Википедија

Сиренички Ескими

Сиренички Ескими или Сиреникци (рус. Сиреникцы, Сиреникские Эскимосы, енгл. Sirenik Eskimos) су једна од подгрупа Јуита (Ескима у Сибиру), која је употребљавала сиренички, веома необичан ескимски језик, пре него што је прешла на чаплински језик, што је довело до његовог нестанка. Особеност овог ескимског језика је била толика да су га неки лингвисти сматрали трећом и засебном граном ескимских језика (поред инуитских и јупичких језика). Изумирањем језика, као особене заоставштине ових Ескима, значило је да се њихов културни идентитет одржава преко других ствари и аспеката културе: дискретне дијалектичке разлике присвојеног чаплинског језика,[1] који је један од јупичких ескимских језика; осећаја за простор,[2] укључујући и познавање давне историје њиховог насеља Сиреника.[1]

Сиренички Ескими
Провиденски рејон (број 4) јужна обала Чукотског мора, домовина Сиреникаца
Укупна популација
 Русија Асимилирани у друге ескимске заједнице
Језици
Јуитски језици (чаплински језик), руски језик, сиренички језик, чукчијски језик
Религија
Руско православство, Шаманизам

Локација уреди

 
Село Сиреники на полуострву Чукотка

С почетком 20. века, говорници сиреничког ескимског језика су насељавали село Сиреники, Имтук и малу групу села која су се пружала западно од Сиреника дуж југоисточне обале Чукотског полуострва.[1] Већ, 1895. године, Имтук је постао насеље са мешаном популацијом Сиреничких Ескима и Унгазигмита[3] (Унгазигмити или Чаплинци су подгрупа Јуита).

Језик уреди

Популација Ескима у насељу Сиреники је у прошлости комуницирала сиреничким ескимским језиком са више особености, не само међу језицима Ескима, већ и језицима Алеута. На пример, двојина није позната код Сиреничких Ескима, док већина ескимско-алеутских језика има двојину,[4] укључујући и сродни, комшијски језик Јуита.[5] Специфичност овог језика је и у томе да се припадници сиреничко-ескимског језичког говорног подручја не могу разумети са сродним Јуитима чији је језик најсроднији њиховом. Сиреничко-ескимски се сада сматра изумрлим језиком.

Језичке разлике су значиле да Сиреници морају говорити или чаплински језик (једним од јуитских језика) или несродним, Чукчијским језиком, како би се споразумевали са својим сународницима, Јуитима.[6] Ово су били одвојени, међусобно неразумљиви језици, не дијалекти.[7]

Лингвистичка класификација сиреничког језика је још увек непозната.[8] Понекад се сматра трећом граном ескимских језика (поред инуитских и јупичких језика),[8][9][10] али се понекад сматра само јупичким језиком.[11][12]

Последњи говорник сириничког језика, Вије (Валентина Вије) (рус. Выйе) умрла је јануара 1997.[1][9][13] Тако је језик нестао, а Сиреници говоре или чаплинским или руским језиком.

Историја уреди

Мало је позната историја Сиреничких Ескима. Постоје неке претпоставке добијене на основу лингистичког разматрања. Култура Сиреникаца је можда била под утицајем Чукчија (види се на основу фолклорних, наративних мотива)[14]).

Место уреди

Сиреники је старо насеље. Верује се да постоји макар 2.500 година. То је једино село у Сибиру које није морало да се премешта, чак ни за време интензивне асимилације етничких група Русије у руски етнос. Ова чињеница је разлог за успостављање културног идентитета Сиреникаца последњих година.[1]

Дијахронична лингвистика уреди

Мало је позната историја сиреничко-ескимског језика. Особености овог језика се огледају у дугој изолацији од језика осталих ескимских етничких група,[15][16] и контакта са језицима других, неескимских етничких група. Утицај чукчијског језика је очигледан.[6]

Верује се да је овај мали језик има две тетирорије на којима се користио, историјске дијалекте, мада је број оних који су говорили овим језиком био мали, чак и у 19. веку.[1]

Културни идентитет уреди

Изумирање језика, као особене заоставштине ових Ескима, значи да се њихов културни идентитет одржава преко других ствари и аспеката културе:[1]

  • Неки од ових аспеката су лингвистичке природе. Током лингвистичке транзиције Сиреника на језик Унгазигмита (једне од варијанта језика Јуита) и прихватања њиховог језика, они су кренули да мењају јуитски језик, правећи нови дијалекат.[1]
  • Млађе генерације не причају ни један ескимски језик (чак ни припадници Унгазигмита), споразумевају се само руским. Но, културни идентитет се не одржава само кроз језик,[1] већ и кроз осећај простора око њиховог села.[2] Сиреники је једино сибирско насеље које није премештено,[1][17] и тако је одржало своју 2.500 годишњу дуговечност.[1]

Културни идентитет других етничких група насеља Сиреники је такође истраживан.[18]

Спиритуалност и култура уреди

Једно време, традиционално практиковање спиритуалних обреда су били забрањени, мада, нека знања о ових обичајима су до данас сачувана.[19] ПОлседњи шаман у Сиреники умро је око 1990. године. Од тада нема шамана у селу.[20] Научници су истраживали шаманске обичаје Сиреникаца до раног 20. века.[21] Приче из фолклора описују гозбе које имају шаманске ритуале.[22]

Фолклор уреди

Животиње уреди

У њиховом фолклору наилазимо на усмене мотиве у облику добронамерних паукова:

  • У многим причама, паук спашава протагонисте од неког зла помоћу своје мреже. Он особу паучином подиже високо на небо.[23] Исти мотив је присутан у фолклору Јуита.[24][25]
  • Паук је доборнамерно биће у још једној Сиреничкој причи. Он (персонификован као старија жена) жуди за поклоном који ће подарити вечни живот људима: старост коју прати подмлађивање. У овој причи, паук расправља са бубом (отелотворење злонамерног бића) како се треба заврштити живот (смрт/реинкарнација) и касније бива договорено да се живот завршава смрћу, а не реинкарнацијом или подмлађивањем.[26]

Такође се у фолклору могу наћи животиње које помажу људима: северни гњурци, лисица, вук, миш, ирвас. За злобне силе, демони (/tunʁaki/) представљају велику опасност, јер се могу јавити у облику људи, животиња или митских бића. Као што су напоменуте, бубе су злокобна бића и доносе несрећу људима.[14] У фолклору се описује и борба човека са великим црвом.[27]

Простор и време уреди

Митологија ове културе може открити нека веровања о времену и простору.[28]

Мотив временског успоравања уреди

Постоји мотиви у неким Палеоазијским културама: лутајући људи који после дужег одсуства схватају да су задржали своју младоликост у поређењу са својом децом која су остала кући. Сиренички Ескими имају такође сличне приче: протагониста приче после дугог изостанка од куће мора се суочити са чињеницом да је његов син постао старац (а он остао млад).[28]

Слични мотиви у фолколу, који презентују такву временску дилатацију, се срећу у делима Урашима Тароа и Рип Ван Wинклеа.

Небески мотиви уреди

Постоји прича која небо представља као горњи свет. Тамо људи одлазе и враћају се после серије чудних догађаја:[29] разговора са неким небеским људима,[30] убиства великог црва[27], посматрања Земље одогзо кроз малу рупу,[31] до повратка назад на Земљу.[32]

Магија уреди

Неки Ескими имају веровања у коришћење амајлија, формула (чаролија, враџбина).[33] Шта више, неки изоловани ескими доживљавају природне феномене на личном нивоу. Верују у постојање бића која подсећају на људе, али су ипак врло другачија.[34] У једној од прича Сиреничких Ескима, наилази се на мотив активног тражења помоћи од природног феномена, како би протагонист превазишао опасност: орао прогања људе на леду, а жена за то време призива ветар и хладноћу која доводи до тренутног замрзавања реке, заједно са орлом на њој.[35]

Примери прича уреди

Само њихови сажеци. Наводницима се не означавају цитати из прича, већ служе за раздвајање прича.

Корморани уреди

Прича о животиња која се догађа на литици близу ивице новоформираног леда на мору.[36] Протагонисти су корморанска и гавранова породица. Гавран жели да на превару украде и поједе младунце корморанског пара, али је један од корморана прозрео намере гаврана и подмеће му његове младунце. Гавран на крају једе своје младе без икакве представе о томе.[37]

Јари уреди

Прича показује утицај Чукчија, мада ово може бити и позајмљена прича од њих. Ради се о припитомљеном ирвасу, који демонстрира конфликте међу различим етничким групама, кроз међусобну крађу крда ирваса. Прича такође укључује и магијска бића која се појављују као помоћници: (вук и северни гњурци).[38]

Једноставност плача северног гњурца је само илустрација


Рођаци уреди

Приче Чукчија садрже готово исте серије мотива (изузев инцеста и чедоморства на почетку прича). Приче Чукчија почињу са девојчицама које проналазе лобање. Поред тога, у причама Чукчија, девојчица, након што бива напуштена од стране својих родитеља, почиње да оптужује лобању и убеђује да је она крива за одлазак њених родитеља, стално одгуравајући лобању ногом. По повратку њених родитеља, она им наводно опрашта, али на их на превару потом убија.[41]

Сличне приче се нађене код Унгазигмита. Слично као код Сиреникаца, унгазигмитске приче почињу са инцестом рођака и потоњим чедоморством. Разлика је у томе да отац девојчице, који жели да убије своју кћерку, у разговору са оцем дечака, договара да треба убити дечака. На крају приче девојчица не показује знаке осветољубивости, већ је дечак тај који иницира нешто што скамени (буквално) родитеље.[42]

Човек са две жене уреди

Овде је главни мотив временска дилатација (заустављање времана). То је присутно код већег броја палеоазијских народа.[28] Сам текст прича не садржи директно термин успоравања времена. Оно је проузроковано путовањем или одсуством: протагониста задржава младост као резултат његове благословености, коју добија од старца кога протагонист спашава.[43]


Човек уреди

Исти или слични мотиви се срећу у причама Унгазигмита. Шта више, приче Унгазигмита су са проширеним животима девојчица на небу, које су спашене од невоље од стране добронамерног паука и његове паучине.[45]


Табу уреди

Као у још неколико група Ескима, становници Сиреника имају нека веровања која забрањују одређене активности, за које се сматрају да су мана у магијским обредима. Ношење непокривеног бубња на улици призива олујно време. Лоше време се предсказивало и лошим горењем морске траве.

Шаманизам уреди

Као и саме ескимске културе, шаманизам код Ескима може да дивергира.

За време Стаљина и у периоду после Стаљина, шаманизам је био званично забрањен. Ипак су нека знања и вештине шаманизма сачуване.[19] Последњи шаман Сиреникаца је умро пре 2000. године и од тада нема шамана у селу.[20] С почетком 20. века, шаманизам Сиреникаца је био објекат изучавања антрополога,[47] а неки текстови помињу гозбе на којима су се могли видети неки шаманистички ритуали.[48]

Скорија историја и данашње време уреди

Сиренички Ескими су задржали своје вештине преживљавања до данас, а пре свега вештину израде великих чамаца од коже ирваса,[49][50] који су слични чамцима ангјапик Јуита и умјак чамцима осталих ескимских народа.

Сиромаштво, незапосленост и алкохолизам харају и уништавају њихова друштва. Медицинска нега и потрепштине се неадекватно и нередовно достављају заједницама.[20]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Вакхтин 1998: 162
  2. ^ а б Биннс н.д. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2011): 1
  3. ^ Меновщиков 1964, стр. 7.
  4. ^ Меновщиков 1964, стр. 38
  5. ^ Меновщиков 1964, стр. 81
  6. ^ а б Меновсхцхиков 1990: 70
  7. ^ Меновщиков 1964, стр. 6–7
  8. ^ а б Вакхтин 1998: 161
  9. ^ а б Лингуист Лист'с десцриптион абоут Николаи Вакхтин Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2007)'с боок: Тхе Олд Сиринек Лангуаге: Теxтс, Леxицон, Грамматицал Нотес Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2007). Тхе аутхор'с унтранслитератед (оригинал) наме ис "Н.Б. Вахтин Архивирано на сајту Wayback Machine (10. септембар 2007)".
  10. ^ „Архивирана копија” Языки эскимосов. ICC Chukotka (на језику: руски). Inuit Circumpolar Council. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  11. ^ Ethnologue Report for Eskimo–Aleut
  12. ^ Kaplan 1990: 136
  13. ^ Support for Siberian Indigenous Peoples Rights (Поддержка прав коренных народов Сибири) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2007) – сее тхе сецтион он Ескимос Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2007)
  14. ^ а б Меновщиков 1964, стр. 132
  15. ^ Меновщиков 1962, стр. 11.
  16. ^ Меновщиков 1964, стр. 9.
  17. ^ Аyнана, Лyудмила Ивановна. „"Yупик" Социетy”. Индигеноус Пеоплес оф тхе Руссиан Нортх, Сибериа анд Фар Еаст. Архивирано из оригинала 17. 3. 2008. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  18. ^ Керттула 2000
  19. ^ а б Берте н.д. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2011): 2
  20. ^ а б в „Yорк 1999”. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  21. ^ Меновшчиков 1968, стр. 68
  22. ^ Меновщиков 1964: 161, сентенце 128
  23. ^ Меновщиков 1964: 161–162, 163 (= 165)
  24. ^ Меновшчиков 1968, стр. 440–441
  25. ^ Рубцова 1954, тале 13, сентенцес (173)–(235)
  26. ^ Меновщиков 1964, стр. 167.
  27. ^ а б Меновщиков 1964: № 12 (39)–(43), (64)
  28. ^ а б в Меновщиков 1964, стр. 153
  29. ^ Меновщиков (1964). стр. 153.–156 (= № 12)
  30. ^ Меновщиков 1964: № 12 (15)–(40)
  31. ^ Меновщиков 1964: № 12 (73–74)
  32. ^ Меновщиков 1964: № 12 (76)
  33. ^ Клеиван & Сонне (1985). стр. 8.–10, Плате И–ИИИ, XII, XЛИИИа
  34. ^ Клеиван & Сонне (1985). стр. 6.
  35. ^ Меновщиков (1964). стр. 144. = № 8 (207)–(209)
  36. ^ Енглисх-Руссиан глоссарy оф тхе сеа-ице термс Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2012): item "fast-ice edge" (= "кромка питая")
  37. ^ Меновщиков (1964). стр. 109.–111 (= № 1, titled /paˈɣɨ l̥ɨˈɣij/ i.e. "cormorants")
  38. ^ Меновщиков (1964). стр. 132. (= № 6 /ˈjari/, footnote)
  39. ^ Меновщиков (1964). стр. 129.–132 (= № 6 /ˈjari/)
  40. ^ Меновщиков (1964). стр. 144.–148 (= № 9, titled /aŋɨl̥xutij/ значи "рођак")
  41. ^ Богораз 1910 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2011): 28–34
  42. ^ Рубцова (1954). стр. 329.–337 (= tale № 28)
  43. ^ Меновщиков 1964: № 10 (129) (original Sireniki: pp. 150; Russian translation: pp. 153)
  44. ^ Меновщиков (1964). стр. 148.–153 (= № 10, titled /juɣ nuˈkɨʁɨˈl̥ɨx/ i.e. "Man with two wives")
  45. ^ Рубцова 1954, стр. 196
  46. ^ Меновщиков (1964). стр. 155.–159 (= № 12, titled /juɣ/ и.е. "ман")
  47. ^ Меновшчиков 1968, стр. 442.
  48. ^ Меновщиков (1964). стр. 161., сентенце 128
  49. ^ Цаллаwаy 2003 (Слице I): 6
  50. ^ Асиатиц Ескимос – Ецономy

Референце уреди

Латиничке уреди

Ćirilične уреди

  • Меновщиков, Г. А. (1962). Грамматиκа языка азиатских эскимосов. Часть первая. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1962). Grammar of the language of Asian Eskimos. Vol. I. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Меновщиков, Г. А. (1964). Язык сиреникских эскимосов. Фонетика, очерк морфологии, тексты и словарь. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1964). Language of Sireniki Eskimos. Phonetics, morphology, texts and vocabulary. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Рубцова, Е. С. (1954). Материалы по языку и фольклору эскимосов (чаплинский диалект). Москва • Ленинград: Академия Наук СССР.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Rubcova, E. S. (1954). Materials on the Language and Folklore of the Eskimoes, Vol. I, Chaplino Dialect. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirenički_Eskimi&oldid=26785198”