Википедија

Оливер Фрљић

позоришни редитељ

Оливер Фрљић (Травник, 31. марта 1976) је позоришни редитељ.

Оливер Фрљић
Лични подаци
Датум рођења(1976-03-31)31. март 1976. (48 год.)
Место рођењаТравник, СФРЈ
Уметнички рад
Најважнија дела
Отац на службеном путу

Биографија уреди

Дипломирао је 2002. године филозофију и религијску културу те позоришну и радио режију на Академији драмске умјетности у Загребу.

Прије уписа на студиј позоришне режије, средином деведесетих, формира аматерску позоришну скупину Ле Цхевал, с којом наступа на фестивалима позоришних аматерских предства, као што су ТЕСТ! (Театар студентима!) или СКАЗ. Но, сурађује и с многим другим групама на загребачкој независној сцени.

Он професионално режира већ током студија и то у Истарском народном казалишту, Театру &ТД, те позоришној групи КУФЕР. Његове продукције биле су представљене на фестивалима: Гавеллине вечери, Сплитско љето, Тједан сувременог плеса, Златни Лав (Умаг), Дискурс фестивал (Гиессен), Карантена (Дубровник), ФИАТ (Подгорица), АПАФ (Салзбург), Фреисцхwиммер Фестивал (Беч, Берлин, Хамбург, Дусселдорф, Цирих), Задар снова, Осјечко љето културе, Међународни дјечји фестивал Шибеник и другим.

Прву важнију представу на међународној сцени Преклет нај бо издајалец своје домовине режира 2010. године у Словенском младинском гледалишче. Представа добива двије Борштникове награде у Марибору, те постаје словенски рекордер по броју међународних гостовања (56 изведби у двадесет држава на четири континента).[1] Исте године режира и представу Буђење прољећа у ЗКМ-у, за коју на фестивалу Без превода у Ужицу добија награду за најбољу представу фестивала, а у Црногорском народном позоришту у Подгорици режира Расправу Пиерра де Маривауxа. Крајем исте године режира представу Кукавичлук у Народном позоришту Суботица која је од многих критичара проглашена позоришним догађајем сезоне у Србији. Представа је победила на Стеријином позорју добивши награду за најбољу представу, а Оливер Фрљић добио је награду за најбољу режију. Велику медијску позорност добива и својим сљедећим пројектом, театрализацијом романа Абдулаха Сидрана Отац на службеном путу постављеним у београдском позоришту Атеље 212 у оквиру YУ сезоне позоришта. Представа је освојила бројне награде, између осталог и главну награду за најбољу представу 10. фестивала босанскохерцеговачке драме у Зеници, Сребрни ловоров вијенац за најбољу представу у категорији Миттел Еуропа на фестивалу МЕСС у Сарајеву, главну награду на 16. Југославенском позоришном фестивалу у Ужицу, Гранд Приx за најбољу представу 28. сусрета професионалних позоришта у Брчком те бројне друге награде. Ова представа је постала једна од највећих хит представа Атељеа 212 у историји позоришта, освојивши тридесетак награда на бројним регионалним фестивалима. Након успјеха у Београду појединци су га описивали као "регионалну редатељске звијезде".[2] Такву титулу најсликовитије је потврдио представом Лексикон Yу митологије која је премијерно изведена у септембру 2011. године на отварању 18. фестивала Еx понто у Љубљани, а која је настала у копродукцији театара из чак пет земаља (Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија). У октобру исте године на једном од најугледнијих фестивала регије МЕСС у Сарајеву премијерно је изведена представа Писмо из 1920. настала у копродукцији самог фестивала и Босанског народног позоришта из Зенице којом је подигао велику прашину због кориштења дијелова ратне монодраме Године преваре познатог босанско-херцеговачког глумца Емира Хаџихафизбеговића у којој се позива на џихад.

Захваљујући све већем броју иноземних ангажмана, Оливер Фрљић све рјеђе режира у Хрватској. На почетку другог десетљећа 21. стољећа режира двије дјечије представе: Матилда у Дјечјем казалишту Дубрава и Дружба Пере Квржице у ГК Жар птица. За потоњу представу добива сјајне критике, па критичарка Новог листа Наташа Говедић пише: "...Оливеру Фрљићу ваљало би препустити позориште за дјецу и сутра бисмо вјеројатно имали савршену институционалну припрему за пунољетне гледатеље." 2011. године у Театру &ТД режира представу Мрзим истину! по властитом предлошку у којој користи сопствену породичну историју и поставља је у позоришни контекст. Представа је тријумфирала на 26. Гавеллиним вечерима, а жири је устврдило "како представа најављује једно ново позоришно доба у којем радикалне ауторске естетике успијевају пронаћи истински дијалог са свим члановима казалишне заједнице." Представа је исте године добила и престижну Награду Хрватског глумишта у категорији најбоље представе у цјелини, а била је номинирана у чак 7 категорија. Представа је у свега неколико мјесеци доживјела култни статус, карте су мјесецима раније распродане, а од стране неколико критичара је проглашена кључним позоришним догађајем 2011. године. У наредним гостовањима по фестивалима представа је освојила двадесетак позоришнихх награда те је постала једна од најнаграђиванијих позоришних представа у историји хрватског позоришта. Представа је одиграна и на једном од најпрестижнијих свјетских позоришних фестивала Wиенер Фестwоцхен. Том представом Оливер Фрљић је закључио свој најуспјешнију позоришну годину у којој је однио награде за најбољу режију на свим релевантим фестивалима у региону.[тражи се извор]

На почетку 2012. режира представу Пролази све по тексту Дубравка Михановића у ГДК Гавелла. Сезону је наставио у Прешерновом гледалишчу Крањ гдје је режирао Три сестре Антона Павловича Чехова. Исте године у Атељеу 212 поставља контроверзни ауторски рад Зоран Ђинђић о атентату на Зорана Ђинђића. Представа је подијелила публику, а поједини критичари су је описали као: "Храбро, провокативно и безобразно истинито - једном ријечју, пљуска у лице директно с позоришних дасака. Позоришни догађај десетљећа!"[3] Представа је добила Гран Приx "Мира Траиловић" за најбољу представу 47. Битефа, а приказана је и на једном од најугледнијих њемачких фестивала Неуе Стуцке аус Еуропа гдје је добила одличне критике.[4] Након премијере, о представи се дуго расправљало у политичким и позоришним круговима, а Оливер Фрљић је још једном потврдио своју позицију контроверзног режисера. Исте године први пут сарађује са Дубравачким љетним играма гдје поставља Буцхнерову Дантонову смрт, гдје такођер изазива скандал. Прво, смјештањем гледалаца испод позорнице, тако да им вире само главе, а потом клањем кокоши на позорници, што је након само једне изведбе забранила Управа ветеринарства Републике Хрватске. Успркос скандалима драмски жири је управо Фрљићу додјелио престижну награду Орландо за највећи умјетнички домет у драмском програму. У јесен 2012. године први пут сарађује са Сатиричким казалиштем Керемпух са представом Госпођа министарка Бранислава Нушића у којој је насловну улогу тумачила Елизабета Кукић. За ту представу ангажовао је лингвисткињу Сњежану Кордић да изради титлове које је пројектовао изнад глумаца како би показао загребачкој публици да су титлови сувишни.[5][6][7] Након тога Фрљић режира три представе у водећим словеначким позориштима као што су Словенско младинско гледалишче (Георгес Феyдеау: Клистирајмо Срћка!), Словенско народно гледалишче, Љубљана (Александер Введенски: Божић код Иванових) и Прешереново гледалишче, Крањ (Ауторски пројект: 25.671).

Након бројних успјешних фестивалских гостовања у Њемачкој, 2013. године Фрљић први пут режира у Њемачкој. Представу Блацк Боx Сцхуле: Тхеy Еxпецт Yоу то Пицк а Цареер о образовном систему режира у Дüсселдорф Сцхауспиелхау (Дüсселдорф). На највећем њемачком фестивалу за младе, Хеиделбергер Стüцкемаркт-у, представа је била номинована као једна од три најбоље у Њемачкој.[8]

Године 2014. године враћа се у Хрватску и у Загребачком казалишту младих режира драму Хамлет Вилијама Шекспира са Крешимиром Микићем у насловној улози,[9] те представу Јазавац у Керемпуху у Сатиричком казалишту Керемпух. Од 2014. до 2016. је интендант Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца у Ријеци. А од средине 2016. свој рад у Ријеци наставља у оквиру пројекта Европске пријестонице културе, односно на припреми и реализацији теме назване Подијељени градови која у пријавној књизи кандидатуре града Ријеке представља окосницу трећег програмског правца Доба моћи.[10] Године 2018. године режира представу Шест ликова траже аутора у Сатиричком позоришту Керемпух.[11]

Представа Балкан мацхт фреи[12] Оливера Фрљића уврштена је међу четири најбоље представе изведене у Њемачкој у 2015. по гласовима публике популарног немачког портала Нацхткритик.[13][14] Године 2018. су представи Клетва коју је у Пољској, дневне новине Газета Wyборцза додјелиле награду Wдецха у категорији догађаја године.[15]

Британски Тхе Гуардиан уврстио је Оливера Фрљића 2018. међу четири најузбудљивија режисера европског континента.[16] Тхе Гуардиан наводи како "његов рад сатиризира политику држава бивше Југославије, ратно профитерство, успон ултра десничарског национализма", истичући да је Фрљић један од најпотребнијих редатеља у Европи.[16]

Везано за свој рад Фрљић о језику којим говори каже:

Ја сам поносан на то што још увијек говорим језик који званично више не постоји, ријеч је о српскохрватском језику.[17]

— 2015. за Радио Слободна Европа

Награде уреди

  • 2007. Награда АССИТЕЈ-а (Сусрет професионалних позоришта за дјецу и младе ХЦ Асситеј) за режију представе Близанке.
  • 2008. Златна Жар птица (Нај, нај, нај фестивал) за режију представе Близанке.
  • 2008. Награда за најбољу режију (Дјечји позоришни фестивал Позориште Звездариште, Београд) за режију представе Близанке.
  • 2008. Награда за најбољу режију (Међународни фестивал коморног театра Златни лав) за режију представе Турбо-фолк.
  • 2009. Мали Марулић (Фестивал хрватске драме за дјецу) за режију представе Страх у Улици липа.
  • 2009. Златна Жар птица (Нај, нај, нај фестивал) за режију представе Страх у Улици липа.
  • 2009. Награда АССИТЕЈ-а (Сусрет професионалних позоришта за дјецу и младе ХЦ Асситеј) за режију представе Страх у Улици липа.
  • 2009. Награда Анђелко Штимац (Међународни фестивал малих сцена) за режију представа Турбо-фолк и Бахке.
  • 2011. Награда за најбољу режију (Гавеллине вечери) за режију представе Мрзим истину!.
  • 2011. Награда за најбољу режију (10. Фестивал босанскохерцеговачке драме, Зеница) за режију представе Кукавичлук.
  • 2011. Стеријина награда (Стеријино позорје, Нови Сад) за режију представе Кукавичлук.
  • 2011. Златни ловоров вијенац (МЕСС, Сарајево) за режију представе Отац на службеном путу.
  • 2011. Награда АССИТЕЈ-а (Сусрет професионалних позоришта за дјецу и младе ХЦ Асситеј) за режију представа Матилда и Дружба Пере Квржице.
  • 2011. Ардалион (Југославенски позоришни фестивал Без превода, Ужице) за режију представе Отац на службеном путу.
  • 2011. Награда за најбољу режију (Сусрети професионалних позоришта, Брчко) за режију представе Писмо из 1920.
  • 2012. Награда за најбољу режију (11. Фестивал босанскохерцеговачке драме, Зеница) за режију представе Мрзим истину!
  • 2012. Награда за најбољи текст изведбе (15. Театар Фест Петар Кочић, Бања Лука) за текст представе Мрзим истину!
  • 2012. Награда "Корак у стварност" (15. Театар Фест Петар Кочић, жири радио телевизије Републике Српске, Бања Лука) за представу Мрзим истину!
  • 2012. Награда " Биљана Ковачевић-Вучо" за заштиту и унапрјеђење људских права, Београд
  • 2012. Орландо (Дубровачке љетне игре) за режију представе Дантонова смрт.
  • 2012. Награда Борислав Михајловић Михиз (Фонд "Борислав Михајловић Михиз", за драматичарска и драматуршка достигнућа у пројектима Проклет био издајица своје домовине, Кукавичлук, Зоран Ђинђић и Мрзим истину!.
  • 2014. Награда Анђелко Штимац (Међународни фестивал малих сцена) за режију представе Хамлет.
  • 2014. Награда Вељко Маричић (Међународни фестивал малих сцена) за драматуршку адаптацију представе Хамлет.
  • 2014. Награда Газетy Wyборцзеј (Међународни позоришни фестивал КОНТАКТ) за представу 25.671.[18]
  • 2015. Награда Анђелко Штимац (Међународни фестивал малих сцена) за режију представе Александра Зец.
  • 2017. Награда за најбољу режију (Гавеллине вечери) за режију представе Медеја.[19]
  • 2018. Награда Wдецха у категорији догађаја године (Газета Wyборцза) за режију представе Клетва.[15]

Извори уреди

  1. ^ Издајалец на Миттелфесту Архивирано 2014-08-08 на сајту Wayback Machine.
  2. ^ „Казалишни глобус - Хрватска”. www.матица.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-23. 
  3. ^ Шаблон:Цитирање www
  4. ^ Критика представе "Зоран Ђинђић" у нацхткритик.де.
  5. ^ Кнежевић, Јурица (6. октобра 2012). „Говоримо истим језиком”. Београд: Вечерње новости. ИССН 0350-4999. ЦРОСБИ 600213. Архивирано из оригинала 2012-12-10. г. Приступљено 8. априла 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате=, |дате= (помоћ)
  6. ^ Кордић, Сњежана (19. септембра 2012). „Мој протест против језичног шовинизма”. Загреб: Јутарњи лист. стр. 28. ИССН 1331-5692. Архивирано из оригинала 2012-07-07. г. Приступљено 24. маја 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате=, |дате= (помоћ)
  7. ^ „Велики успјех титловане Министарке у Загребу”. Сарајево: Ал Јазеера Балканс. 23. септембра 2012. Приступљено 3. октобра 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате=, |дате= (помоћ)
  8. ^ Номиниерунг ЈугендСтüцкеПреис Архивирано 2014-07-14 на сајту Wayback Machine.
  9. ^ Шаблон:Citiranje www
  10. ^ „Oliver Frljić odlazi s mjesta intendanta riječkog HNK-a”. Zagreb: T-portal. 28. 4. 2016. ISSN 1334-3130. Приступљено 29. 4. 2016.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  11. ^ „U Frljićevoj predstavi raspojasali se uzvanici s Bujančeve svadbe: Ples svinjskih glava uz zvuk Thompsona i turbo folka”. Zagreb: T-portal. 23. 1. 2018. ISSN 1334-3130. Приступљено 27. 1. 2018.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  12. ^ „Balkan macht frei von Oliver Frljić” (на језику: na njemačkom). Residenz Theatre. 2016. Приступљено 29. 4. 2016. 
  13. ^ „Frljićeva predstava među 10 najboljih u 2015. u Njemačkoj”. Zagreb: T-portal. 29. 1. 2016. ISSN 1334-3130. Приступљено 7. 3. 2016.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  14. ^ „Theatertreffen 2016: das Ergebnis” (на језику: na njemačkom). Nachtkritik. 28. 1. 2016. Приступљено 29. 4. 2016. 
  15. ^ а б „Veliki uspjeh Olivera Frljića: Predstava kojom je digao Poljsku na noge proglašena događajem godine”. Zagreb: T-portal. 25. 1. 2018. ISSN 1334-3130. Приступљено 28. 1. 2018.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  16. ^ а б „Britanski The Guardian uvrstio Olivera Frljića na prestižnu listu najuzbudljivijih redatelja”. Zagreb: T-portal. 4. 9. 2018. ISSN 1334-3130. Приступљено 10. 9. 2018.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  17. ^ Karabeg, Omer (27. decembra 2015). „Zašto Mladenović smeta Vučiću, a Frljić Karamarku?”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 1. januara 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  18. ^ Izjava žirija 22. Međunarodnog kazališnog festivala Kontakt, Torun (Poljska) Архивирано 2014-08-11 на сајту Wayback Machine.
  19. ^ „Оливер Фрљић показао скептицима и идеолошким противницима да није 'само' политички активист”. Загреб: Т-портал. 23. 10. 2017. ИССН 1334-3130. Приступљено 25. 10. 2017.  Спољашња веза у |публисхер= (помоћ)

Спољашње везе везе уреди

 
Оливер Фрљић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oliver_Frljić&oldid=27396600”