Олдриџ Хејзен Ејмс

Олдриџ Хејзен Ејмс (рођен 26. маја, 1941) је бивши официр Централне обавештајне агенције (ЦИА), за којег се испоставило да је КГБ-ова кртица и који је осуђен за шпијунажу 1994. године. Он тренутно служи доживотну казну, без могућности условне, у Федералном корекционом институту у Тере Хоуту, у америчкој држави Индијани[1]. Ејмс је 31 годину био контраобавештајац који је радио, односно шпијунирао у корист Совјетског Савеза, односно Русије.[2] До тренутка када је ухапшен, Ејмс је компромитовао више информација ЦИА-е него било који шпијун у историји, све до хапшења Роберта Хансена, 7 година касније.

Фотографија направљена при Ејмсовом хапшењу, 1994. године

Детињство, младост и рад

уреди

Олдриџ Ејмс је рођен у Ривер Фолсу, у Висконсину, од родитеља Карлтона Сесила Ејмса и Рејчел Ејмс. Његов отац био је професор на државном колеџу у Висконсину - Ривер Фолс, а мајка му је била професорка енглеског језика у средњој школи. Олдриџ је био најстарији од троје деце и једини син. Године 1952, његов отац је почео да ради за ЦИА-јин Директорат за операције у Вирџинији, а 1953. је послат у Југоисточну Азију на три године, заједно са својом породицом. Карлтон је примио негативну оцену перформанси, великим делом због озбиљног проблема са алкохолизмом, након чега је остатак каријере провео у седишту ЦИА-е, радећи канцеларијски посао.[3]

Олдриџ Ејмс је похађао средњу школу у Меклину, у Вирџинији. Почевши од 1957, радио је за ЦИА-у 3 године, преко лета, као нижеразредни (ГС-3) аналитичар досијеа и записника, где је означавао који су документи поверљиви. Ејмс је 1959. године отишао на колеџ, прецизније на Универзитет у Чикагу, планиравши да проучава стране културе и историју, али је његова ,,стара страст'' за драмом резултирала лошим оценама, тако да није завршио другу годину. Радио је за ЦИА-у преко лета 1960. као радник/сликар, Након тога је постао помоћни технички директор у позоришту у Чикагу, где се задржао све до фебруара 1962. године. Вративши се у Вашингтон, Олдриџ Ејмс је добио пуновремено запослење у ЦИА-и, радећи исте, мање послове које је радио и током средње школе.[3]

 
Фотографија из годишњака Олдриџа Ејмса.

ЦИА каријера

уреди

Пет година касније, Ејмс је добио диплому из историје на Универзитету Џорџ Вашингтон. Олдриџ првобитно није планирао да има каријеру унутар ЦИА-е, али након што је похађао ГС-7 разред и добре оцене перформанси, био је примљен на програм обуке, упркос неколико сусрета које је имао са полицијом, углавном због алкохолисаног стања. Године 1969, Ејмс се венчао са колегиницом са програма обуке Ненси Сигебарт.

Када је Ејмс добио премештају у Анкару, у Турској, Ненси је дала отказ у ЦИА-и због правила које је забрањивало да брачни партнери буду људи који раде у истој канцеларији.[3] Ејмсов посао у Турској био је да лоцира, односно таргетира совјетске обавештајце за регрутовање. Успео је да се инфилтрира у турску комунистичку организацију Револуционарна омладинска федерација Турске, преко цимера њиховог активисте, Дениза Гезмиша.[4] Упркос свом успеху, Ејмсов рад је био оцењен само као ,,задовољавајући'' и тако обесхрабрен је размишљао о напуштању ЦИА-е.[3]

Године 1972, Олдриџ Ејмс се враћа у седиште ЦИА-е, где проводи наредне четири године Совјетско - Источно Европској дивизији (СЕ). Овде су му оцене биле нешто боље, очигледно јер је бољи био у сналажењу са папирологијом и планирању операција на терену, него у регрутовању агената. Било како било, његово алкохолисано понашање такође је примећено, тако да су две поверљиве ставке биле стављене у његов досије.[3]

Ејмс је 1976. пребачен у Њујорк где је био задужен за два совјетска агента. Његов перформанс је био одличан, био је унапређен и примио је неколико бонуса, а био је и рангиран изнад већине оперативаца у свом платном разреду, мада је његова тенденција ка одуговлачењем када су у питању књиговодствени послови у вези финансија била примећена. Његово необраћање пажње на детаље га је довело до тога да направи два озбиљна кршења поверљивости, као онда када је оставио актовку пуну поверљивог материјала у подземној железници. Међутим, изгледа да је за то Ејмс био само вербално искритикован.[3]

Године 1981, Ејмс је прихватио премештај у Мексико Сити, док је његова жена остала у Њујорку. Процене његовог учинка у Мексику су биле, у најблажу руку, медиокритетне, а био је и умешан у бар три ванбрачне афере. У октобру 1982, Ејмс је започео аферу са Маријом дел Росарио Касас Дупуј, дипломатом за културу у Колумбијској амбасади и оперативцем ЦИА-е. Упркос правилима ЦИА-е, Ејмс није пријавио своју везу са странкињом својим надређенима, иако су неке од његових колеге биле и те како свесне тога. Ејмсове мањкаве перформансе су делом биле резултат његовог тешког алкохолизма. На дипломатском пријему у Мексико Ситију, Олдриџ Ејмс је ушао у гласну, пијану расправу са кубанским званичником, што су његови надређени сматрали алармантним.[3]

Било како било, у септембру 1983, ЦИА је вратила Ејмса назад у СЕ дивизију, у Вашингтон. Овај премештај га је сместио на најосетљивији елемент Департмана за операције, који је био одговоран са совјетске контраобавештајце. Ејмс је имао приступ свим плановима и операцијама ЦИА-е против КГБ-а и ГРУ-а, совјетске војне обавештајне службе.[3] У октобру исте године, Ејмс се званично развео од Ненси, а у новембру предао извештај о спољним активностима који је укључивао и помињање његове емотивне везе са Росарио. У оквиру његовог разводног договора, Ејмс је пристао да исплати дугове које су Ненси и он имали као пар, као и да обезбеђује Ненси месечну новчану подршку наредне три и по године, а све је то укупно износило око 46 хиљада долара. Мислио је да ће од развода банкротирати, а касније је изјавио како је финансијски притисак било прво што га је натерало да буде шпијун Совјетског савеза.[3]

Шпијунажа

уреди

Ејмс је помагао још једној канцеларији ЦИА-е која је процењивала званичнике совјетске амбасаде, због потенцијалних шпијунски корисних ствари. Као део одговорности, а са знањима и из ЦИА-е и из ФБИ-а, Ејмс је почео да ствара контакте унутар совјетске амбасаде. У априлу 1985, Ејмс је снабдео Совјетски савез информацијама које је он сматрао суштински небитним, али које би учврстиле његов положај инсајдера у ЦИА-и. Такође је тражио 50 хиљада долара, што му је Совјетски савез убрзо и исплатио.[3] Касније, Олдриџ Ејмс је тврдио како се није припремао ни за шта више од обичне ,,преварантске игре'' којом би намирио своје тадашње дугове, али да када је једном прешао линију, више није могао да се врати.

Ејмс је убрзо идентификовао више од 10 врхунских ЦИА и ФБИ извора који су извештавали о совјетским активностима. Он не само да је веровао да ће добити новца за цео живот издајом ових оперативаца, већ је њихова елиминација смањивала шансу да његова сопствена шпијунажа буде разоткривена.[3] До 1985, ЦИА-ини агенти који су били задужени са Совјетски савез, почели су да нестају алармантном брзином. ЦИА је схватила да нешто није у реду, али није била вољна да размотри могућност кртице у сопственим редовима. Почетне истраге су биле фокусиране на могуће упаде совјетских уљеза или на разбијање ЦИА-иног кода.[5]

ЦИА је у почетку за губитак агената кривила свог бившег агента, Едварда Лија Хауарда, који је такође послеђивао информације Совјетима. Али, када је ЦИА изгубила још три своја битна извора информација о којима Хауард није могао ништа да зна, било је јасно да су хапшења (као и погубљења) била кривица неког другог извора.[3]

У међувремену, Ејмс је наставио да се отворено састаје са својим контактом у совјетској амбасади, Сергејем Димитријевичем Чувакином. Једно време, Ејмс је сумирао за ФБИ и ЦИА-у напредак који је остварио у покушајима да регрутује Совјете. Ејмс је сваки пут када би се њих двојица нашли на ручку примио између 20 и 50 хиљада долара.[3] Закључно, Ејмс је примио 4,6 милиона долара од Совјетског савеза, што му је омогућило да ужива у животу далеко бољем од оног који има један официр ЦИА-е.[5] Када је, у августу 1985, Ејмсов развод постао коначан, одмах се оженио са Росарио. Схватајући да ће његово ново богатство изазвати пажњу, осмислио је причу да је његов финансијски просперитет резултат тога што му је богата породица његове жене дала новац. Како би покрио ову причу, Ејмс је повезао значајну количину новца, који је зарадио шпијунажом, са својом новом породицом у Боготи, такође и како би им помогао због њиховог сиромашног статуса.[3]

Године 1986, Ејмс је рекао КГБ-у да се плаши да би он могао да буде осумњичени након губитка неколико ЦИА агената. КГБ је скренуо америчке истражитеље са његовог трага, конструишући диверзију која ће ЦИА-у навести на траг да је кртица стационирана у Ворентон тренинг центру (WТЦ), тајну ЦИА-ину комуникацијску установу у Вирџинији. Амерички ловци на кртице су испитали и истражили 90 запослених у WТЦ-у током скоро годину дана и имали 10 осумњичених, али је главни истражитељ истакао како ,,има толико проблематичних личности да се нико не истиче''.[6][7]

Ејмс је 1986. послат у Рим. Тамо, његове перформансе су још једном рангиране између осредњих и лоших и укључивале су евиденцију о проблему са пићем. Било како било, 1990-1991. је пребачен у ЦИА-ин Центар за контраобавештајну анализу, што му је омогућило приступ екстремно осетљивим инфомацијама, укључујући и инфомације о америчким двоструким агентима.[3]

Одговор ЦИА-е

уреди

При крају 1986, ЦИА је саставила тим како би истражила извор цурења информација. Тим, вођен Полом Редмондом, а који су још сачињавали и Џин Вертефил, Сандра Грајмс, Дајана Вортен и Ден Пејн, испитивао је различите могуће узроке, укључујући и могућност да је КГБ или озвучила агенцију, пресрела њихову комуникацију или убацила кртицу.[8] До 1990, ЦИА је била сигурна да постоји кртица у агенцији, али није могла да нађе извор. Регрутовање нових совјетских агената привремено је стопирана, јер се агенција плашила да не може да заштити своје тренутне агенте.[5]

Пре овога, у новембру 1989, Ејмсов колега је пријавио да Ејмс живи живот далеко изнад могућности официра у ЦИА-и, као и да породица његове жене није богата као што је тврдио. Ипак, ЦИА се кретала полако. Када је истражитељ који је добио задужење за Ејмсове финансије започео двомесечну обуку, нико га није одмах заменио.[3] Истражитељи су такође били преусмерени лажном причом која је потекла од ЦИА-иног официра у иностранству, који је тврдио да су Совјети продрли у ЦИА-у помоћу запосленог рођеног у Совјетском савезу.[3]

Ејмс је 1986. и 1991. прошао два полиграфа док је шпијунирао са Совјетски савез и Руску федерацију. У почетку, био је престрављен идејом одласка на полиграф тест, али је добио савет од КГБ-а да се ,,само опусти''.[3] Касније се показало да је Ејмс на тесту давао неке заваравајуће одговоре и да су га испитивачи пустили да прође тест јер су били превише пријатељски настројени што их је спречило да одреагују на адекватан начин.[3]

ЦИА се коначно фокусирала на Ејмса након што су његове колеге имала нека оштрија запажања у вези његовог личног изгледа:

  • Ејмсови зуби, који би требало да буду жути од цигарета, били су са круницама
  • Ејмс је раније био познат по јефтиној одећи, а онда је, изненада, почео да носи одела кројена по мери која чак ни његови надређени нису могли да приуште.

Хапшење

уреди

У марту 1993, ЦИА и ФБИ су започели интензивну истрагу Ејмса, која је укључивала електонски надзор, копање по његовом ђубрету, као и монитор инсталиран на његовим колима како би пратили његово кретање.[3] Од новембра 1993. године, па све до његовог хапшења, Ејмс је је био под константним виртуелним надзором. Када је на почетку 1994. године требало да присуствује конференцији у Москви, ФБИ је мислио да не може више да се чека, па су Ејмс и његова жена били ухапшени 21. фебруара исте године.[9]

Ејмс и његова жена су 22. фебруара 1994. године били званично оптужени од стране Суда правде за Шпијунажу са Совјетски савез и Русију. Ејмсова издаја је резултирала смрћу бројних агената ЦИА-е.[10] Признао је кривицу 28. априла исте године и осуђен је на доживотну казну затвора. Његова жена је осуђена на пет година затвора због утаје пореза и саучешништво у шпијунажи, као део Ејмсове нагодбе.[9]

Референце 

уреди
  1. ^ „Инмате Лоц”. Приступљено 14. 12. 2017. 
  2. ^ „Алдрицх Хазен Амес”. ФБИ. Приступљено 15. 12. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р „Ан Ассессмент оф тхе Алдрицх Х. Амес Еспионаге Цасе анд Итс Имплицатионс фор У.С. Интеллигенце: Репорт Препаред бy тхе Стафф оф тхе Селецт Цоммиттее он Интеллигенце”. Wасхингтон: У. С. Говернмент Принтинг Оффице. 84-046: 50—51. 
  4. ^ Сузал, Савас (2. 3. 1997). „Дисислеринде ЦИА Кöстебеги”. Сабах. 
  5. ^ а б в Поwелл, Билл (2002—11-01). Треасон: Хоw а Руссиан Спy Лед ан Америцан Јоурналист то а У.С. Доубле Агент. Симон & Сцхустер. ИСБН 0-7432-2915-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  6. ^ Пинцус, Wалтер (24. 9. 1994). „ЦИА: Амес Бетраyед 55 Оператионс; Инспецтор Генерал'с Драфт Репорт Бламес Супервисорс фор Фаилуре то Плуг Леак”. Тхе Wасхингтон Пост: А1. 
  7. ^ Wеинер, Тим (2. 11. 1994). „Сенате Репорт Фаултс C.I.А. фор Инептитуде ин Спy Цасе”. Тхе Неw Yорк Тимес: А1. 
  8. ^ „Тхе Пеопле оф тхе ЦИА ... Амес Моле Хунт Теам”. Централ Интеллигенце Агенцy. 30. 4. 2013. Архивирано из оригинала 25. 05. 2011. г. Приступљено 25. 12. 2017.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)
  9. ^ а б „ФБИ Хисторy: Фамоус Цасес - Алдрицх Хазен Амес”. ФБИ. Приступљено 25. 12. 2017. 
  10. ^ Бромwицх, Мицхаел Р. (април 1997). „А Ревиеw оф тхе ФБИ'с Перформанце ин Унцоверинг тхе Еспионаге Ацтивитиес оф Алдрицх Хазен Амес”. УСДОЈ/ОИГ. Архивирано из оригинала 14. 05. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)

Спољашње везе

уреди