Википедија

Компетиција (биологија)

Компетиција је тип еколошких односа у којима се жива бића надмећу. Свакој биљци су потребни вода, минералне соли, свјетлост. Зато су оне конкуренција једна другој. Боље ће се развити она биљка која заузме већи простор, развије већи корен, производи више семена, или своја семена даље распростире.[1] Неке биљке утичу на станиште и својим присуством му дају одређене карактеристике.[2] Дрвеће у шуми не дозвољава продирање веће количине свјетлости до тла, задржава влагу, па је влажност ваздуха у шуми већа него око ње, смањује ударе ветра и тиме доприноси стварању посебне шумске микроклиме. Ови услови не одговарају многим зељастим биљкама, па се оне у шуми неће развијати.

Морске сасе се надмећу за територију

У проучавању екологије заједнице, натицање унутар и између чланова врсте важна је биолошка интеракција. Натицање је један од многих међуделујућих биотичких и абиотичких чиниоца који утичу на структуру заједнице, разноликост врста и динамику популације (помаци у популацији током времена).[3]

Постоје три главна механизма натицања: интерференција, експлоатација и привидно натицање (по редоследу од најдиректније ка најмање директној). Интерференцина и експлоатациона компетиција могу се класификовати као „прави“ облици конкуренције, док привидна конкуренција није, пошто организми не деле ресурсе, већ уместо тога деле предатора.[3] Такмичење међу припадницима исте врсте познато је као интраспецифично такмичење, док је такмичење између јединки различитих врста познато као интерспецифично такмичење.

Према принципу конкурентске искључености, врсте које су мање погодне да се такмиче за ресурсе морају се прилагодити или изумријети, иако се конкурентско искључење ретко налази у природним екосистемима.[3] Према еволуционој теорији, такмичење унутар и између врста за ресурсе је важно у природној селекцији. У скорије време, међутим, истраживачи су сугерисали да еволуциони биодиверзитет за кичмењаке није вођен конкуренцијом између организама, већ прилагођавањем ових животиња да колонизују празан простор за живот; ово се назива хипотеза 'простора за лутање'.[4]

Интерферентна компетиција уреди

 
Такмичење мужјака јелену током сезоне парења је пример интерференције надметања унутар врсте.

Током интерферентне компетиције, које се назива и такмичењем, организми директно интерагују борећи се за оскудне ресурсе. На пример, велике лисне уши бране места храњења на листовима памука тако што избацују мање лисне уши са бољих места. Конкуренција између мужјака јелена током сезоне парења је пример интерферентне конкуренције која се јавља унутар врсте.

Интерферентна компетиција се јавља директно између јединки путем агресије када јединке ометају тражење хране, преживљавање, репродукцију других, или директно спречавајући њихово физичко успостављање у делу станишта. Пример овога се може видети између мрава 'Novomessor cockerelli и црвених мрава жетелаца, где први ометају способност других да се хране тако што зачепљују улазе у своје колоније малим камењем.[5] Мужјаци беседковки, који стварају сложене структуре зване чардаци да привуку потенцијалне женке за парење, могу директно умањити способност својих суседа крађом украса са њихових структура.[6]

Код животиња, интерферентно надметање је стратегија коју углавном усвајају већи и јачи организми унутар станишта. Као такве, популације са високом интерферентном компетицијом имају циклусе генерација вођене одраслим јединкама.[7] У почетку, раст малолетника успоравају већи одрасли такмичари. Међутим, када малолетници достигну одрасло доба, доживљавају секундарни циклус раста.[7] Биљке, с друге стране, првенствено учествују у интерференцији са својим суседима кроз алелопатију, или производњу биохемикалија.[8]

Ометање конкуренције може се посматрати као стратегија која има јасну цену (повреда или смрт) и корист (добијање ресурса који би отишли другим организмима).[9] Да би се изборили са јаком конкуренцијом ометања, други организми често било чине исто или се упуштају у експлоатационо такмичење. На пример, у зависности од сезоне, већи мужјаци јелена копитара су конкурентно доминантни због интерферентне конкуренције. Међутим, срне и младунчад решавају ово кроз временску поделу ресурса — тражење хране само када одрасли мужјаци нису присутни.[10]

Експлоатациона компетиција уреди

Експлоатациона компетиција се јавља се индиректно када организми користе заједнички ограничавајући ресурс или заједничку храну. Уместо борбе или испољавања агресивног понашања у циљу освајања ресурса, експлоататорско такмичење се дешава када коришћење ресурса од стране једног организма исцрпи укупну количину расположиву за други организам. Ови организми можда никада не ступају у директну интеракцију, већ се такмиче реагујући на промене у нивоима ресурса. Веома очигледни примери овог феномена укључују дневне врсте и ноћне врсте које ипак деле исте ресурсе, или биљку која се такмичи са суседним биљкама за светлост, хранљиве материје и простор за раст корена.[11][8]

Овај облик такмичења обично награђује оне организме који први затраже ресурс. Као таква, експлоатациона компетиција често зависи од величине и мањи организми су фаворизовани, јер мањи организми обично имају веће стопе прикупљања хране.[7] Пошто мањи организми имају предност када је експлоатациона конкуренција важна у екосистему, овај механизам конкуренције може довести до генерацијског циклуса вођеног малолетницима: појединачни младунци успевају и брзо расту, али када сазревају, мањи организми их надмашују.[7]

Код биљака, експлоатациона конкуренција се може јавити изнад и испод земље. Изнад земље, биљке смањују способност својих суседа борећи се да биљке на сунчевој светлости троше азот апсорбујуц́и га у своје корење, чинећи азот недоступним оближњим биљкама. Биљке које производе много корења обично смањују азот у земљишту на веома ниске нивое, на крају убијајући суседне биљке.

Такође се показало да се експлоатациона конкуренција јавља и унутар врста (интраспецифично) и између различитих врста (интерспецифично). Штавише, многе компетитивне интеракције између организама су нека комбинација експлоататорске и интерферентне конкуренције, што значи да су два механизма далеко од тога да се међусобно искључују. На пример, недавна студија из 2019. године открила је да је аутохтона врста трипса Frankliniella intonsa била потпуно конкурентно доминантна над инвазивном врстом трипса Frankliniella occidentalis, јер не само да је показивала дуже време храњења (експлоатациона конкуренција), већ и дуже време чувања својих ресурса (компетиција интерференције).[12] Биљке такође могу да испоље оба облика конкуренције, не само да се боре за простор за раст корена, већ и директно инхибирају развој других биљака кроз алелопатију.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Begon, M.; Harper, J. L.; Townsend, C. R. (1996) Ecology: Individuals, populations and communities Blackwell Science.
  2. ^ „Competition”. globalchange.umich.edu. Приступљено 2021-12-08. 
  3. ^ а б в „Species Interactions and Competition | Learn Science at Scitable”. www.nature.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-08. 
  4. ^ Sahney, Sarda; Benton, Michael J.; Ferry, Paul A. (2010-08-23). „Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land”. Biology Letters. 6 (4): 544—547. PMC 2936204  . PMID 20106856. doi:10.1098/rsbl.2009.1024. 
  5. ^ Barton, Kasey E.; Sanders, Nathan J.; Gordon, Deborah M. (2002-10-01). „The Effects of Proximity and Colony Age on Interspecific Interference Competition between the Desert Ants Pogonomyrmex barbatus and Aphaenogaster cockerelli”. The American Midland Naturalist. 148 (2): 376—382. ISSN 0003-0031. doi:10.1674/0003-0031(2002)148[0376:TEOPAC]2.0.CO;2. 
  6. ^ Borgia, Gerald (1985). „Bower Destruction and Sexual Competition in the Satin Bowerbird (Ptilonorhynchus violaceus)”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 18 (2): 91—100. ISSN 0340-5443. JSTOR 4599867. S2CID 36871646. doi:10.1007/BF00299037. 
  7. ^ а б в г Le Bourlot, Vincent; Tully, Thomas; Claessen, David (2014-11-01). „Interference versus Exploitative Competition in the Regulation of Size-Structured Populations.”. The American Naturalist. 184 (5): 609—623. ISSN 0003-0147. PMID 25325745. S2CID 206002300. doi:10.1086/678083. 
  8. ^ а б Schenk, H. Jochen (2006-03-24). „Root competition: beyond resource depletion: Root competition: beyond resource depletion”. Journal of Ecology (на језику: енглески). 94 (4): 725—739. S2CID 86320966. doi:10.1111/j.1365-2745.2006.01124.x. 
  9. ^ Case, Ted J.; Gilpin, Michael E. (август 1974). „Interference Competition and Niche Theory”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 71 (8): 3073—3077. Bibcode:1974PNAS...71.3073C. ISSN 0027-8424. PMC 388623  . PMID 4528606. doi:10.1073/pnas.71.8.3073  . 
  10. ^ Stone, David B; Martin, James A; Cohen, Bradley S; Prebyl, Thomas J; Killmaster, Charlie; Miller, Karl V (2018-07-06). „Intraspecific temporal resource partitioning at white-tailed deer feeding sites”. Current Zoology. 65 (2): 139—146. ISSN 2396-9814. PMC 6430969  . PMID 30936902. doi:10.1093/cz/zoy051. 
  11. ^ Jensen, A. L. (1987-02-01). „Simple models for exploitative and interference competition”. Ecological Modelling (на језику: енглески). 35 (1): 113—121. ISSN 0304-3800. doi:10.1016/0304-3800(87)90093-7. hdl:2027.42/26823. 
  12. ^ Bhuyain, Mohammad Mosharof Hossain; Lim, Un Taek (2019-06-14). „Interference and Exploitation Competition between Frankliniella occidentalis and F. intonsa (Thysanoptera: Thripidae) in Laboratory Assays”. Florida Entomologist. 102 (2): 322—328. ISSN 0015-4040. S2CID 196662034. doi:10.1653/024.102.0206. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Kompeticija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kompeticija_(biologija)&oldid=27560524”