ОШ „Бора Станковић” Кленике

Основна школа „Бора Станковић се налази у насељеном месту Кленике у општини Бујановац у Пчињском округу.[1]

Основна школа „Бора Станковић” Кленике
ОШ „Бора Станковић” Кленике
ЛокацијаКленике бб, 17524 Кленике
Кленике
ДржаваСрбија
ДиректорСлађан Цветановић
Веб-сајтЗванична интернет презентација школе

Насеље Кленике уреди

Кленике је најважније насеље у сливу Кленичке реке. Има повољан положај као сеоско насеље јер лежи на граници долинског дна погодног за пољопривреду и сточарство.Кленике је важно и по томе што лежи на путу који из долине Кленичке реке води у клисуру Пчиње. То је најмладје насеље у сливу Кленичке реке.

Постанак и развитак Кленика уреди

Због повољног положаја на месту где лежи Кленике постојало је неко старо насеље, за време Турака уништено. Положај насеља био је тако повољан да је на том месту око средине XIX века подигнуто данашње Кленике. Због средишњег положаја у сливу реке поменуто насеље крајем XIX и почетком XX века постало је варошица, у њој се јавило неколико и занатских радњи, кафана, затим је насеље било обласно средиште турске војсте и полиције. Сада у селу има 12 занатских радњи, 1 кафана и 2 трговине мечовитом робом. За време Турака Кленике је било мешовито насеље имало је Турака, Срба и Рома, 1912.године Турци су се иселили у Скопље и Турску. Сада у Кленику живе Срби и Роми.

Школа у Кленику уреди

Државна основна школа на југу Србије која својим струцним кадром утице на побољшавање образовања и васпитања са великим успехом.

Настанак и развој школе уреди

Народна основна школа у Кленику, Срез прешевски, отворена је 1845.године. Прве учитеље плаћали су у новцу и натури ђачки родитељи све до отварања нашег конзулата у Скопљу. За време првог светског рата, у времену од 1916. до 1918. године, школа није радила. У почетку за свој рад и смештај ученика школа је користила зграду манастира Светог Прохора Пчињског. У њој се учило по манастирском методу. Ђаке су елементарној писмености учили калуђери који ни сами нису много више знали од онога што су на ђаке преносили. Највећи успех, сматрало се, показивао би ђак који је тачно читао и уз то разумео Јеванђеље. Ученици се нису раврставали на разреде, него су се делили по књизи коју су савлађивали: на букварце, часловце, псалтирце.

Основна школа Бора Станковић у Кленику од ослобођења па до 1.фебруара 1961. године није имала своју школску зграду. Настава се у овом периоду изводила углавном у просторијама које уопђте нису одговарале хигијенско-педагошким принципима: биле су ниске, мрачне, непатосиране и мале, тако да се настава у овом периоду одвијала тешко. Зграде у којима се изводила настава у првим послератним годинама биле су својина манастира Прохора Пчињског, а касније када је број ученика из године у годину растао, то су биле просторије дома Опште земљорадничке задруге у Кленуку, просторије цркве и разни приватни локали који су били удаљени један од другог по стотину метар. После ослобођења од окупатора школство се нагло се развија, број ученика растете се показала и потреба да се отворе нове школе. У школској 1945/50. год. основна четвороразредна школа у Кленику прераста у нижу гимназију одн. касније у осмогодишњу школу. Осмогодишнња школа је почела са радом 1950. године. Прва генерација ученика школе је завршила осми разред школске 1953/54. године. С обзиром на то да расте број ученика, постојећи школски простор у згради манастира Прохора Пчињског није задовољавао тренутне потребе. Због тога се поједине просторије дома Опште земљорадничке задруге у Кленику адаптирају и прилагођавају потребама за смештај новоотворених одељења. У овој првој школској години када основна школа прераста у нижу гимназију при овој школи била су 4 одељења са укупно 216 ученика. Касније број ученика се стално повећава и достиже стање у школској 1961/62.години 15 одељења и 586 ученика.

Из године у годину број ученика се повећава, а самим тим и потребе за школским простором су биле веће. Због сталног повећања броја ученика просторије дома Опште земљорадничке задруге нису биле више довољне за смештај ученика. Због тога су за смештај одељења коришћени приватни локали, просторије цркве Св.Петке. Све ове просторије једне од других биле су удаљене и по стотину метара, а неке и више.

Због тога надлежни органи прилазе решавању овог питања и 1959.године бивши НОО-е Кленике урадио је елаборат за изградњу нове школске зграде, а из стамбеног фонда издвојено је 4 милиона динара за почетк изградње нове школске зграде. У међувремену је издвојено јос 10 милиона динара али с обзиром на то да су и ова средства била мала,није се могао подићи спрат,већ је само урађена бетонска плоча и на истој постављена кровна конструкција, а подрумске проторије прилагођене су за учионице. На тај начин у новој школској згради оспособљено је 8 учионица у којима се настава изводи од 6.фебруара 1962.године.

Школа данас уреди

Основна школа Бора Станковић тренутно има 277 ученика од првог до осмог разреда. Настава се изводи у матичној школи и у осам подручних одељења (Клиновац, Трејак, Куштица, Спанчевац, Себрат, Јабланица, Сејаце и Брњаре). У свим подручним одељењима настава се изводи у комбинованим и неподељеним одељењима. Школа располаже оскудним фондом књига, а наставна средства која школа има су стара и не могу у потпуности да прате савремену наставу,али и поред тога ученици постижу успехе на такмичењима свих нивоа. Школа у сарадњи са средином одржава и помаже различите манифестације са културним садржајем: обележавање дана школе и дана Светог Саве и рад различитих секција.

Школа је отворена према локалној заједници и спремна за сарадњу са родитељима у свим својим активностима. Традиција школе преко је 100 година у васпитању и образовању деце. Највећа снага школе су ученици и наставни кадар који је својом стручношћу и креативношћу спреман за преузимање многих иницијатива како у погледу стручног усавршавања, тако и у прилагођавању наставе уважавањем индивидуалних разлика и способности ученика. Максимална посвећеност наставника у раду са надареним ученицима резултира успесима ученика на свим нивоима такмичења.

Тренутно је у сколи запослено 14 професора разредне наставе, 23 професора предметне наставе, 8 помоћних радника, док у управи раде 6 радника. Ученици ове школе постижу успехе на такмичењима свих нивоа. Школа у сарадњи са средином одржава различите манифестације са културним саџајима: обележавање Дана школе, Дана Светог Саве.

Постојање разноврсних секција као што су хорска, фолклорна, драмска, рецитаторска, квиз знања итд. привлаче пажњу великог броја ученика.

Истакнути ученици уреди

  • Проф др Божидар Поповић (истурено одељење у Клиновцу)- Професор математике, аутор многих математичких уџбеника, учесник у есперантском покрету и издавач часописа: СЦЕИНЦА и РЕВУО.
  • Стојадин M. Стојановић (истурено одељење у Клиновцу)- Професор више школе, аутор и коаутор седам уџбеника за средње школе и једног уџбеника за основну школу, аутор књиге "Манастир Свети Прохор Пчињски".
  • Мр Властимир Михаиловић (истурено одељење у Клиновцу)- Професор психолошке-педагогије, професор и директор Учитељске школе у Врању, професор на Вишој педагошкој школи и Вишој школи за образовање радника у Врању.
  • Проф. др Велимир Сотировић - Професор математике и физике, декан и професор на Техничком факултету "Михајло Пупин" у Зрењанину Информатичке технологије, Методике информатике и Статистичке методе.
  • Проф. др Благоје Тимчић (истурено одељење у Брњару)- Први кардиолог у историји врањског здравства, начелник Интерног одељења Опште болнице у Врању. Добитник бројних признања у области здравства.
  • Др Слађан Ђелић (истурено одељење у Куштици)- Специјалиста пнеумофтизиологије.
  • Велимир Џалић- Учитељ са запаженим успесима у својој струци.
  • Јагода Ђорђевић (истурено одељење у Трејаку)- Психолог са изузетним доприносом врањским вртићима.
  • Зоран Антић (истурено одељење у Сејацу)- Економиста, директор филијале Националне службе за запошљавање.
  • Др Горан M. Недељковић (истурено одељење у Сејацу)- Специјалиста оториноларингологије и професор у Средњој медицинској школи у Врању.
  • Др Дејан D. Величков- Специјалиста клиничке биохемије.

Истакнути ученици завршне (1954/55.) године

  • Стојановић (Станимир) Властимир из Спанчевца, Пуковник ВС. настањен у Београду.
  • Тончић (Миле) Александар из Спанчевца, Правни факултет - судија Привредног суда у Скопљу где је и настањен.
  • Петрушевић (Серафин) Томислав из Спанчевца, дипломирани правник - Факултет беѕбедности, командир милиције Супа Бујановац, живи у Параћину.
  • Сентић (Александар) Бранко из Петке, инжињер, радио у гумопластику, настањен у Врању.
  • Манасијевић Светомир из Старца, пуковник ВС, настањен у Пожаревцу.

Истанкути ученици после завршне (1955) године

  • Митровић (Пера) Антоније из Спанчевца, Економски факултет, један од директора Симпа.
  • Арсић Стојан из Петке, доктор (реуматолог), био је директор Бујановачке бање, директор дома здравља у Бујановцу и председник општине Бујановац.
  • Тасић (Добросав) Миле из Буштрања, доктор наука, радио у Скопљу и Врању.
  • Манчић (Петра) Јанко из Спанчевца, теолог, радио је у Епархији Врањској.
  • Трајковић (Живојин) Александар, из Спанчевца, професор музике, радио у Врању.
  • Ђорђевић (Стојадин) Петар из Спанчевца, инжињер рударства, био је директор рудника „Фелспад” у Бујановцу.
  • Арсић (Александар) Спира из Спанчевца, радио је као директор у Руми.
  • Ђорђевић (Стојан) Жика иѕ Куштице, економски факултет, радио је као директор Кланице у Бујановцу, начелник СУП-а Бујановац и директор Пореске управе у Прешеву.
  • Петрушијевић (Добросава) Јовица из Спанчевца-Петка, грађевински факултет, грађевински спектор у Општини Бујановац.

Наставни Кадар 1954/55. године уреди

  • Света Сотировић из Мездраје, учитељ (математика)
  • Оливера Зафировић, учитељица
  • Александар Зафировић из Спанчевца, директор школе
  • Томислав Протић из Клиновца учитељ (фискултура)
  • Светлана Јовић, учитељ (домаћинство)
  • Антић Воја, учитељ (географија)
  • Жарко Ристић, учитељ
  • Златковић Влада, учитељ (српски језик)

Литература уреди

  • Поповић Боривоје и Смиљковић Стана (2014): "Основна школа у Кленику", Записи-Друштво за очување културно-историјских вредности Срба, Бујановац

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди