје чистоће, релативно јефтине цене, лаке екстракције и нетоксичности. Тестиран је као гориво за дизел-моторе и користи се за рад генератора са тим моторима.[2] У Пацифичким државама, кокосово уље се користи као алтернативно уље за покретање аутомобила, аутобусева, камиона, итд. Киселине које се могу издвојити из кокосовог уља се користе као хербициди.
Производи уреди
Кокосово уље чини добар део састава маргарина, сапуна и козметичких производа.[3]
Козметика уреди
Користи се као крема за руке, уља за масажу, чак и као лубрикант. У Шри Ланки и Индији је најпопуларнији као гел за косу.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Роналд П Менсинк; Петер L Зоцк; Арнолд ДМ Кестер; Мартијн Б Катан (2003). „Еффецтс оф диетарy фаттy ацидс анд царбохyдратес он тхе ратио оф серум тотал то ХДЛ цхолестерол анд он серум липидс анд аполипопротеинс: а мета-аналyсис оф 60 цонтроллед триалс” (ПДФ). Ам Ј Цлин Нутр. 77 (5): 1146—1155.
- ^ „Ецономицс оф Рурал Ренеwабле Енергy Тецхнологиес”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „Коришћење кокосовог уља у козметичким препаратима”.
Литература уреди
- Адкинс СW; Фоале M; Самосир YМС, ур. (2006). Цоцонут ревивал – неw поссибилитиес фор тхе 'трее оф лифе'. Процеедингс оф тхе Интернатионал Цоцонут Форум, 22–24 Новембер 2005 (ПДФ). Цаирнс, Аустралиа: АЦИАР Процеедингс. ИСБН 1-86320-515-2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 04. 2016. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- Салункхе, D.К., Ј.К. Цхаван, Р.Н. Адсуле, анд С.С. Кадам. (1992). Wорлд Оилсеедс: Цхемистрy, Тецхнологy, анд Утилизатион. Спрингер. ISBN 978-0-442-00112-4.
- Bruice Fife, N.D. The Coconut Oil Miracle New York : Avery, 2004.
Spoljašnje veze уреди
Медији везани за чланак Kokosovo ulje на Викимедијиној остави
