Википедија

Мост краља Александра

Мост краља Александра је био друмски мост преко реке Саве у Београду, који је срушен током Другог светског рата. После рата је на његовом месту подигнут Бранков мост.

Мост краља Александра
Мост краља Александра
МестоБеоград
Краљевина Југославија
Функција16. децембар 1934. – 12. април 1941.
Карактеристике
Дужина474
АрхитектаНиколај Краснов

Изградња и развој уреди

Пре моста, људи су се превозили скелом.[1] Код стуба се налазило брдо уз које је ишла улица Препеличка, звана и "Каљави сокак". До око 1930. поред места стуба се налазила кафана "Босфор", која се претходно звала "Требиње".[2][3]

Године 1930. расписан је јавни конкурс за изградњу друмског моста преко реке Саве у Београду, а посао је уступљен иностраној фирми из Оберхаузена. До тада је преко Саве у Београду постојао само железнички мост саграђен још 1884. године. Пошто је положај моста дефинисан у пристанишној зони, а да би се омогућило несметано окретање бродова захтеван је услов да се река Сава премости једним отвором од 250m, с тим да висина пловног габарита испод моста буде 12m.

Грађење је почело јула 1930. године. Укупна дужина моста износила је 474m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - почев од новобеоградске стране). Главна мостовска конструкција, распона 75+261+75m изведена је као висећи мост по угледу на висећи мост преко реке Рајне у Келну. Првобитно је требао бити отворен у јуну 1933, али је градња одлагана због обуставе испоруке гвоздене конструкције из репарација и спором експропријацијом зграда на прилазу.[4] Изградња је коштала око 185 милиона динара, а поменуте ескпропријације још 35 милиона.[5] Мост краља Александра Карађорђевића је премостио Саву ослоњен на два армирано-бетонска стуба у српско-византијском стилу, док су челична ужад држала целокупну конструкцију.

Испоставило се да је први путник преко моста био патријарх Варнава – на повратку из Карловаца, његовом аутомобилу је дозвољен прелазак 30. новембра 1934.[6] Проба оптерећења је извршена 11. и 12. децембра, тако што је преко њега прешло десетак Општинских камиона цистерни, а сутрадан и 700 коњаника.[7]

 
Изградња

Као први друмски мост отворен је 16. децембра 1934. године. Отворио га је принц намесник, Павле Карађорђевић, првог дана је прошетало око 150.000 грађана.

Првих месеци се при прелазу преко моста плаћала трошарина. Мада је Земун био прикључен Београду, у ранијим, засебним, општинским буџетима је била предвиђена та ставка, која је испоштована да буџет не би био неуравнотежен.[8] О прикључењу Земуна трошаринском реону Београдске општине одлучено је у марту 1935.[9]

Преко моста је скоро годину дана затим, 5. новембра 1935. год прешао и први трамвај[10] бр 14 за Земун, због чега је у народу био познат и као Земунски мост. Од фебруара 1937. највећа дозвољена брзина трамваја на мосту била је 60 км/х.[11] Једног августовског дана 1937, преко моста је прешло 16.326 пешака и 4.636 возила, од чега 1.443 "луксузних аутомобила" и 140 теретних аутомобила; аутобуси и трамваји су превезли 5.380 путника.[12] Матуранти су на крају школске године бацали капе и књиге у Саву са моста.[13] Отварање земунског и панчевачког моста било је већ 1935. велики ударац за речни превоз.[14]

Како се почетком 1934. године ближио крај изградње моста Краља Александра све више почиње да се размишља о скулптурама које би требало да се нађу на пилонима моста. Иван Мештровић изнео је идеју о четири коњаника, два на једном пилону са обе стране моста. Ови коњаници требало је да буду цар Душан и краљеви Томислав, Твртко и Петар I Карађорђевић. Висина стубова на којима би се налазили коњаници би била 22 метра, што би значило да би, са додатом висином самих пилона, коњаници били на висини 45 метара (висина Палате "Албанија"). Од овог решења се одустало под притиском разних инжењера и вајара, а као разлози су наведени непоштовање порцедуре за избор скулптора, превисока цена као и нефункционалност фигура. Удружење ликовних уметника у Београду је сматрало Мештровићев пројект статуа "уметнички неуспелим" и критиковало то што није примљен јавним конкурсом[15].

  •  
    Отварање
  •  
    Отварање
  •  
    Освештење
  •  
    Изглед
  •  
    Слика
  •  
    Панорама
  •  
    Статуе
  •  
    Мост око 1935. године

Рушење моста уреди

Овај мост назван мост краља Александра је порушен у ратним разарањима (Други светски рат), тачније 12. априла 1941. године, дизањем у ваздух од стране војске Краљевине Југославије у априлским борбама, а у циљу спречавања преласка немачких оружаних снага на другу страну, тако да је служио релативно кратко. У том тренутку је на Земунској страни остало неколико трамваја, тако да је након Другог светског рата једно годину дана функционисала трамвајска линија 14 од Старог сајмишта до Земуна. Поред Земуна, једини битнији објекти са оне стране реке пре рата били су стари аеродром и 1938. изграђено и по лошему надалеко чувено Старо сајмиште.

За рушење моста везан је трагичан догађај: он говори о расулу у којем се нашла наша војска током Априлског рата. Мост је, наиме, срушен у тренутку када се испод њега налазио брод „Танаско Рајић“ који се повлачио ка Остружници… Инжењери у мрклој ноћи нису видели да тачно испод моста пролази брод са 110 људи. Како се метална конструкција после експлозије сурвала тачно на лађу, на лицу места је погинуло 95 особа.

Обнова моста уреди

Главни чланак: Бранков мост

На стубовима и опорцима старог ланчаног моста краља Александра саграђен је данашњи Бранков мост. Стубови на обалама Саве су преживели прво, а потом и савезничко бомбардовање 1944. године. На каменим остацима, деценију касније, саграђен је нови мост који је пуштен у саобраћај 1956. године, а назван је у част песника Бранка Радичевића.[16] Од тада, мостовска конструкција је дограђивана и проширивана, од 1979. године има садашњи изглед, али стубови нису темељно санирани.[17]

Повезане занимљивости уреди

После рушења, кад су Немци потом ушли у Београд хитно им је био неопходан мост за пребацивање трупа и опреме из средње у југоисточну Европу, као и сировина, али и рањеника у обрнутом смеру. Како је оправка постојећег моста била крупнији залогај решење је пронађено у Жабљу, где је непосредно пре тога, с циљем да премости Тису, из Немачке у деловима допремљен нови мост. Пошто је мост у Београду био неопходнији то је несуђени жабаљски хитно пребачен у Београд, монтиран, и током 1942. године пуштен у саобраћај - То је Савски мост.

Постоји и мит о проклетству моста краља Александра, коинциденцијом коришћеног 7 година, посебно због чињенице да се мост гради на остацима некадашње џамије, коју су претходно морали да рашчисте. Џамија се, иначе, налазила тачно на месту где је данас носећи стуб моста на десној обали Саве. Управо су ту Лиман џамију, како се звала ова богомоља, људи желели да забораве.

Литература уреди

  • Поповић, Марко (1996). „Грбови на јавним здањима Београда (III део)”. Годишњак Музеја града Београда. XLIII. 

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Политика", 14. дец. 1934
  2. ^ "Политика", 4. авг. 1940
  3. ^ "Политика", 18. авг. 1940, стр. 17
  4. ^ "Политика", 3. нов. 1934
  5. ^ "Време", 14. нов. 1934
  6. ^ "Време", 1. дец. 1934
  7. ^ "Време", 13. дец. 1934
  8. ^ "Политика", 23. феб. 1935
  9. ^ "Политика", 26. март 1935
  10. ^ "Политика", 6. нов. 1935
  11. ^ "Време", 28. феб. 1937, стр. 20 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2020) дигитална.нб.рс
  12. ^ "Време", 11. август 1937
  13. ^ „"Време", 16. мај 1939”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2020. г. Приступљено 14. 04. 2020. 
  14. ^ "Политика", 8. дец. 1935
  15. ^ Политика, 30. март 1934[мртва веза] пп. 8-9, дигитална.нб.рс
  16. ^ „Мост краља Александра”. СТАРИ БЕОГРАД. Архивирано из оригинала 06. 03. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2019. 
  17. ^ „Рестаурација камено-бетонских површина Бранковог моста”. Београд. Град београд. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 11. 3. 2019. 

Спољашње везе уреди

 
Мост Краља Александра на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Most_kralja_Aleksandra&oldid=27556394”