Радош Новаковић

српски редитељ и сценариста

Радош Новаковић (Прокупље, 13. јул 1915Београд, 11. јануар 1979) био је српски редитељ и сценариста.

Радош Новаковић
Датум рођења13. јул 1915
Место рођењаПрокупље
Краљевина Србија
Датум смрти11. јануар 1979
Место смртиБеоград
СФР Југославија
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Његов отац др Милета Новаковић, син државника и научника Стојана Новаковића, био је професор Правног факултета.[1]

Дипломирао је 1938. године на Правном факултету у Београду, а 1941. год. апсолвирао на Одсеку за позориште при Музичкој академији у Београду.[2]

Као врстан интелектуалац и полиглота превео је многе драме, писац је многих есеја из области теорије филма као и јединствене књиге „Историја филма”, јер је то била прва књига те врсте писане на српском језику.

Од 1961. год. се бавио педагошким радом као професор филмске режије на Академији за позориште, фим, радио и телевизију у Београду (садашњем Факултету драмских уметности) на којој је бо је декан и ректор.

Иако левичар по опредељењу, и учесник и првоборац у Другом светском рату, као уметник космополита био је несхваћен у комунистичком друштву и често у сукобу са владајућом врхушком. То је резултовало покушајем брисања његовог рада (као што су филмови „Софка” и „Песма с Кумбаре”) и личности. I између осталог покушај брисања чињенице да је он оснивач „Атељеа 212” у згради „Борбе” 12. новембра 1956. године.

Филмови уреди

Сценариста уреди

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ др, Косановић Дејан. „Радош Новаковић: Скица за портрет” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29. 
  2. ^ „НОВАКОВИЋ Радош | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29. 

Спољашње везе уреди