Миодраг Мировић
Миодраг Мировић Мишко (Улцињ, 9. маја 1934 — 15. септембра 1996) био је југословенски и црногорски туристички привредник и политичар, познат по развоју туризма на Ади Бојани.
| Миодраг Мировић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||
| Надимак | Мишко | ||||||||||||||
| Датум рођења | 9. мај 1934. | ||||||||||||||
| Место рођења | Улцињ Краљевина Југославија | ||||||||||||||
| Датум смрти | 15. септембар 1996. (62 год.) | ||||||||||||||
| Место смрти | Београд СР Југославија | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| |||||||||||||||
Биографија
уредиРођен, 9. маја 1934. године у Улцињу, у који се његова породица доселила из Куча. Учитељску школу завршио у Беранама. Природно-математички факултет, одсек географија завршио у Београду, а магистрирао на Географском факултету у Београду.[тражи се извор]
По повратку у Улцињ, радио је у туристичкој индустрији, где је 1962. године именован за генералног директора ХТП Улцињска ривијера. У време његовог мандата су изграђени хотели на Великој плажи, и 1973. године осмислио и изградио туристички комплекс на Ади Бојани.[1][2] „Покојни Мировић био је један од најбољих туристичких радника у бившој Југославији. Био је велики визионар и он је најзаслужнији што туристичко-натуристички комплекс на Ади, 2024. године, слави пола вијека постојања”, каже Улцињанин Џелал Хоџић. Успех са пројектом туристичког насеља на Ади је довео до његовог постављења на место генералног директора Монтенегротуриста 1978. године, а 1981.[тражи се извор] постаје председник Туристичког савеза Југославије.[3]
Од 1982. до 1984. године је био председник општине Улцињ. У време његовог мандата, завршено је неколико јавних зграда и данашњи Булевар Скендербега, тадашњи Булевар Маршала Тита.[3] У септембру 1982. године, као председник Савета за безбедност општине Улцињ, упутио је документ Централном комитету Савеза комуниста Црне Горе, где наводи предузете мере за очување реда и мира, унапређење прикупљања боравишних такси, и статус насеља К1 у Штоју, за који је закључено да се треба уклонити, уговор о продаји земљишта анулирати, и исплатити вредност уговора властима САП Косова.[4][5]
У периоду 1986—1988. године је савезни секретар за туризам СФР Југославије.[1][6]
На позив црногорске владе, 1992. године постаје генерални директор ХТП Будванска ривијера. За време његовог мандата, 1992-1996. године, упркос санкцијама, Будванска ривијера постаје једно од ретких државних предузећа које послује са позитивним резултатима иако није продат ниједан хотел у њеном саставу.[2]
Преминуо је 15. септембра 1996. године, у Београду.[3]
Референце
уреди- ^ а б в „Ада Бојана: Нудистички рај код Улциња!”. Свет. 17. 1. 2013. Архивирано из оригинала 6. 11. 2023. г.
- ^ а б в „„Рушите, то је Лекићевог сестрића””. Дан. 20. 7. 2017. Архивирано из оригинала 28. 11. 2023. г.
- ^ а б в г Адровић, Самир (2. 1. 2024). „Како је Улцињанин реализовао пројекат градње натуристичког насеља: О Ади одлучивао Генералштаб ЈНА”. Вијести. Архивирано из оригинала 3. 1. 2024. г.
- ^ а б Адровић, Самир (21. 8. 2022). „С народном милицијом и непријављених је мало”. Вијести. Архивирано из оригинала 14. 9. 2023. г.
- ^ а б Адровић, Самир (2. 10. 2017). „The damage was done by the Alliance of Communists, to pay DPS” [Штету је учинио Савез комуниста, а ДПС треба да плати]. Вијести (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 11. 2023. г.
- ^ а б Directory of Yugoslav Officials [Именик југословенских функционера] (ПДФ) (на језику: енглески). CIA. 1. 12. 1986. стр. 31. Архивирано (ПДФ) из оригинала 13. 11. 2022. г.