Сукцинска киселина
Сукцинска киселина (бутандионска киселина, ћилибарна киселина) је дикарбоксилна киселина. Сукцинска киселина је бела чврста материја, без мириса. Она је дипротична киселина. Сукцинат учествује у циклусу лимунске киселине, процесу којим се ослобађа енергија. Њено име је изведено из лат. succinum, са значањем ћилибар, из чега се ова киселина може добити. Јантарна киселина има снажно љековито дјеловање без изазивања нуспојава и овисности. Киселина има главни учинак на побољшање ћелијских процеса у организму, одржавање виталне активности ћелија, нервног и ендокриног система, бубрега, јетре и срца, отпорна је на стрес, јача имунитет, неутралише отрове повезане са пушењем, алкохолом, захваљујући томе постоји је потпуна асимилација потребних микроелемената хране, витамина, активирају се важни ензими, производи се инзулин.[4]
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Butandionska kiselina
| |
Други називи
етан-1,2-дикарбоксилна киселина
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.003.402 |
Е-бројеви | Е363 (антиоксиданси, ...) |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C4H6O4 | |
Моларна маса | 118,09 g·mol−1 |
Густина | 1,56 g/cm3[3] |
Тачка топљења | 184 °C (363 °F; 457 K) |
Тачка кључања | 235 °C (455 °F; 508 K) |
58 g/L (20°C)[3] | |
Киселост (пКа) | pKa1 = 4.2 pKa2 = 5.6 |
Опасности | |
Тачка паљења | 206°Ц[3] |
Сродна једињења | |
Други ањони
|
натријум сукцинат |
Сродне карбоксилна киселина
|
пропионска киселина малонска киселина бутерна киселина малеинска киселина тартаратна киселина фумарна киселина пентанска киселина глутарна киселина |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Продукција и реакције
уредиЋилибарна киселина је оригинално добијена из ћилибара млевењем и дестилацијом у пешћаном купатилу. У прошлости је углавном спољашње кориштена за третман реуматичних болова, и унутрашње за лечење окорелих случајева гонореје.
Сукцинска киселина се производи на неколико начина. Чести индустријски путеви су хидрогенација малеинске киселине, оксидација 1,4-бутанедиола, и карбонилација етилен гликола.[5]
Сукцинска киселина се може конвертовати у фумарну киселину оксидацијом. Диетил естар је супстрат у Стобијевој кондензацији. Дехидратација сукцинске киселине производи сукцински анхидрид.[6]
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
- ^ „Sukcinska kiselina healthy-food-near-me.com”.
- ^ Boy Cornils, Peter Lappe "Dicarboxylic Acids, Aliphatic" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. . дои:10.1002/14356007.а08_523. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - ^ Фиесер,, Лоуис Ф. Е. L. Мартин, Р. L. Схринер, анд Х. C. Струцк (1932). „Суцциниц Анхyдриде”. Орг. Сyнтх. 12: 66.; Цолл. Вол., 2, стр. 560
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- MSDS Data Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007)
- FDA Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2007)
- Succinic Acid
- Calculator: Water and solute activities in aqueous succinic acid