Метрополитанско подручје

region koji se sastoji od gusto naseljene urbane jezgre i manje naseljenog ali ekonomski povezanog okruženja

Метрополитанско подручје, такође метро подручје (област, регион), подручје је односно регија која се састоји од густо насељеног урбаног језгра и ређе насељених околних подручја, укључујући индустрију, инфраструктуру и стамбене блокове.[1] Метрополитанско подручје се најчешће састоји од више јурисдикционих нивоа и општина: насеља, предграђа, градова, округа, држава, па чак и нација попут европских Евродистрикта. Како су се друштвене, економске и политичке институције мењале, градска подручја су постала кључне економске и политичке регије.[2] Метрополитанско подручје укључује једну или више урбаних средина, као и сателитске градове, градове и рурална подручја која су друштвено-економски везана за урбана језгра.[3]

Париз, један од главних европских центара
Сателитски снимак великог Буенос Ајреса, Аргентина

Општа дефиниција уреди

Метрополитанско подручје је комбинација урбане агломерације са зонама које не морају нужно бити урбаног карактера, али су уско везане са урбаним језграма преко запослења или обављања трговине. Ова околна подручја су позната и као путнички појас, те се могу проширити и изван урбане зоне према другим политичким субјектима односно јединицама. На примјер, Ел Монти у Калифорнији се сматра делом метрополитанског подручја Лос Анђелеса. У пракси, параметри метрополитанског подручја, како у службеним тако и у неслужбеним употребама, нису доследни. Понекад су ова подручја мало другачија од урбаних подручја, док у другим случајевима она покривају широку регију. Подаци о броју становника једног метрополитанског подручја могу се разликовати у милионским вредностима.

Није било значајнијих промена основног концепта метрополитанског подручја од његовог усвајања 1950. године,[4] иако су се десиле значајне промене што се тиче географских дистрибуција — а исте се очекују и у будућности.

Примери у свету уреди

У различитим државама света се користе различити критеријуми да се дефинишу метрополитанска подручја односно метрополе.

Европска унија уреди

Еуростат, статистичка агенција Европске уније, створио је концепт назван Веће урбане зоне (енгл. Larger Urban Zone, ЛУЗ). Овај концепт представља покушај усклађивања дефиниција метрополитанског подручја, а циљ је да се подручја из којих значајан удео становништва путује на посао у град назове концептом познатим као „функционалне урбане регије”.[5]

Немачка уреди

Немачка има 11 метрополитанских региона (нем. Metropolregionen).

Приликом упоређивања метрополитанских региона, мора се имати на уму да границе метрополитанског региона често одговарају различитим погледима појединачних субјеката, тако да значајно упоређивање кључних бројки становника и подручја као и економске снаге може бити од користи само у ограниченој мери. Демаркација може бити независна од било каквог чланства у градовима и окрузима. У фебруару 2017. године бивши Рен-Рур нестао је оснивањем Метрополитанског региона Рајнланд.

 
Метрополитански региони у Немачкој
и боја Метрополитански регион Становници
 милионима)
Површина
(у км2)
Становници
(по км2)
Највећи градови Земље ЕМР
01. Рајна-Рур 9,96 (2013) 7.110 1.401 Келн, Диселдорф, Дортмунд, Есен, Дуизбург, Бохум, Вупертал, Бон, Гелзенкирхен, Менхенгладбах, Крефелд, Оберхаузен, Хаген, Хам Северна Рајна-Вестфалија 1995
02. Берлин/Бранденбург 6,00 (2015) 30.375 195 Берлин, Потсдам, Котбус, Бранденбург на Хафелу, Франкфурт на Одри Берлин, Бранденбург 1995
03. Минхен 5,71 (2013) 24.677 231 Минхен, Аугзбург, Инголштат, Ландсхут, Розенхајм, Фрајзинг Баварска 1995
04. Рајна-Мајна 5,55 (2013) 14.755 376 Франкфурт на Мајни, Висбаден, Мајнц, Дармштат, Офенбах на Мајни, Ханау, Гисен, Ашафенбург Баварска, Хесен, Рајна-Палатинат 1995
05. Штутгарт 5,20 (2013) 15.429 338 Штутгарт, Хајлброн, Ројтлинген, Еслинген ам Некар, Тибинген, Лудвигсбург Баден-Виртемберг 1995
06. Хамбург 5,00 (2013) 26.078 192 Хамбург, Либек, Шверин, Линебург, Нојминстер, Нордерштет, Висмар Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија, Доња Саксонија, Шлезвиг-Холштајн 1995
07. Хановер—Брауншвајг
Гетинген—Волфсбург
3,78 (2013) 18.578 203 Хановер, Брауншвајг, Гетинген, Волфсбург, Залцгитер, Хилдесхајм, Целе Доња Саксонија 2005
08. Нирнберг 3,45 (2010) 21.349 161 Нирнберг, Фирт, Ерланген, Бамберг, Бајројт, Хоф (Зале), Кобург, Швабах Баварска, Тирингија 2005
09. Бремен/Олденбург 2,72 (2010) 13.749 198 Бремен, Олденбург, Делменхорст, Бремерхафен, Вилхелмсхафен Бремен, Доња Саксонија 2005
10. Централна Немачка 2,40 (2013) 2.000 1.200 Лајпциг, Кемниц, Хале (Зале), Јена, Гера, Цвикау, Десау-Рослау Саксонија, Саксонија-Анхалт, Тирингија 1997
11. Рајна-Некар 2,31 (2012) 5.638 418 Манхајм, Лудвигсхафен на Рајни, Хајделберг, Вормс, Нојштат ан дер Вајнштрасе Баден-Виртемберг, Хесен, Рајна-Палатинат 2005
Метро региони 52,01 179.738 289
Немачка 82,00 357.111 229

Филипини уреди

Метро Манила је највећа конурбација или урбана агломерација на Филипина и званично метрополитанско подручје које чини град Манила плус 15 суседних градова и општина. Друга метрополитенска подручја су смештена у градовима Анхелес, Метро Баколод, Метро Багио, Батангас Сити, Кагајан де Оро, Себу, Дагупан, Давао, Илоило, Нага и Олонгапо.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Squires, G.; ur. (2002). Urban Sprawl: Causes, Consequences, & Policy Responses. The Urban Institute Press.
  2. ^ Mark, M.; Katz, B.; Rahman, S.; Warren, D. (2008). MetroPolicy: Shaping A New Federal Partnership for a Metropolitan Nation. Brookings Institution: Metropolitan Policy Program Report. 4—103.
  3. ^ „Дефинитион оф Урбан Термс”. Приступљено 28. 8. 2017.
  4. ^ „Метрополитан анд Мицрополитан Статистицал Ареас Маин”. Приступљено 28. 8. 2017.
  5. ^ „Wхат ис тхе Урбан Аудит?”. Приступљено 28. 8. 2017.