Споменик краљу Александру у Сомбору
Споменик Краљу Александру Карађорђевићу у Сомбору подигнут је 1940. године. Представља дело вајара Антуна Аугустинчића и већ 1941. године су га Хортијеви војници склонили, да би бронзану скулптуру на комаде исекла и претопила нова власт по завршетку Другог светског рата 1947. године.
Споменик је стајао наспрам улаза у Стару градску кућу, са главне улице. Од споменика је остао постамент, а остао је сачуван и калуп коња у Клањецу, родном месту А. Аугустинчића у Словенији. Калуп краља није сачуван.
Новоподигнут споменик кралју Александру у Сомбору имао је, по мишлјењу историчара уметности Павла Васића, уобичајана обележја Аугустинчићевог стила, штавише, један пренапрегнути замах, који је давао нешто специфично, једну ноту патетике која није својствена медитеранском етосу. Урбанистичкој целини Сомбора, сматра Павле Васић, недостајао је овај карактеристични акценат тргова – коњаничка статуа, која се својом безмало барокном драматиком уклопила у историјски састав центра, додуше мало стиснута уским простором трга. Константин V. Саватијевић, представник Удружења резервних официра и ратника и београдски градски већник, у чланку за „Београдске општинске новине“, наводи да је кралјев лик на статуи био једноставан, војнички и без грчевитости. Необично је да је Аугустинчић представио краља гологлавог иако је држао исукан мач. Након што је статуа поставлјена на постамент, град Сомбор је могао да приреди свечано откривање споменика. У неделју, 21. јула 1940. године, на Главној улици и Тргу Св. Ђорђа у Сомбору окупило се преко 20.000 лјуди из града и околине, али и из целе Војводине, како би присуствовали откривању споменика кралју Александру[1].
Непуних девет месеци после откривања споменика кралју Александру у Сомбору, Нацистичка Немачка је, са својим савезницама, напала Кралјевину Југославију (прецизније, само српски део Краљевине Југославије је нападнут), а у Сомбор су 12. априла 1941. г. ушле трупе мађарских хонведа. Споменик краљу Александру био је, током првих дана окупације, прекривен церадом коју је обезбедио власник сарачке радње Мереи (која је била на месту данашњег кафеа ЦоффеТиме у ул. Лазе Костића). Пре свечаног дефилеа мађарске војске кроз главну улицу настала је паника јер би војници морали марширати испред споменика, па су се растрчали у потрази за нечим да покрију споменик и у поменутој радњи добили цераду коју су деца набацила на споменик. Пар седмица касније, у време мађарске војне управе над градом (цивилна управа је успоставлјена тек половином августа), уклоњена је бронзана статуа кралја Александра. Још неко време на тргу је стојао празан постамент, прекривен мађарском заставом, па је затим и он разбијен и склоњен заједно са барељефима који су на њему постојали. За време окупације бронзана кралјева статуа налазила се, неко време, у улазу (ходнику) са источне стране Градске куће, а после ослобођења била је измештена на тзв. „слагалиште“, односно на градски комунални депо (отпад). Одлуком општинске власти Аугустинчићева статуа кралја Александра однета је касније у ливницу у Тополи, где је претоплјена, а средства добијена продајом бронзе од споменика дата су, према сведочењима, градском ФК „Раднички“. Тиме је Сомбор остао без свог најимпозантнијег, али и најкратковечнијег уметничког споменика и јединог споменика неком српском војнику или државнику. На месту некадашњег споменика пре десетак година, у време реконструкције сомборске Главне улице, постављена је неестетична, чак и незграпна гранитна чесма (истргнута из ширег пројекта аутора). Иницијативе и петиције за враћање споменика трају од 2008. године када је почела реконструкција главне улице и тренутно се стигло дотле да је градска Скупштина подржала враћање споменика и расписала наградни конкурс за идејно решење изгледа споменика (2018) на којем је победио рад Зорана Ивановића вајара из Београда.[1]
У време до Другог светског рата још су само два града у Војводини поред Сомбора, имала статуе коњаника: Панчево и Зрењанин (некада Петровград, од 1935. по Петру Карађорђевићу).
