Спектрална боја
Спектрална боја је боја која је побуђена у људском оку од стране једне таласне дужине која се налази у видљивом спектру или релативно уском опсегу таласних дужина, познатих као монохроматска светлост. Свака индивидуална таласна дужина светлости је интерпретирана као спектрална боја у континуалном спектру. Боје са блиским таласним дужинама су непрепознатљиве за људско око.
Спектар
уредиСпектар је обицно подељен на делове, који су донекле произвољни, а спектрум је континуалан. Традиционалана подела боја се дели на: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву и љубисчасту.
Подела коју је користио Исак Њутн, у свом кругу боја је: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, индиго и љубичасту. у модерној подели видљивог спектра индиго као боја је изостављена.
Да би човек разликовао спектралне боје неопходно је да има трихроматски вид. Трихроматски вид даје могуцност перцепције нијансе и засићености у хроми. У моделима боја који могу да представљају спектралне боје, спектрална боја има максималну засиценост.
У простору боја
уредиУ простору боја који укључује све, или већину спектралних боја, они чине део границе свих стварних боја. Ако се рацуна осветљеност, онда спектралне боје формирају површ,у супротном њихова локација је крива у дводимензионалном простору хроматицности.
У теорији, најспектралније боје су у суштини примарне (црвена, зелена, плава), док су све остале измешане боје (боје настале мешањем основних) у суштини не-спектралне. Услед различитих хроматицних карактеристика различитих спектралних сегмената и такође због физичких граница светлосних извора, сама дистанца између РГБ круга боја и спектралних боја показује компликовану зависност од нијанси. Услед локација црвене и зелене боје које се налазе близу равног сегмента спектра, РГБ простор боја је поприлично добар у апроксимацији спектралне: наранџасте, жуте и светло-зелене боје, али је веома лоше по питању приказа спектралних боја које се налазе између зелене и плаве, као и екстремне спектралне боје. РГБ стандард има још један проблем који се тиче црвене боје која тежи ка наранџастој, због чистине црвене боје у замену за прихватљиво осветљење, и због тога је црвена боја постала недостижна у овом спектру. Неки од примера у табели испод су само приближне вредности спектралних и њима сличним боја .
CMYK (цијан, маџента, жута,кеy-црна) је обицно сиромашнији од RGB у смислу достизања спектралних боја,са уочљивим изузетком жуте боје, која је веома близу спектралним бојама због горе поменуте равноће у спектралној локацији која се налази у црвено-зеленом сегменту.
Треба напоменути да су спектралне боје универзално укључене у научне моделе боја као сто је CIE1931, док, наспрам њима, индустриске боје као сто су RGB, CMYK и Пантоне, углавном не укључују никакве спектралне боје.са изузетком Rec. 2020, који укљичује три спектралне боје као главне (и због тога само садржи те три спектралне боје), и просторне боје као што је ProPhoto RGB color space који користи имагинарне боје као примарне.
Табела спектралних и боја близу спектралних
уредиВећина боја које су набројане не достижу максималну шареност или их је тешко разликовати, али их је могуће заситити до тачке где је могуће закључити која је боја у питању. Границе таласних дужина и фреквенција су апроксимиране.
Таласне дужине и фреквенције у сивим пољима означавају доминантну таласну дужину , али не и сам домет спектра који се тиче одређене боје , који се сири на обе стране и чија је средња вредност детектована од стране рецептора и даје приблизан изглед спектра.
| Назив боје | Таласна дузина | Фреквенција | Нијанса | Коментар |
|---|---|---|---|---|
| Црвена | 740-625 | 405-479 | / | традиционалани, широки поајм о боји, који уклључује неке оближње неспектралне нијансе. Граница кратког таласа може се проширити на 620 или чак око 610 нанометара |
| Екстремна спектралан црвена
црвена (CIE, RGB) |
740 | 405 | ? | Тачан спектрални положајима висе утицаја на осветљеност него на хроматичност у овом опсегу, хроматичност је скоро једнака за ове две варијанте |
| црвена (примарна ргб) | ≈ 700 | ≈ 428 | ? | |
| Хелијум-неонски ласер | 633 | 473 | / | / |
| Неке кармин боје | ||||
| 497-NIR | / | Близу спектралног облика, али остале нијансе кармина су љубичасте боје | ||
| Црвена(сРГБ основна) | 614-609 | 488–492 | 0° | приметно неспектрална |
| Наранџаста | 620-585
625-590 |
483–512
479–508 |
0°–30° | краткоталасни део(жућкасти) одговара боји амбера ,дуготаласни део(црвенкаста) садрзи црвену RGB изнад |
| Жута | 585–560
590–565 |
512–540
508–530 |
/ | традиционални назив |
| содијум-вапор лампа | ≈ 589 | ≈ 519 | ? | / |
| Жута (NCS) | ? | ? | 50° | Злато има скоро идентичну хроматичност са 51° |
| Нијансирана жута | ≈ 577 | ≈ 519 | ? | / |
| Процесна (канаринац) жута | ? | ? | 56° | / |
| Жута (с RGB секундарна) | ≈ 570 | ? | 60° | / |
| Цхартреусе жута | ? | ? | 68° | / |
| Лимета | ≈ 564 | ? | ≈ 75° | може се класификовати као жута или зелена |
| Зелена | 565–500 | 530–??? | традиционални назив | |
| ? | ? | 90° | / | |
| Светло зелена | ≈ 556 | ? | 96° | / |
| ≈ 552 | ? | 105° | / | |
| Зелена (с RGB примарн) | ≈ 549 | ≈ 547 | 120° | приметно не спектрална |
| Зелена(сирок опсег RGB) | ≈ 525 | ≈ 571 | ? | приблизно спектрална |
| Пролецно зелена | ? | ? | 150° | Може да лежи прилично далеко од спектра |
| зелена (NCS) | ? | ? | 160° | |
| Мунселл зелена | ≈ 503 | ≈ 597 | ≈ 163° | / |
| Цијан | 500+–480
520–500 |
593–624
576–600 |
Понекад је укључује (или се преклапа) са плавим, терминолошка разлика између њих је недоследна | |
| Тиркиз | ? | ? | ≈ 175° | вецина примера ове боје је прилично удаљена од спектра |
| Цијан (с RGB секундарна) | 488 | 180° | Лежи прилично далеко од спектра | |
| процесна цијан | ? | ? | 193° | |
| Плава | 490-450
500-435 |
610-666
600-689 |
традиционални назив , који се преклапа са цијан | |
| Плава (NCS) | ? | ? | 197° | Лежи прилично далеко од спектра |
| азурно плава | ≈ 488 | ≈ 614 | ≈ 210° | Може да лежи прилично далеко од спектра |
| ≈ 482 | ≈ 622 | 225° | / | |
| плава (RGB примарна) | 466–436 | ? | 240° | мозе се класификовати као индигоили љубицаста |
| Индиго | ≈ 446 | ≈ 672 | ≈243° | Дефиниција је контроверзна, та таласна дужина најмање спорно припада „индиго“ |
| Љубичаста | 450–400
435–380 |
666–750
689–788 |
277° | Далеко је спектрална љубичаста је врло мутна и ретко је виђена. Израз се такође односи и на пурпурне љубичасте |
Додатни спектри
уредиРеференце
уреди- „очување боја” -цоурсес.wасхингтон.еду.
- Тхомас Ј. Бруно, Парис D. Н. Своронос. ЦРЦ Хандбоок оф Фундаментал Спецтросцопиц Цоррелатион Цхартс. ЦРЦ Пресс, 2005.http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/vision/specol.html#c1
- Бисулца, Цхристина (2008). УВ-Вис-НИР рефлецтанце спецтросцопy оф ред лакес ин паинтингс (ПДФ). 9тх Интернатионал Цонференце он НДТ оф Арт. ндт.нет. Ретриевед 2013-06-19.
- "Арцхивед цопy"Арцхивед фром тхе оригинал анд цоммонс:Филе:ЦИЕ1931xy бланк.свг
- Тхеерадетцх, Детцхпрохм (2010). „Цyан анд греен лигхт емиттинг диоде он нон-полар м -плане ГаН булк субстрате”. Пхyсица Статус Солиди C. 7: 2190—2192. дои:10.1002/пссц.200983611.