Метилфосфонил дифлуорид
Метилфосфонил дифлуорид (ДФ, метил дифлуорофосфит, метилфосфонски дифлуорид, дифлуорометилфоспин оксид) јесте органско једињење које садржи 1 атом угљеника и има молекулску масу од 100,004 Da. ДФ је прекурзор хемијског оружја. Он се користи у припреми сарина и сомана, као компонента бинарних хемијских оружја, на пример у М687 артиљеријској муницији, где се користи заједно са смешом изопропил алкохола и изопропил амина, из којих се формира сарин.
| |||
Идентификација | |||
---|---|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
| |||
Својства | |||
CH3F2OP | |||
Моларна маса | 100,004 | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
Референце инфокутије | |||
Особине уреди
Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 1 |
Број донора водоника | 0 |
Број ротационих веза | 0 |
Партициони коефицијент[3] (ALogP) | -0,0 |
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -0,4 |
Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 26,9 |
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.