Рама (област)

Рама је средњовековна област око реке Раме и назив старе Босне код мађарских краљева. Насељена је од преисторијског доба.

У римско доба преко Раме је водио пут из Салоне у Сребреницу. У месту Варвара налазио се важан град Стара Бистуе (Бистуе ветус). Касније је ту саграђена црква посвечена Светој Варвари, по којој је место добило име.

Рама се спомиње као словенска жупа у хроници попа Дукљанина. 1137, за време Беле II., дошла је под мађарску власт, и од тада су мађарски краљеви у својој титули носили и назив "краљ Раме", док су Босну сматрали бановином (први познати бан Борић).. У босанским краљевским титулама се ова област не спомиње, а нема јој трага ни у обимним Дубровачким изворима раног средњег века. Главни град Раме је био Прозор, у њему је 1366 једно време боравио бан Твртко.

У Рами је до пред крај 17. века постојао фрањевачки манастир Светог Петра. Због рата и турских прогона највећи део фратара, под вођством Стојана Јанковића, преселио се у Далмацију око Сиња. Од 18. века рамска жупа доспела је под Фојницки манастир.

Аустро-Угарски грб Босне и Херцеговине по узору на грб Раме

У страним хералдичким зборницима наводи се грб Раме, рука наоружана мачем. У грбовницима Улриха Рихентала и Конрада Гриненберга овај грб наводи се као грб краљевине Хрватске. Домаћи тј. Илирски грбовници овај грб наводе као грб Приморја. Под мађарским утицајем овај грб истистнуо је у другој половини 15. века Босански грб са криновом круном. За време наследника Фердинанда I. и Ивана Запоље прешао је у службену употребу Угарске и хабзбуршких владара. На основу овог грба састављен је и грб, који је Аустро-Угарска дала Босни и Херцеговини.