Википедија

Круп

Круп (сапи, ларинготрахеобронхитис) узрокован је вирусном инфекцијом горњих дисајних путева. Инфекција изазива отицање грла унутра. Ово отицање изазива проблеме при нормалном дисању. Људи са сапи могу имати кашаљ као "лавеж пса", стридор (пискав звук шиштања), и промуклост. Симптоми сапи се често погоршавају ноћу. Појединачне дозе оралних стероида могу излечити стање. Понекад се епинефрин користи у тежим случајевима. Хоспитализација је ретко потребна.

Круп
Рендгенски снимак врата детета са крупом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмонологија, Педијатрија
МКБ-10Ј05.0
МКБ-9-CM464.4
ДисеасесДБ13233
МедлинеПлус000959
еМедицинепед/510 емерг/370 радио/199
Патиент УК[хттпс://патиент.инфо/доцтор/Цроуп Цроуп Круп]
МеСХД003440

Лекари одлучују да ли особа има сапи на основу симптома и знакова, после искључења озбиљнијих узрока симптома (на пример, епиглотитис или страно тело дисајних путева). Тестови крви, рендген, и брисеви култура обично, нису потребни. Сапи је уобичајено обољење. Око 15% деце, обично између 6 месеци и 5-6 година старости добије сапи. Тинејџери и одрасли ретко добијају сапи.

Знаци и симптоми уреди

 
Стридора
Удисаји и издисаји 13-месечног детета са сапима.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Симптоми сапи укључују кашаљ као "лавеж пса", стридор (висок пискав звук обично при удисању), промуклост, и тешко дисање које се обично погоршава ноћу.[1] Кашаљ као "лавеж пса" се често описује као да подсећа на дозивање фоке или морског лава.[2] Плакање може да погорша шиштање; шиштање може да значи да су се дисајни путеви сузили, како се сапи погоршава, шиштање се може смањивати.[1]

Остали симптоми укључују грозницу, коризу (симптоми типични за обичну прехладу), и увлачење коже између ребара.[1][3] Хиперсаливација или болестан изглед обично указују на друга медицинска стања.[3]

Узроци уреди

Сапи је обично узрокован вирусном инфекцијом.[1][4] Неки људи називају тешки ларинготрахеитис сапи. Ова болест изазвана вирусом је блага. Сапи такође може бити дифтерија ларинкса, бактеријски трахеитис, ларинготрахеобронхитис, и ларинготрахеобронхопнеумонитис. Ове болести су изазване бактеријама и обично су теже.[2]

Вирусни уреди

У 75% случајева вирус параинфлуенце, углавном типови 1 и 2, је вирус који изазива сапи.[5] Други вируси који могу да изазову сапи укључују вирусе грипа А и Б, малих богиња, аденовирус и респираторни вирус (РСВ).[2] Сапи са спазмима (сапи са лавежом) је изазван истим вирусом који изазива акутни ларинготрахеитис, али нема уобичајене знаке инфекције, као што су грозница, болови у грлу и повећан број белих крвних зрнаца).[2] Лечење сапи са грчевима је исто као код обичне сапи.[5]

Бактеријски уреди

Бактеријски сапи укључује дифтерију ларинкса, бактеријске трахеитисе, ларинготрахеобронхитисе и ларинготрахеобронхопнеумонитисе.[2] Дифтерија ларинкса је изазвана коринебактеријом дифтерије, док бактеријски трахеитис, ларинготрахеобронхитис и ларинготрахеобронхопнеумонитис изазивају вирусне инфекције, праћене бактеријском инфекцијом. Најчешће бактерије које изазивају сапи су Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae и Moraxella catarrhalis.[2]

Патофизиологија уреди

Вирус доводи до отицања ларинкса, трахеје, и великих дисајних путева[4] са повећањем белих крвних зрнаца.[2] Оток може да отежа дисање.[4]

Дијагноза уреди

Вестлијев патаметар: Класификација тежине сапи[5][6]
Карактеристике Број поена додељених за ову карактеристику
0 1 2 3 4 5
Ретракција зида
грудног коша 		Ниједан Благ Умерен Озбиљан
Стридор Ниједан при
агитацији 		У миру
Цијаноза Ниједан при
агитацији 		У миру
Ниво
свести 		Нормалан Дезоријентисан
Улаз ваздуха Уобичајен Смањен Значајно смањен

Сапи се дијагностикује на основу знакова и симтома.[4] Први корак је да се искључе и други услови који могу да блокирају горње дисајне путеве, посебно епиглотитис, страно тело у дисајним путевима, стеноза субглотиса, ангиоедем, ретрофарингеални апсцес, и бактеријски трахеитис.[2][4]

Рендген врата се не обавља рутински,[4] али ако се уради, може да покаже сужење трахеје, звано знак звоника, јер облик сужења изгледа као црквени торањ. Знак торња се не појављује у половини случајева.[3]

Тест крви и култура бриса на вирусе (тестови на вирусе) могу да изазову непотребну иритацију дисајних путева.[4] Вирусна култура, добијена путем назофарингеалне аспирације (процедура усисавања слузи из носа помоћу флексибилне цеви), може се користити да се потврди тачан узрок. Ове културе су обично ограничене на оне који раде истраживања.[1] Ако се особи не побољша стање стандардном терапијом, даљи тестови на бактерије се могу урадити ради провере.[2]

Тежина обољења уреди

Најчешћи систем за описивање тежине сапи је Вестлијев параметар. Овај тест се користи у истраживачке сврхе, а не за помоћ пацијентима.[2] Оцена је збир бодова пет фактора: ниво свести, цијаноза, стридор, улазак ваздуха и ретракција.[2] Бодови за сваки фактор су наведени у табели на десној страни, а коначан резултат је у распону од 0 до 17.[6]

  • Укупан скор ≤ 2 указује на благу сапи. Особа може да има кашаљ као лавеж пса и промуклост, али не постоји стридор (шиштање) када се особа одмара.[5]
  • Укупан резултат од 3-5 је умерена сапи - особа има шиштање, са неколико других знакова.[5]
  • Укупан скор 6-11 је тешка сапи. Пацијент има очигледан стридор и увлачење зида грудног коша.[5]
  • Укупан скор ≥ 12 значи да је могућа респираторна инсуфицијенција. Кашаљ као лавеж и шиштање можда више неће бити присутни у овој фази.[5]

85% деце која дођу у хитну помоћ имају благи облик болести. Тешка сапи је ретка - мање од 1% случајева.[5]

Превенција уреди

Имунизација (вакцине) за грип и дифтерију може да спречи сапи.[2]

Лечење уреди

Важно је да деца са сапи мирују што је више могуће.[4] Лекари често дају деци стероиде, а епинефрин се користи у тежим случајевима.[4] Ако је количина кисеоника у крви детета испод 92%, треба им дати кисеоник.[2] Људи са тешким сапи могу бити хоспитализовани ради посматрања.[3] Ако је потребан кисеоника, давање методом "дување-поред" (држање извора кисеоника у близини лица детета) је боље, јер је мања вероватноћа да ће узнемирити дете него маска са кисеоником.[2] Са лечењем, мање од 0,2% људи захтева ендотрахеалну интубацију (цев постављена у дисајне путеве).[6]

Стероиди уреди

Кортикостероиди, као што су дексаметазон и будесонид, се могу користити за лечење сапи.[7] Пацијенту може да се доста побољша стање у року од шест сати након узимања стероида.[7] Стероиди се дају перорално, убризгавањем или удисањем, али узимање на уста је најбоље.[4] Појединачна доза је обично довољна, и обично је безбедна.[4] Дексаметазон у дози од 0,15, 0,3 и 0,6 мг / кг је подједнако добар.[8]

Епинефрин уреди

Умерена или тешка сапи се може лечити епинефрином у распршивачу (инхалациони растрвор који шири дисајне путеве).[4] Док епинефрин обично смањује тежину обољења у року од 10-30 минута, бенефиције трају само око 2 сата.[1][4] Ако стање остаје побољшано 2-4 сата након лечења и не јављају се друге компликације, дете обично може да напусти болницу.[1][4]

Остало уреди

Остале врсте лечења сапи су изучаване, али не постоји довољно доказа који поткрепљују њихову употребу. Дисање вруће паре или влажног ваздуха је традиционално самолечење, али клиничке студије нису успеле да покажу ефикасност,[2][4] а тренутно се и ретко користе.[9] Употреба лекова за кашаљ, који обично садрже декстрометорфан и / или гуаифенесин, такође обесхрабрује.[1] Док је удисање хелиокса (мешавине хелијума и кисеоника) ради смањења рада дисања коришћено у прошлости, постоји врло мало доказа који поткрепљују његову употребу.[10] Пошто је сапи обично вирусна болест, антибиотици се не користе осим ако се сумња и на бактерије.[1] Антибиотици ванкомицин и цефотаксим се препоручују за бактеријске инфекције.[2] У тежим случајевима повезаним са инфлуенцом А или Б, антивирусни инхибитори неураминидазе се могу дати.[2]

Прогноза уреди

Вирусни сапи је обично краткотрајна болест.[1] Сапи ретко изазива смрт од респираторне инсуфицијенције и / или срчаног удара. Симптоми се обично побољшају у року од два дана, али може трајати до седам дана.[11] Остале Повремена компликације обухватају бактеријски трахеитис, пнеумонију, и едем плућа.[5]

Епидемиологија уреди

Око 15% деце, обично старости између 6 месеци и 5-6 година, добиће сапи.[2][4] Сапи чини око 5% хоспитализација за ову старосну групу.[5] У ретким случајевима, деца млађа од 3 месеца и старија од 15 година имају сапи.[5] Мушкарци су погођени 50 одсто чешће него жене. Сапи је чешћи у јесен.[2]

Историјат уреди

Реч сапи потиче од раног модерног енглеског глагола sroup, што значи "да промукло плаче", назив је први пут коришћен за ову болест у Шкотској и постао је популаран у 18. веку.[12] Дифтерички сапи је позната још од времена Хомера у античкој Грчкој. Bretonneau je 1826. izdvojio virusni sapi i sapi kod difterije.[13] Francuzi zovu virusni sapi „lažni-sapi“, a koriste „sapi“ za bolest koju izaziva bakterija difterije.[9] Sapi kod difterije je postao gotovo nepoznat posle pojave efikasne imunizacije.[13]

Reference уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Rajapaksa S, Starr M (maj 2010). „Croup – assessment and management”. Aust Fam Physician. 39 (5): 280—2. PMID 20485713. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Cherry JD (2008). „Clinical practice. Croup”. N. Engl. J. Med. 358 (4): 384—91. PMID 18216359. doi:10.1056/NEJMcp072022. 
  3. ^ а б в г „Diagnosis and Management of Croup” (PDF). BC Children’s Hospital Division of Pediatric Emergency Medicine Clinical Practice Guidelines. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Everard ML (februar 2009). „Acute bronchiolitis and croup”. Pediatr. Clin. North Am. 56 (1): 119—33, x—xi. PMID 19135584. doi:10.1016/j.pcl.2008.10.007. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Johnson D (2009). „Croup”. Clin Evid (Online). 2009. PMC 2907784  . PMID 19445760. 
  6. ^ а б в Klassen TP (decembar 1999). „Croup. A current perspective”. Pediatr. Clin. North Am. 46 (6): 1167—78. PMID 10629679. doi:10.1016/S0031-3955(05)70180-2. 
  7. ^ а б Russell KF, Liang Y, O'Gorman K, Johnson DW, Klassen TP (2011). „Glucocorticoids for croup”. Cochrane Database Syst Rev. 1 (1): CD001955. PMID 21249651. doi:10.1002/14651858.CD001955.pub3. 
  8. ^ Port C (april 2009). „Towards evidence based emergency medicine: best BETs from the Manchester Royal Infirmary. BET 4. Dose of dexamethasone in croup”. Emerg Med J. 26 (4): 291—2. PMID 19307398. doi:10.1136/emj.2009.072090. 
  9. ^ а б Marchessault V (novembar 2001). „Historical review of croup”. Can J Infect Dis. 12 (6): 337—9. PMC 2094841  . PMID 18159359. 
  10. ^ Vorwerk C, Coats T (2010). „Heliox for croup in children”. Cochrane Database Syst Rev. 2 (2): CD006822. PMID 20166089. doi:10.1002/14651858.CD006822.pub2. 
  11. ^ Thompson, M; Vodicka, TA; et al. (11. 12. 2013). „Дуратион оф сyмптомс оф респираторy трацт инфецтионс ин цхилдрен: сyстематиц ревиеw.”. БМЈ (Цлиницал ресеарцх ед.). 347: ф7027. ПМИД 24335668. 
  12. ^ Online Etymological Dictionary, croup. Accessed 2010-09-13.
  13. ^ а б Феигин, Ралпх D. (2004). Теxтбоок оф педиатриц инфецтиоус дисеасес. Пхиладелпхиа: Саундерс. стр. 252. ИСБН 0-7216-9329-6. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Krup&oldid=27447943”