Википедија

Салмонелоза

Салмонелоза је симптоматска инфекција узрокована бактеријама типа Salmonella.[1] Најчешћи симптоми су дијареја, грозница, грчеви у стомаку, и повраћање.[1] То се обично догађа између 12 сати и 36 сати након излагања, и ови симптоми трају од два до седам дана.[4] Повремено знатнија болест може да резултира дехидрацијом.[4] Стари, млади, и други са ослабљенм имунским системом имају веће шансе да развију озбиљну болест.[1] Специфични типови Salmonella могу да доведу до тифоидне грознице или паратифоидне грознице.[1][3]

Салмонелоза
Електронска микрографија приказује Salmonella typhimurium (црвено) током извазије култивираних људских ћелија
СпецијалностиИнфективна болест
СимптомиДијареја, грозница, грчеви у стомаку, повраћање[1]
КомпликацијеРеактивни артритис, синдром иритабилних црева[2]
Време појаве0,5–3 дана након излагања[1]
Трајање4–7 дана[1]
ТиповиТифоидни, нетифоидни[1]
УзроциSalmonella[1]
Фактори ризикаСтарост, младост, слаб имунски систем, храњење боцом, инхибитори протонске пумпе[1]
Дијагностички методТест столице[3]
Слична обољењаДруги типови гастроентеритиса[2]
ПревенцијаПравилна припрема и кухање хране[4]
ЛечењеФлуиди путем уста, интравенозни флуиди, антибиотици[1]
Фреквенција1,2 милиона нетифоидних случајева годишње (САД)[1]
Смртност268.000 (2015)[5]

Постоје две врсте бактерије Salmonella: Salmonella bongori и Salmonella enterica са мноштвом подврста.[4] Инфекција се обично преноси конзумирањем контаминираног меса, јаја или млека.[6] Остале намирнице могу довести до ширења болести ако су дошле у контакт стајским ђубривом.[4] Бројни кућни љубимци, укључујући мачке, псе и гмизавци, такође могу да носе и шире инфекцију.[4] Болест се дијагнозира путем теста столице.[3]

Напори да се спречи болест обухватају правилну припрему и кување хране.[4] Благи вид болести обично не захтева специфични третман.[4] Код озбиљнијих случајева може да буде неопходан третмант ради регулације електролитног унеравнотежења и интравенског уноса флуида.[1][4] Код особа с високим ризиком или код којих се болест проширила изван црева, препоручују се антибиотици.[4]

Салмонелоза је један од најчешћих глобалних узрока дијареје.[2] Године 2015. је било 90.300 смртних случајева од нетифоидних и 178.000 од тифоидних салмонелоза.[5] У Сједињеним Државама се јавља око 1,2 милиона случајева и 450 смртних исхода годишње.[1] У Европи је салмонелоза друга најчешћа болест узрокована храном, након кампилобактериозе.[2]

Извори заразе уреди

Уобичајени извори салмонеле су животиње које се узгајају због меса, живина, сирово млеко, јаја и производи од јаја. Други описани извори укључују заражене корњаче – кућни љубимци, гримиз (кармин, врста црвене боје) и контаминирана марихуана.

Предиспонирајући чиниоци за инфекцију салмонелом су гастректомија, аклорхидрија (или употреба антацида), анемија спрпастих ћелија, спленектомија, повратна грозница, маларија, бартонелоза, цироза, леукемија, лимфом и ХИВ инфекција. Најопаснији облик салмонелозе је трбушни тифус, који узрокује бактерија Salmonella typhi. Међутим и мање опасне заразе које узрокује Salmonella enteritidis остају важан јавноздравствени проблем. Многи су серотипови S. enteritidis именовани, те се неформално о њима говори као о посебним врстама, иако они то нису. Најчешћи Salmonella serotipovi u SAD su: S. typhimurium, S. enteritidis, S. newport, S. infantis, S. agona, S. montevideo, S. saint-paul

Салмонела се углавном преноси производима животињског порекла, у које типично долази пригодом клања у којем се на месо могу проширити бактерије што се налазе у цревима животиња; такође је чест начин преношења на љуски кокошјих јаја и путем млека. Међутим салмонела се може пренијети и путем друге хране, па и са других заражених површина и контактом са зараженим људима.

Салмонела није отпорна на високе температуре, те неће издржати загревање на 70 ступњева целзијуса више од два минута. Добро кувана храна није међутим увек посве сигурна: наиме се у кухињама се може догодити да се бактерије преносе контактом са сирове хране на ону већ припремљену.

Салмонела може опстати на сувим површинама и по месец дана, а на мокрим местима и по три месеца. На температурама већим од 20 ступњева целзијуса салмонела је агилнија и тиме заразнија.

Симптоми и знаци уреди

Клинички се инфекција салмонелом може презентирати као гастроентеритис, паратифусни синдром или салмонелна грозница, бактеријски синдром или жаришна болест. Сваки серотип салмонеле може да изазове било који или све доле описане клиничке синдроме, иако је одређени серотип често повезан са специфичним синдромом. Могућа је и појава асимптоматског клицоноштва.

Гастроентеритис обично почиње 12 до 48 сати након ингестије организама с мучнином и грчевима у трбуху, након чега следи пролив, врућица, а понекад и повраћање.[7] Столице су обично воденасте, али могу бити и ретко кашасте или полуформиране.[8] Слуз или крв су ретко присутни у столици. Болест је обично блага и траје 1 до 4 дана. Понекад долази до теже и дуготрајније болести. У узорцима столице обојаним метиленским плавилом, често се виде леукоцити, што указује на инфламаторни колитис. Дијагноза се потврђује изолацијом Salmonelle из копрокултуре или обриска ректума.

Паратифусни синдром или салмонела врућица је системски синдром карактерисан врућицом, прострацијом и бактеријемијом. Прототип овог синдрома јест трбушни тифус. Идентичну презентацију, иако често клинички не тако тешку, може изазвати S. paratyphi A, B и C.

Жаришне манифестације инфекција салмонелама могу се појавити уз трајну бактеријемију или без ње. Код болесника с бактеријемијом, могућа је појава локализоване инфекције која може захватити гастроинтестинални тракт (јетру, жучни мехур и црвуљак), ендотелне површине (атеросклеротске плакове, илеофеморалне или аорталне анеуризме, срчане залиске), перикард, мождане овојнице, плућа, зглобове, кости, генитоуринарни тракт или мека ткива. Понекад може доћи до инфекције преегзистентних солидних тумора, уз развој апсцеса који тада могу постати извор салмонелне бактеријемије. Најчешћи узрочници жаришних инфекција су S. choleraesuis и S. typhimurium.

Бактеријемија је релативно ретка у болесника с гастроентеритисом. S. choleraesuis, S. typhimurium и S. heidelberg, међу осталима, могу узроковати синдром протрахиране бактеријемије која траје више од недељу дана. Иако су хемокултуре позитивне, копрокултуре су углавном негативне. Болесници с АИДС-ом или ХИВ инфекцијом, могу имати понављане епизоде бактеријемије или друге инвазивне инфекције (нпр. септички артритис) узроковане салмонелом. Болеснике с вишекратним инфекцијама салмонелом, који немају других ризичних чиниоца, треба тестирати на ХИВ.

Постоје индикације да клицоноше немају значајну улогу у избијању већих епидемија нетифусног гастроентеритиса. Излучивање организама столицом које траје дуже од годину дана, појављује се у само 0,2 до 0,6% болесника с нетифусним салмонелозама.

Дијагноза се поставља изолацијом организма из столице или другог инфицираног места. Прогноза је обично добра, ако нема друге теже болести у подлози.[9]

Дугорочни синдроми уреди

Салмонелоза је асоцирана са каснијим синдромом иритабилних црева[10] и упалном болести црева.[11] Међутим нема евиденције да је салмонелоза директан узрочник.[11]

Мали број људи погођен салмонелозом доживљава реактивни артритис, који може трајати месецима или годинама и може довести до хроничног артритиса.[12] Код српасте анемије, остеомиелитис услед Salmonella инфекције много чешћи него код опште популације. Мада је Salmonella инфекција често узрок остеомиелитиса код људи са српастом анемијом, она није најчешћи узрочник, већ је то Staphylococcus инфекција.[13]

Они који су заражени могу постати асимптоматски носиоци, али то је релативно неуобичајено, са заразношћу опаженим код само 0,2 до 0,6% случајева након годину дана.[14]

Профилакса и лечење уреди

Од највеће је важности превенција контаминације намирница од стране инфицираних животиња или људи. С живином, месом, јајима и другом храном, мора се правилно руковати и треба је правилно кувати, спремати и држати у хладњаку. Потребно је идентификовати и контролисати инфициране животиње (нпр. гмизавце који се држе као кућни љубимци) и потенцијално контаминиране супстанце (гримиз). Превентивне мере које се примењују код трбушног тифуса, могу се такође применити на већину осталих цревних инфекција. Од битне је важности пријављивање појединачних случајева.

Гастроентеритис се лечи симптоматски, рехидрацијом и лаганом дијетом. Антибиотици продужују излучивање организама и њихова примена у некомпликованим случајевима није оправдана. Због веће смртности ипак треба лечити антибиотицима штићенике домова за старије особе, дојенчад и болеснике с ХИВ инфекцијом или АИДС-ом. Резистенција на антибиотике је чешћа код нетифусних салмонела, него код S. typhi. Котримоксазол, 5 мг/кг триметоприма перорално, сваких 12 сати за децу или ципрофлоксацин 500 мг перорално сваких 12 сати за одрасле, прихватљиве су схеме лечења. Неимунокомпромитовани болесници се лече 3 до 5 дана, док онима с АИДС-ом може бити неопходна продужена супресију, како би се спречили релапси. Системска или жаришна болест се личи антибиотицима у дозама које су описане за трбушни тифус. Протрахирана бактеријемија се углавном лечи 4 до 6 недеља. Апсцесе се хируршки дренирају; након хируршког захвата потребно је барем 4 недеље антибиотске терапије. Инфициране анеуризме, срчани залисци, те инфекције костију и зглобова, обично захтевају продужено лечење антибиотицима.

Асимптоматско клицоноштво обично спонтано престаје и антибиотско је лечење ретко потребно. Антибиотици могу да продуже излучивање организама столицом и након што је давање лека прекинуто. У посебним случајевима (нпр. људи који манипулишу храном или здравствени радници) може се покушати ерадикација ципрофлоксацином 500 мг перорално сваких 12 х током месец дана, али је контролне копрокултуре потребно радити недељама након примене лека, како би се доказала елиминација салмонеле.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Салмонелла”. ЦДЦ (на језику: енглески). 9. 3. 2015. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2017. 
  2. ^ а б в г Халд, Т. (2013). Адванцес ин мицробиал фоод сафетy: 2. Патхоген упдате: Салмонелла (на језику: енглески). Елсевиер Инц. Цхаптерс. стр. 2.2. ИСБН 9780128089606. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. 
  3. ^ а б в „Салмонелла Инфецтионс”. МедлинеПлус (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 4. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2017. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Салмонелла (нон-тyпхоидал)”. Wорлд Хеалтх Организатион. децембар 2016. Архивирано из оригинала 20. 4. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2017. 
  5. ^ а б ГБД 2015 Морталитy анд Цаусес оф Деатх, Цоллабораторс. (8. 10. 2016). „Глобал, регионал, анд натионал лифе еxпецтанцy, алл-цаусе морталитy, анд цаусе-специфиц морталитy фор 249 цаусес оф деатх, 1980-2015: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2015.”. Ланцет. 388 (10053): 1459—1544. ПМЦ 5388903  . ПМИД 27733281. дои:10.1016/с0140-6736(16)31012-1. 
  6. ^ „Салмонелла”. Wорлд Хеалтх Организатион. Архивирано из оригинала 17. 4. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2017. 
  7. ^ Сантос, Ренато L.; Схупинг Зханг; Тсолис, Ренее M.; Кингслеy, Роберт А.; L. Гарy Адамс; Баумлер, Адреас Ј. (2001). „Анимал моделс од Салмонелла инфецтионс: ентеритис версус тyпхоид февер”. Мицробес анд Инфецтион. 3 (14–15): 1335—1344. дои:10.1016/с1286-4579(01)01495-2. 
  8. ^ „Нонтyпхоидал Салмонелла Инфецтионс - Инфецтиоус Дисеасес - Мерцк Мануалс Профессионал Едитион”. Мерцк Мануалс Профессионал Едитион (на језику: енглески). Приступљено 15. 9. 2018. 
  9. ^ „Wхат ис Салмонеллосис?”. УС Центер оф Дисеасе Цонтрол анд Превентион. Архивирано из оригинала 31. 3. 2014. г. 
  10. ^ Смитх, ЈЛ; Баyлес, D (јул 2007). „Постинфецтиоус ирритабле боwел сyндроме: а лонг-терм цонсеqуенце оф бацтериал гастроентеритис.”. Јоурнал оф Фоод Протецтион. 70 (7): 1762—9. ПМИД 17685356. дои:10.4315/0362-028X-70.7.1762. 
  11. ^ а б Манн, ЕА; Саеед, СА (јануар 2012). „Гастроинтестинал инфецтион ас а триггер фор инфламматорy боwел дисеасе.”. Цуррент Опинион ин Гастроентерологy. 28 (1): 24—9. ПМИД 22080823. дои:10.1097/мог.0б013е32834ц453е. 
  12. ^ Сцхмитт, СК (новембар 2017). „Реацтиве Артхритис”. Инфецтиоус Дисеасе Цлиницс оф Нортх Америца (Ревиеw). 31 (2): 265—77. ПМИД 28292540. дои:10.1016/ј.идц.2017.01.002. 
  13. ^ Цоок, Бруце А.; Мд, Јамес W. Басс; Бурнетт, Марк W. (1. 2. 1998). „Етиологy оф Остеомyелитис Цомплицатинг Сицкле Целл Дисеасе”. Педиатрицс (на језику: енглески). 101 (2): 296—297. ИССН 0031-4005. ПМИД 9445507. дои:10.1542/педс.101.2.296. 
  14. ^ „Нонтyпхоидал Салмонелла Инфецтионс”. Мерцк Мануал. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 19. 9. 2016. 

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
  • CDC website, Division of Bacterial and Mycotic Diseases, Disease Listing: Salmonellosis
  • CFIA Website: Salmonellae
  • Protective salmonella antibodies found in Malawi children, Sub-Saharan Africa gateway, Science and Development Network, [1]
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Salmoneloza&oldid=27448324”