Википедија

Сквотирање у Србији

Сквотирање као вид активизма се јавља у Србији почетком 2000-тих.

У Београду је између 2003. и 2005. постојало неколико сквотова који су служили као друштвени центри, међу којима су били Ребел Хоусе, АКЦ Акција и КУДРУЦ.

Након 2011. поново се јавља интересовање за окупацију напуштених простора и настају Инеx галерија, Нови биоскоп Звезда и Квака 22.

Позадина и претече уреди

Коришћење и адаптација напуштених простора у Србији вуче порекло од 1841. године када је у царинарници на обали Саве – старој Ђумрукани, одиграна прва позоришна представа. У недовршеној евангелистичкој цркви на Дорћолу настао је „Битеф”, а БИП пивара у Скадарлији била је позориште крајем осамдесетих.[1]

Током власти Савеза комуниста Југославије, држава (а касније републике, затим самоуправна предузећа и у касним фазама самоуправне стамбене заједнице) је годишње градила више десетина хиљада друштвених станова који су додељивани запосленима.[2] Међутим, већ почетком седамдесетих медији јављају да око пола милиона становника Југославије живе као "бескућници". У овом контексту израз бескућник означава не нужно особу која проводи дане на улици без заштите од атмосферских и других прилика, и углавном би ови "бескућници" били приморани на прекарне услове — живот са старијом родбином у премалим становима, изнајмљивање станова по преувеличаним ценама итд. Чест случај би био да особа која није у могућности да јој се додели друштвени стан, којих је у сваком тренутку само у Београду фалило око 50.000, сквотира у заједничким деловима друштвене зграде, најчешће на поткровљу или у вешерници зграде.[3]

У времену транзиције у тржишну економију градило се све мање друштвених станова. План владе Зорана Ђинђића је био да од 2003. године држава гради 1.100 приступачних стамбених јединица сваке године. Поред тога је постојала иницијатива да се гради још 5.000 само у граду Београду за пресељење Рома који живе у неусловним и нехигијенским насељима. Ипак, ништа није испуњено па је од 2003. до 2009. године изграђено само 320 "непрофитних" станова за издавање најугроженијима, да би 2010. било изграђено само 180 државних станова, око којих су се надметали 2.333 кандидата, и од којих је само 15% било намењено за најугроженије породице. Иницијатива да се изгради 5.000 јединица за Роме је заустављена после протеста локалне популације.[4]

Поред тога, у Србији се налази хиљаде избеглица и присилно расељених лица. Ту је, такође, и на хиљаде Рома који живе у дивљим насељима од картона и шпер-плоче. Само у Београду је до сада регистровано преко 1.200 бескућника и поред многобројних објеката у којима већ годинама, па и деценијама нико не живи, а најчешће су у власништву државних органа.

Јер, недостатак простора хронична је ствар у Србији: жртвама насиља недостају безбедни простори, музичарима простори за пробе, младима простор слободан од родитељских очију и ушију, љубитељима паса простор за истрчавање њихових љубимаца. Истовремено, мало где има толико простора који је напуштен. А потреба за простором овде се ретко артикулише у јасну акцију.

— Алексеј Кишјухас, Простор у-лице, Данас, 1. 6. 2006.

Неке неке форме сквотирања, попут бесправног усељења и дивљих насеља, су одавно присутне у Србији. Неретко се у станове са нерешеним питањем власништва усељавају избеглице[5], Роми, бескућници, социјално угрожени, па и полицајци[6], који по службеној дужности први сазнају када премине власник стана без наследника. Ипак, бесправно усељење се никада није развило у друштвени покрет, већ је сваки актер запоседања (односно сквотер) тежио да се о томе много јавно не говори.

Друштвени центри у приватном власништву уреди

У недостатку сквотова, анархистичке и сквотерске групе у Србији су у разним периодима изнајмљивале просторе који би нудили садржаје попут европских аутономних друштвених центара, најчешће уједно сквотова. Ови центри су у главном били отворени за јавност, и организовали трибине, групна читања фанзина, концерте и свирке, акције дељења вегетаријанске хране "Храна не оружје" и бесплатне радње. Идеја већине ових центара била је да прерасту у инфошоп, који би служио дистрибуцији идеолошких текстова, што је честа анархистичка тактика.

Панк кућа у Суботици уреди

У Суботици је постојала панк кућа. Кућа је била отворена за јавност, па је доста људи пролазило и бесплатно ноћило у њој. У Суботици је то била кућа једног локалног панкера, у коју је често упадала полиција. Кућа је била на лошем гласу због честе употребе тешких дрога. Тамо је углавном одлазила панк екипа, а неколико будућих београдских сквотера је боравило тамо. Прича се да му је на крају држава одузела кућу због неплаћања кирије.

Социјални центар Јужног Београда уреди

У Реснику је зиме 2002/2003. постојао Социјални центар Јужног Београда. Простор је изнајмила екипа из краја везана за Групу Добре Воље, да би имали где да излазе преко зиме, и плаћало га је заједно око 30 људи. Простором су заједнички управљали и договарали се око дешавања. Постојао је и културни програм који је укључивао приказивање филмова и концерата, трибине, дискусије, организовање журки итд. Долазило је омладине из околних крајева: Миљаковца, Јајинаца, Раковице, Видиковца, Бановог Брда, Рипња и осталих делова Београда. Добар део екипе касније учествује у стварању КУДРУЦ-а.

БИГЗ и АП13 уреди

Главни чланак: Зграда БИГЗ-а

БИГЗ је било велико издавачко графичко предузеће, у чијој су згради преко пута београдског сајма изнајмљивали просторије многи београдски ствараоци. Пре свега, зграда БИГЗ-а је посебно значајна за настанак Нове српске сцене. У згради Бигза вежбало је више стотина бендова међу којима су: Штреберси, ЏЏ, Метак За Зликовца, Аутопарк, Петрол, Репетитор, Синестезија, Тобија, Дамјан од Ресника, Болесна Штенад, Бриганд, Воx Попули, Дажд, С. А. Р. С. и многи други.[7][8] Музичари БИГЗ-а, организовани у удружење названо „Манекени Бигза“[9], организовали су низ манифестација, међу којима су Фестивалито и Бигз на Поветарцу.[10]

Од јуна 2011. до новембра 2014. на крову зграде постојао је џез клуб Чекаоница.[11][12] На врху зграде налазила су се и два простора са јавним програмом – мала позоришна сцена коју су водиле сестре Милена и Јелена Богавац и у ком се налазио и дизајн студио младе креаторке Ане Зарубице, док је у простору бивше фабричке мензе смештена организација која се потписује као смАрт Цитy.[13] У згради су постојала и два клуба, „У змајевом гнезду” и „Бигз сцена”.[14]

Већ од 2012. део јавности се бунио да би продаја зграде БИГЗа била пример џентрификације.[15] Крајем 2015. градоначелник Синиша Мали најавио је продају зграде БИГЗа Соравија групи, власнику хотела Радисон Блу Олд Милл хотел.[16] Ипак, зграда БИГЗа иако подсећа на сквот то није, јер закупци власнику у сваком тренутку плаћају кирију.[17]

АП13 је био аутономни простор у БИГЗ-у, који је био блиско повезан са сквотерским покретом. У простору је био отворен инфошоп, често су се одржавале свирке, бенефит журке, акције Храна не оружје и слично.

Сквотерски покрет уреди

Сквотирање се, као вид активизма, јавља у Србији почетком 21. века, највише посредством интернета и искустава младих који су били у сквотовима у Хрватској и Западној Европи.

Сквотери активисти су део међународног сквотерског покрета и одржавају везе преко глобалне сквотерске мреже.

Београд уреди

Према непровереним казивањима, у Београду је 1997/1998. постојао сквот поред Студентског дома Слободан Пенезић, који је полиција, након неколико упада, убрзо затворила. У њему су углавном боравили локални панкери.

У Београду је у првој половини 2000-их постојало неколико јавних сквотова који су служили као културни центри. У почетку су сквотови били кратковечнији — Кућа у Пролетерских бригада, основана почетком 2003. преко пута тадашњег седишта Демократске странке у Крунској улици, убрзо напуштена због ванредног стања; Бугарски конзулат у Хиландарској ког је сквотирао Ребел Маус између 2003. и 2004. и где је убрзо ухапшен са већом количином марихуане; Ентерпрајз 2068. на Ади Сафари који је 2005. сређивао колектив из КУДРУЦ-а. Неки од успешнијих били су: Ребел Хоусе у Добрачиној, АКЦија испод Бранковог моста и КУДРУЦ у Краља Милутина. У већини ових сквотова учествовала је Група Добре Воље, која је организовала још и Социјални центар Јужног Београда, Ганџа марш, часопис Нерадник и бендове С. А. Р. С. и Дамјан од Ресника.

Након 2011. креће други талас сквотерског покрета у Србији, када група око невладине организације Министарство простора организује, редом — Инеx галерију, Нови биоскоп Звезду и алтернативни уметнички простор Квака 22.

Ребел Хоусе уреди

Главни чланак: Ребел Хаус

Ребел Хоусе (Побуњена кућа) је сквот који се налазио у Добрачиној улици, недалеко од Трга Републике у Београду, а трајао је неколико месеци, од јесени 2003. до почетка 2004. Ребел Хаус која се често наводи као први београдски сквот, а добио је име по надимку Саше Предића, "Ребел Мауса", који се први уселио. После неколико иницијатива и акција, доласком зиме су се у сквот уселили наркомани, па се станари исељавају из сквота, а наркомане убрзо после тога избацује полиција.

АКЦ Акција уреди

АКЦ Акција је била краткотрајни аутономни и алтернативни културни центар испод Бранковог моста у Београду сквотиран крајем 2003. Након контактирања општине Стари град са пројектом легалног претварања општинског празног простора (око 1500м²) у културни центар, одговорено је печаћењем простора и претњом затвора, па је почетком 2004. сквот напуштен.

КУДРУЦ уреди

КУДРУЦ (Културни друштвени центар) је био аутономни простор омладинске поткултуре у улици Краља Милутина 18 на Славији, настао сквотирањем јула 2004.

У њему је било дешавања попут бесплатне радње (поклањање и размена старих ствари), хране солидарности (бесплатна вегетаријанска храна), чајџинице, читаонице фанзина, музичких радионица и многобројних журки, а улаз на сва дешавања је био бесплатан. У сквоту су често ноћили странци. Непосредно поред КУДРУЦ-а се налазио и сквотирани кафић, ЏКЦ (Џепни културни центар).

После више од годину дана постојања, сквот је, без неког посебног разлога, напуштен.[1][18]

Инеx галерија уреди

Од априла 2011. до августа 2015. функционисао је сквот Инеx галерија, у згради некадашњег предузећа Инекс филм у Вишњичкој 76. Уочи затварања овог сквота одржана је колективна изложба свих учесника у галерији Факултета ликовних уметности 22. августа 2015. Галерија је била идеја Дарка Стојкова и Ивана Јовановића, и имала је двадесетак жирираних изложби годишње, динамичну међународну сарадњу, као и подршку Министарства културе Србије.[19]

Нови биоскоп Звезда уреди

21. новембра 2014. група од око 200 младих активиста из неформалног Покрета за окупацију биоскопа незадовољна стањем у култури и пропадањем биоскопа окупирала је београдски биоскоп Звезда на адреси Теразије 40 и одржала незваничну премијеру филма Непослушни редитељке Мине Ђукић. Акцију је подржао редитељ Горан Марковић.[20]

Неколико дана касније, 26. новембра одржана је трибина о спорној приватизацији Београд филма. На трибини говорио је редитељ Срђан Драгојевић. Драгојевић је подржао преиспитивање приватизације с обзиром на то да је након власник имао обавезу да три године након приватизације одржи делатност биоскопа што није учинио.[21] Најављено је и покретање иницијативе за преиспитивање приватизације, а градски секретар за културу Владан Вукосављевић, који је посетио биоскоп, обећао је помоћ градских власти у решавању компликоване правне ситуације.[22]

На отвореном разговору "Чија је ова Звезда" одржаном 4. децембра иницијативу је у одређеној мери подржао и Драган Бјелогрлић, представник новоформиране Групације за кинематографију при Привредној комори Србије.[23]

Поводом 100 дана окупације, 1. марта 2015 покрет је предложио тадашњем Министру културе Ивану Тасовцу да на основу члана 33. Закона о културним добрима држава културно добро Биоскоп Звезда одузме несавесном власнику и преда том покрету као привременом старатељу.[24]

Током првих годину дана постојања, у Новом биоскопу Звезда приказано је око 600 пројекција, биоскоп је имао 80 хиљада посетилаца који су скупили око 100 хиљада динара донација.[25] Од 25. августа до 17. септембра 2016. у галерији Артгет Културног центра Београда, одржана је изложба Ми смо овде фотографа Фадила Шаркија на тему окупације биоскопа Звезда.[26]

Нови биоскоп Звезда и даље успешно ради.[27]

Бабушница уреди

У Бабушници је отворен сквот Савремени дом 8. новембра 2005. од стране локалне панк сцене. Сквот се налазио у некадашњим просторијама продајног салона предузећа за производњу намештаја Савремени дом.

У њега су свраћали панк бендови, који имају свирке у Нишу и околини, на преноћиште. Београдски краст панк бенд Накот имао је свој први наступ у Савременом дому. Сквот је био опремљен столом и опремом за стони тенис.

Затворен је пар година касније.

Сквотерска летовалишта уреди

Сквотери често летују у дивљим камповима широм Србије или на црногорском приморју. На црногорском приморју има неколико дивљих кампова: тврђава Арза на Жањицама у Бокељском заливу, Каменово код Будве, Заграђе код Сутомора, ушће реке Бојане, итд. које већином посећују млади уметници, песници, филозофи, циркусанти, жонглери, музичари и ини.

Сквотирање ван оквира покрета уреди

I ван оквира сквотерског покрета, бесправна усељења су чест случај у Србији. Најчешће је ово изазвано стамбеном несташицом или слабо регулисаним правним статусом власништва над неком површином или објектом.

Сквотиране баште уреди

Сквотиране баште су чест проблем у Србији. Најчешће особе које живе у приземљима зграда нелегално ограђују јавну површину испод свог прозора.[28] Овај проблем у граду Београду регулисан је одлуком градске скупштине о комуналном реду од априла 2011. године.[29]

Роми сквотери уреди

Роми, по правилу, сквотирају за живот, јер их је “мука натерала”. Иако често заузимају напуштене просторе, ипак нису део ширег сквотерског покрета, због многих разлога међу које спадају: културолошке разлике, недостатак информација, незаинтересованост, итд. Међутим, неки од њих који су долазили у контакт са београдским сквотерима су почели себе такође називати сквотерима. Роми сквотери из комшилука Кудруца тренутно живе у заузетој кући на Вождовцу, поред Факултета политичких наука.

Референце уреди

  1. ^ а б „Вила промаја” као центар културе и уметности
  2. ^ Мандић, Срна (јануар 1992). „Тхе Реформ оф Хоусинг ин Еастерн Еуропе анд тхе Совиет Унион - Реформисм ин Yугославиа”. Географиска Анналер Сериес Б Хуман Геограпхy. 2: 238—239. дои:10.2307/490571. Приступљено 23. 10. 2018. 
  3. ^ Арцхер, Рорy; Дуда, Игор; Стуббс, Паул (2016). Социал Инеqуалитиес анд Дисцонтент ин Yугослав Социалисм. Абингдон: Роутледге. ИСБН 978-1-4724-5954-1. Приступљено 23. 10. 2018. 
  4. ^ Хегедüс, Јóзсеф; Луx, Мартин; Теллер, Нóра (2012). Социал Хоусинг ин Транситион Цоунтриес. Абингдон: Роутледге. ИСБН 978-0-415-89014-4. Приступљено 23. 10. 2018. 
  5. ^ „ВОЈНА ПОЛИЦИЈА ИСЕЛИЛА ПЕТ ИЗБЈЕГЛИЦКИХ ПОРОДИЦА ИЗ КАСАРНЕ У НОВОМ САДУ”. Медија клуб. 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 22. 10. 2018. 
  6. ^ Наведено према усменим сведочанствима сведока и према http://sh.wikipedia.org/wiki/Skvotiranje.
  7. ^ „Зграда је жива + Фестивалито! 2”. Приступљено 4. 5. 2013. 
  8. ^ „Бигз на Поветарцу”. Приступљено 4. 5. 2013. 
  9. ^ „бигз”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2009. г. Приступљено 26. 12. 2009. 
  10. ^ „Наставак манифестације Бигз на Поветарцу”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2011. г. Приступљено 4. 5. 2013. 
  11. ^ „Чекаоница - Отворен јазз цлуб на крову зграде БИГЗ-а”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 18. 09. 2017. 
  12. ^ Нова-стара Чекаоница | СЕЕцулт.орг
  13. ^ Време 750 - Алтернативне институције културе у Београду: Градски културни сквотови
  14. ^ Нови звук Београда „штампа” се у БИГЗ-у
  15. ^ Још једна џентрификација - Стефан Алексић - Пешчаник
  16. ^ Мали: Завршни преговори за БИГЗ, инвестиција од 35 милиона
  17. ^ http://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1210&nav_id=516961
  18. ^ „Пресс Онлине :: Лифе стyле :: Велики повратак српског сквота”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 18. 09. 2017. 
  19. ^ „Последња изложба "Галерије Инекс"”. Блиц. 20. 08. 2015. Приступљено 22. 10. 2018. 
  20. ^ РТС :: "Окупација" биоскопа "Звезда"
  21. ^ Скупштински Одбор за културу: Преиспитати приватизацију биоскопа
  22. ^ БИОСКОП ЗВЕЗДА: Сутра трибина о спорној приватизацији Београд филма
  23. ^ Борба за биоскопе
  24. ^ Након 100 дана окупације: Предлог за регулисање власничког питања "Звезде"
  25. ^ БИОСКОП "ЗВЕЗДА" Људи, хвала за сву помоћ, ИДЕМО ДАЉЕ!
  26. ^ http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=08&dd=23&nav_id=1168696
  27. ^ БИОСКОП "ЗВЕЗДА" ДУПКЕ ПУН У сали се данима тражи место више
  28. ^ Поповић, M. Љ. (26. 12. 2006). „Терасе завадиле комшије”. Вечерње новости. Приступљено 22. 10. 2018. 
  29. ^ Службени лист Града Београда, Број 10/2011. Београд: Културни центар. 11. 4. 2011. ИССН 0350-4727. 

Литература уреди

  • Јелена Шкара, Сквотирање, студентски рад, Факултет политичких наука Београд.
  • Павлица, Дамјан (2007). Сквотерски покрет. Београд. Приступљено 23. 10. 2018. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skvotiranje_u_Srbiji&oldid=27703284”