Теруар (Терроир од терре, „земљиште”) је француски термин који се користи за описивање фактора животне средине који утичу на фенотип усева, укључујући јединствене контексте животне средине, пољопривредне праксе и специфично станиште раста усева. Колективно, за ове контекстуалне карактеристике се каже да имају карактер; теруар се односи на тај карактер.[1]

Стрма падина, квалитет земљишта и утицај оближње реке Мозел издвајају теруар ове немачке винске регије.

Неки занатски усеви за које се проучава теруар укључују вино, јабуковачу, кафу, дуван, маслиново уље, чоколаду, чили папричице, хмељ, агаву (за прављење текиле и мескала), парадајз, пшеницу, јаворов сируп, чај и канабис. Теруар представља читаву комбинацију различитих фактора и карактеристика које одређују сортна својства производа, као што су терен, карактеристике земљишта, ветрови, присуство шума, масива, водених површина (језера, реке), инсолација (озрачење простора и површина са сунчевом светлошћу), флора и фауна. Када се говори о теруару, обично се мисли на вино. Теруарни производ је онај који се производи од сировина узгајаних у одређеном подручју и под строго контролисаним условима.[2] Уобичајена је површна дефиниција теруара према саставу земљишта и климатским условима, при чему се понекад не разликују општи климатски услови, мезоклиматски услови и микроклиматски услови. Запостављени суштински елемент је култура људи који узгајају грожђе и производе вино, њихови обичаји и намере у производњи вина, због чега познаваоци вина теруар уздижу на ниво филозофије, а то је и разлог зашто настанак појма теруара датира још из древних времена.[3] У далекој прошлости, чак пре више од шест хиљада година, винари су приметили да се исти теруар не сме користити за све сорте грожђа, јер ће у супротном квалитет грожђа бити низак, што све утиче на (не)повољан укус пића. До реализације се дошло путем покушаја и грешака. Током времена, стручњаци су постепено препознавали и идентификовали области које су најпогодније за одређену сорту грожђа. Из свега овога је рођен концепт теруара.[2] Концепт терроара функционисао је у старој Грчкој и Риму и у старој Грузији. Наиме, грчке и римске луке у којима се трговало вином имале су јасну представу о разлозима због којих се производи ово или оно вино, шта је била намена тог вина у одређеној заједници и која је била његова економска и културна вредност. Из овога се извлачи закључак да је за тадашње заједнице вино представљало суштински део живота одређене заједнице, која се према њему односила са великом пажњом.[3]

Временом је овај концепт постао основа за класификацију европских вина.[3] Термин теруар у историји се први пут појављује у винарству. Под овим појмом француски винари подразумевају карактеристике и услове земљишне парцеле на којој се узгаја винова лоза.[2] Иако је концепт теруара био јасан у античко доба, генерално се сматра да је концепт измишљен у Француској, рецимо у Бургундији, у касном средњем веку.[3] Теруар је основа француског система назива вина контролисане ознаке порекла (АОЦ), који је модел за називе вина и регулацију у Француској и широм света. АОЦ систем претпоставља да земљиште са којег се узгаја грожђе даје јединствен квалитет који је специфичан за то место узгоја (станиште биљака). О степену значаја теруара расправља се у винској индустрији.[4]

Референце

уреди
  1. ^ Танзер, Степхен. „Wхат ис терроир?”. Степхен Танзер'с Wинопхилиа. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 23. 7. 2015. 
  2. ^ а б в Портал о образовању Архивирано 2021-03-09 на сајту Wayback Machine Терроир је ... Дефиниција и значење - Факултетима и свеучилиштима | Сијечањ 2020 (приступљено 20. сијечња 2020.)
  3. ^ а б в г Култ Плаве каменице ИНТЕРВЈУ Др. Никола Мирошевић: Хрватска би требала добити своје гранд и премиер цру положаје 5. сијечња 2020. (приступљено 20. сијечња 2020.)
  4. ^ Робинсон, Ј., ур. (2006). Тхе Оxфорд Цомпанион то Wине (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 693–695. ИСБН 0-19-860990-6. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди