Стјепан Хосу

Стјепан Хосу (30. јул 1913, Андријашевци, Аустроугарска – 1. април 1985, Загреб, СФРЈ) је био хрватски класични филолог, преводилац и педагог.

Стјепан Хосу
Лични подаци
Датум рођења	30. јул 1913.
Место рођења	Андријашевци, Аустроугарска
Датум смрти	1. април 1958.
Место смрти	Загреб, СФРЈ

Биографија

Родио се у Андријашевцима 30. јула 1913. године. Народну школу завршио је у родном месту а затим је отишао у фрањевачку гимназију у Травник одакле се вратио кући. Гимназију је наставио у Винковцима крајем 20-их, а завршио је у Загребу 1933. године. Студије класичне филологије завршио је на Филозофском факултету у Загребу 1937. Службовао је у Просветном заводу у Загребу, у гимназији на Сушаку (Ријека). Радио је као асистент на Филозофском факултету, од 1945. до 1976. на Средњој верској школи у Загребу, па до 1980. у Хрватском књижевном друштву св. Ћирила и Методија (св. Јеронима). Од појаве Гласа концила 1963. до пензионисања био је његов лектор.

Дела

Уз наставнички и лекторски рад Стјепан Хосу се бавио превођењем са грчког, латинског, немачког, француског и енглеског.

Прва преведена књига – Густав Шваб: Најлепше приче класичне старине (Die schönsten Sagen des klassischen Altertums) – изашла је у издању загребачке „Младости“ 1952. године. Скраћена и знатно прерађена изашла је књига још три пута код истог издавача (1961, 1965. и 1974), а пуно издање, ревидирано, језички дотерано и богато илустровано појавило се 1985. Хосу није Шваба тек превео, него је, следећи ауторов метод, пронашао готово сваку реченицу Швабовог текста у оригиналима класичних аутора, упоредио је и исправио Шваба или његове издаваче, ако је установио да се ради о очитој грешци или забуни. Ово стандардно издање доживело је низ нових издања (Загреб: ГЗХ, 1987, 1989; ДиВич, 2000; Мостар: Grafex, 2002; Загреб: Globus media, 2004-2005; Ниш: Нишки културни центар, 2004).

Друго преведено дело било је такође са подручја антике – Гај Светоније Транквил: Дванаест римских царева (De vita Caesarum, Загреб: ИБИ, 1956; друго издање: Загреб: Напријед, 1978). Затим је дошао на ред читав низ превода верских класика и популарне, махом верске, литературе:

• Света Терезија од Детета Исуса (svetovno ime: Thérèse Martin): Повијест једне душе (L'Histoire d'une Âme, Загреб: Глас Концила, 1961, 1968, 1970, 1975, 1984, 1989, 1997, 2005);
• Јоханес Лепих (Johannes Leppich): Размишљања на асфалту (Meditationen auf dem Asphalt, Ђаково: Бискупско богословно сјемениште, 1965);
• Анри Даниел-Роп (Henri Daniel-Rops) (pravo ime: Henry Jules Charles Petiot): Живот Исуса Криста (Brève histoire du Christ-Jésus, Винковци: L. Винцетић, 1967; Сплит: Вербум, 2003);
• Фултон Џ. Шин (Fulton J. Sheen): Химна живота (Life Is Worth Living, Ђаково: I. Ћавар и др., 1967);
• Фердинанд Холбек (Ferdinand Holböck): Credimus. Исповијест вјере Павла VI. (Credimus. Kommentar zum Credo Pauls VI, Загреб: ХКД св. Ћирила и Метода, 1971);
• Хајнрих Бел (Heinrich Böll): Крух раних година (Das Brot der frühen Jahre, Загреб: ХКД св. Ћирила и Метода, 1972);
• Аурелије Августин: Исповијести (Confessiones, Загреб: Кршћанска садашњост, 1973, 1982, ?, 1987, 1991, 1994, 1997, 1999, 2002, 2007);
• Франц Вајсер (Franz Weiser): Свјетло планина (Das Licht der Berge, Загреб: ХКД св. Ћирила и Метода, 1981; Ђаково: Бискупски ординаријат, 1982?, 1983, 1988; Ђаково: УПТ, 1994, 2004);
• Франц Вајсер: Син бијелог поглавице (Der Sohn des weißen Häuptlings, Ђаково: Бискупски ординаријат, 1981, 1988);
• Франц Вајсер: Путовање Waltera Klingera око свијета (Walter Klingers Weltfahrt, Ђаково: Бискупски ординаријат, 1982, ?, 1988).

За најраспрострањенију хрватску Библију у издању „Стварности“ (1968.) превео је Прву и Другу књигу о Самуелу, и са Јосипом Табаком обавио свеукупну лектуру превода.

За други том збирке Повијести свјетске књижевности (издање „Либер-Младост“) написао је поглавље о средњовековној латинској књижевности (Загреб, 1977), а у збирци Хермана Дилса Предсократовци (Die Fragmente der Vorsokratiker, Загреб: Напријед, 1983) превео је са грчког фрагменте Филолаја, Архите, Анаксагоре и тридесетак мањих филозофа. Преводио је и мање одломке грчких и латинских аутора за нека издања „Школске Књиге“ у Загребу.

Умро је у Загребу 1. априла 1985.