Концесија

Концесија (лат. цонцедере — уступити, дозволити, препустити) представља дозволу јавне власти која се даје правним или физичким лицима, домаћим или иностраним, за обављање одређене делатности по унапред прописаним условима. Концесија је регулисана законом о концесији.

Концесија представља правни посао који се остварује између даваоца концесије - концедента, и примаоца концесије - концесионара, са циљем остваривања већег степена ефикасности у експлоатацији предмета уговора о концесији. Он је двојак и односи се на искоришћавање природних богатстава, односно добара у општој употреби, или делатности јавних служби,а реализује се закључивањем Уговора о концесији који представља формалан и двострано обавезан споразум.

Концесија јесте и концесија по B.O.T систему (build-operate-transfer: изгради-користи-предај) укључујући и све облике овог система, а који се заснива на изградњи или реконструкцији и финансирању комплетног објекта, уређаја или постројења, његовом коришћењу и предаји у својину републике у уговореном року.

Концесије се реализују уз поштовање основних принципа:

1. Начела равноправности
2. Начела правичног третмана
3. Начела слободне тржишне утакмице
4. Начела јавности
5. Начела аутономије воље

Субјекти

Правни однос концесије подразумева постојање две категорије субјеката: концедент и концесионара. Концедент је давалац концесије, страна која уступа одређена права у домену коришћења природних богатстава или обављања делатности од општег интереса, а то може бити држава, односно орган државне власти или локалне самоуправе. Концесионар је прималац концесије, страна која се обавезује да ће уступљено право користити у одређеном временском периоду, под унапред потписаним условима и уз плаћање надокнаде. Концесионар може бити физичко или правно лице, које има држављанство или националну припадност домаће, односно стране земље.

Правни положај страних лица може бити тројак. Може бити изједначен са статусом домаћих субјеката и ограничен поводом остваривања права у појединим привредним областима; право странаца на добијање концесије у одређеним привредним секторима је искључено, због заштите националног интереса.

Предмет концесије

Концесија подразумева право коришћења природног богатства и коришћења добра у општој уредби. У домаћем праву, као предмет концесије може се појавити:

• Истраживање и експлоатација минералних сировина
• Изградња, реконструкција, одржавање и искоришћавање путева
• Изградња и коришћење железничке инфраструктуре
• Изградња, реконструкција и коришћење објеката ваздушног саобраћаја
• Изградња, реконструкција, одржавање и искоришћавање нафтовода, гасовода и објеката за складиштење, транспорт и дистрибуција гаса.
• Изградња, обнављање, одржавање и коришћење водопривредних објеката, брана и акумулационих језера, и система за снабдевање и дистрибуцију воде
• Изградња, одржавање и коришћење објеката за обављање комуналне делатности,
• Изградња, односно реконструкција, одржавање и коришћење објеката за производњу, пренос и дистрибуцију електричне и топлотне енергије.
• Коришћење термалних извора

Предмет концесије се односи на следеће привредне области

1. Рударство,
2. Водопривреду,
3. Саобраћај и путну мрежу,
4. Телекомуникације,
5. Електроснабдевање,
6. Дистрибуцију нафте и гаса,
7. Комуналне делатности,
8. Здравство,
9. Спорт и рекреацију и
10. Туризам.

Историја

Правни институт концесије, као уступања одређених овлашћења државне и јавне власти приватним лицима, установљен и широко примењиван у римском праву. Предмет концесија била је земља која је од стране државе уступа приватним лицима или општинама. Држава успоставља концесиони систем како би одређена јавна служба, за коју држава нема довољно средстава или знања да би управљала њеним пословањем, била уступљена физичком или правном лицу да је обавља у општем интересу и уз одређену надокнаду. Најважније јавне службе биле су: друмски саобраћај, поштанске услуге и систем електричне енергије.

Поступак давања концесије

Иницијатива

Концесија се додељује у посебном, вишестепеном и строго формалном поступку по основу конкурса који објављује концедент; може бити јаван осим у случајевима када интереси безбедности налажу да он буде затворен. Концесија може бити додељена и по основу подношења писама о заинтересованости концесионара. У праву Републике Србије, предлог за додељивање концесије могу дати надлежно министарство за одређену привредну област или јединица локалне самоуправе на чијој се територији налази предмет концесије. Предлог за додељивање концесије упућује се Влади Републике Србије.

Акт о концесији

Концесиони акт се јавно објављује и садржи обележја концесионог посла и услове о избору концесионара. Опште информације о природи концесије су предмет концесије, дефинисање територије на којој це се обављати концесиона делатност, рок трајања концесије, услови и начини обављања концесионе делатности. Посебни елементи концесионог акта односе се на елементе тендерског поступка, критеријуме за избор најповољније понуде и давање гаранције за извршавање концесије. Концесиони акт се доноси у форми закона.

Јавни тендер и уговор о концесији

Оглас о јавном тендеру се јавно објављује уз навођење битних елемената концесионог акта и позивом за достављање понуда заинтересованих понуђача. Поступак јавног тендера спроводи посебна тендерска комисија. Комисија рангира достављене понуде, према критеријумима и условима наведеним у концесионом акту. Након одређивања концесионара, ресорно министарство обавештава све учеснике о резултатима спроведеног тендерског поступка. Учесник тендера има право приговора на његово спровођење, а о том приговору одлучује Влада Републике Србије. У случају да изабрани концесионар одустане, за закључивање уговора о концесији позива се следећи највише рангиран учесник, с тим што Влада има право да одлучи да се поступак јавног тендера понови. Уговор о концесији се увек закључује на одређени временски период и у писаној форми.

Права и обавезе концесионара

Битан елемент уговора о концесији је концесиона накнада, као цена коју концесионар плаћа за добијена права по основу концесије. Критеријуми за утврђивање концесионе накнаде односе се на врсту, квалитет, количину и тржишну вредност концесионог објекта. Концесиона накнада се уплаћује у државни буџет. Након престанка концесионог односа, концесионар преноси на концедента све објекте и постројења који су били у функцији објављивања концесионе делатности и они постају државна својина.

Трајање и престанак концесије

Концесија у Републици Србији се даје на рок чији је горњи лимит утврђен на 30 година. Основни вид престанка концесионог односа јесте истек рока на који је уговор о концесији закључен. Концесиони однос престаје и услед откупа концесије, уз исплату тржишне надокнаде концесионару, или одузимањем концесије због необављања концесионе делатности, неиспуњавања уговорних обавеза од стране концесионара, угрожавањем животне средине или интереса безбедности.

Види још

1. Радно право
2. Облигационо право
3. Закон

Спољашње везе

• Комисија за концесије Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011)
• Влада Републике Србије
• Закони Републике Србије

Примери из праксе

1. Аутопут Хоргош-Пожега
2. Аутопут Београд-Љиг
3. Аустријска компанија Енерги Штајермарк снабдева Београд гасом Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)