Википедија

Токсин

За другу употребу, погледајте чланак Отров.

Токсин је отровна супстанца коју производе живе ћелије или организми;[1][2] синтетички токсиканти креирани вештачким процесима су стога искључени. Овај термин је изведен из речи токсичан. Први пут га је користио органски хемичар Лудвиг Бригер (1849–1919).[3][4]

Токсини могу да буду мали молекули, пептиди, или протеини који имају способност узроковања болести при контакту или апсорпцији у телесна ткива услед интеракција са биолошким макромолекулима као што су ензими или ћелијски рецептори. Токсини у знатној мери варирају у погледу њихове токсичности, са опсегом од обично мање (као што је убод пчеле) до скоро одмах смртоносне (као што је ботулински токсин).

Терминологија уреди

Токсини се често разликују од других хемијских агенаса по њиховом методу продукције — реч токсин не специфицира метод испоруке (за разлику од на пример венома). Термин отров има шире значење, тако да обухвата све супстанце које могу да узрокују поремећаје у организмима). Токсин једноставно значи да је то биолошки произведен отров.

Према прегледу Конвенције о биолошком оружју Интернационалног комитета Црвеног крста, „Токсини су отровни продукти организама; за разлику од биолошких агенаса, они нису живи и немају способност репродукције”, и „од потписивања Устава није било спорова међу учесницима у погледу дефиниције биолошких агенаса или токсина”.[5]

Према поглављу 18 кодекса Сједињених Америчких Држава, „ ... термин „токсин” се односи на токсични материјал или продукат биљки, животиња, микроорганизама (укључујући, али не ограничено са, бактеријама, вирусима, гљивицама, рикецијама или праживотињама), или инфекционе супстанце, или рекомбинантне или синтетисане молекуле, без обзира на њихово порекло и начин производње...”[6]

Веома неформална терминологија појединачних токсина их повезује са анатомском локацијом где су њихови ефекти најзначајнији:

На широј скали, токсини се могу класификовати као било егзотоксини, које излучује организам, или ендотоксини, које углавном ослобађају при разлагању бактерија.

Биотоксини уреди

Термин „биотоксин” се понекад користи за експлицитно потврђивање биолошког порекла.[7][8] Биотоксини се могу даље класификовати, на пример, као гљивични биотоксини, микробни токсини, биљни биотоксини, или животињски биотоксини. Токсини које производе микроорганизми су важни одредници вируленције, и одговорни за микробну патогеничност и/или избегавање домаћиновог имунског респонса.[9] Биотоксини у знатној мери варирају у погледу намене и механизма, и могу да буду веома комплексни (веном конусног пужа садржи десетак малих протеина, сваки од којих има за циљ специфични нервни канал или рецептор), или релативно мали протеин.

Биотоксини у природи имају две примарне функције:

Неки од добро познатих врста биотоксина су:

Токсини животне средине уреди

Види још: Еколошка токсикологија

Термин „еколошки токсин” може понекад експлицитно да обухвата синтетичке контаминанте[12] као што су индустријских загађивачи и друге вештачки направљене токсичне супстанце. Будући да је то у супротности с већином формалних дефиниција појма „токсин”, важно је да се потврди на шта се мисли када се термин сусреће изван микробиолошких контекста.

Еколошки токсини из ланца исхране који могу да буду опасни по људско здравље обухватају:

Налажење информација о токсинима уреди

Информациони програм о токсикологији и здрављу животне средине (ТЕХИП)[23] при Америчкој националној медицинској библиотеци (НЛМ) одржава свеобухватни веб-сајт са фокусом на токсиколошко и еколошко здравље који обухвата приступ ресурсима о токсинима које одржава ТЕХИП и друге владине агенције и организације. Овај веб-сајт садржи линкове на базе података, библиографије, туторијале и друге научне и корисничке ресурсе. ТЕХИП је исто тако одговоран за Токсиколошку мрежу података (ТОXНЕТ),[24] која је интегрисани систем токсиколошких и еколошких база података који је слободно доступан на вебу.

TOXMAP је Географски информациони систем (ГИС) који је део TOXNET система. TOXMAP користи мапе Сједињених Држава да помогне корисницима да визуално истражују податке Инветара токсичних испуштања и Суперфлуидних базних истраживачких програма Агенције за заштиту животне средине Сједињених Држава'с (ЕПА).

Рачунарски ресурси за предвиђање токсичних пептида и протеина уреди

Једно од уских грла у терапији заснованој на пептидима/протеинима је њихова токсичност. Рачунарски модели за предвиђање токсичности пептида и протеина се могу користити за предвиђање токсичности са релативно добром прецизношћу.[25] Ови модели су базирани на техникама машинског учења и квантитативним матрицама у којима су сабрана разна својства пептида. Неки од модела су слободно доступни.[26]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „тоxин ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”. 
  2. ^ „тоxин – Дефинитион фром тхе Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy”. Приступљено 13. 12. 2008. 
  3. ^ Браде, Хелмут (1999). Ендотоxин ин Хеалтх анд Дисеасе. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0824719449 — преко Гоогле Боокс. 
  4. ^ Харпер, Доуглас. „тоxин”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. 
  5. ^ „Тхе Биологицал Wеапонс Цонвентион – Ан овервиеw”. Приступљено 13. 12. 2008. 
  6. ^ „У.С. Цоде”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2008. 
  7. ^ „биотоxин – Дефинитион фром тхе Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy”. Приступљено 13. 12. 2008. 
  8. ^ „биотоxин ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”. 
  9. ^ Профт Т, ур. (2009). Мицробиал Тоxинс: Цуррент Ресеарцх анд Футуре Трендс. Цаистер Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-1-904455-44-8. 
  10. ^ Стеwарт I, Сеаwригхт АА, Схаw ГР (2008). Цyанобацтериал поисонинг ин ливестоцк, wилд маммалс анд бирдс – ан овервиеw (ПДФ). Цyанобацтериал Хармфул Алгал Блоомс: Стате оф тхе Сциенце анд Ресеарцх Неедс. Адванцес ин Еxпериментал Медицине анд Биологy. 619. стр. 613—637. ИСБН 978-0-387-75864-0. ПМИД 18461786. дои:10.1007/978-0-387-75865-7_28. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 23. 05. 2019. 
  11. ^ Стеwарт I, Wебб ПМ, Сцхлутер ПЈ, Схаw ГР (2006). „Рецреатионал анд оццупатионал фиелд еxпосуре то фресхwатер цyанобацтериа – а ревиеw оф анецдотал анд цасе репортс, епидемиологицал студиес анд тхе цхалленгес фор епидемиологиц ассессмент”. Енвиронментал Хеалтх. 5 (1): 6. ПМЦ 1513208  . ПМИД 16563159. дои:10.1186/1476-069X-5-6. 
  12. ^ Григг Ј (март 2004). „Енвиронментал тоxинс; тхеир импацт он цхилдрен'с хеалтх”. Арцх. Дис. Цхилд. 89 (3): 244—50. ПМЦ 1719840  . ПМИД 14977703. дои:10.1136/адц.2002.022202. 
  13. ^ Вале C, Алфонсо А, Виеyтес МР, Ромарíс XМ, Арéвало Ф, Ботана АМ, Ботана ЛМ (март 2008). „Ин витро анд ин виво евалуатион оф паралyтиц схеллфисх поисонинг тоxин потенцy анд тхе инфлуенце оф тхе пХ оф еxтрацтион”. Анал. Цхем. 80 (5): 1770—76. ПМИД 18232710. дои:10.1021/ац7022266. 
  14. ^ Оикаwа Х, Фујита Т, Саито К, Сатоми M, Yано Y (2008). „Дифференце ин тхе левел оф паралyтиц схеллфисх поисонинг тоxин аццумулатион бетwеен тхе црабс Телмессус ацутиденс анд Цхарyбдис јапоница цоллецтед ин Онахама, Фукусхима Префецтуре”. Фисхериес Сциенце. 73 (2): 395—403. дои:10.1111/ј.1444-2906.2007.01347.x. 
  15. ^ Абоуабделлах Р, Талеб Х, Бенноуна А, Ерлер К, Цхафик А, Моукрим А (април 2008). „Паралyтиц схеллфисх поисонинг тоxин профиле оф мусселс Перна перна фром соутхерн Атлантиц цоастс оф Мороццо”. Тоxицон. 51 (5): 780—86. ПМИД 18237757. дои:10.1016/ј.тоxицон.2007.12.004. 
  16. ^ Wанг L, Лианг XФ, Зханг WБ, Маи КС, Хуанг Y, Схен D (новембар 2009). „Амнесиц схеллфисх поисонинг тоxин стимулатес тхе трансцриптион оф ЦYП1А поссиблy тхроугх АХР анд АРНТ ин тхе ливер оф ред сеа бреам Пагрус мајор”. Мар. Поллут. Булл. 58 (11): 1643—48. ПМИД 19665739. дои:10.1016/ј.марполбул.2009.07.004. 
  17. ^ Wанг L, Ваqуеро Е, Леãо ЈМ, Гого-Мартíнез А, Родрíгуез Вáзqуез ЈА (2001). „Оптимизатион оф цондитионс фор тхе лиqуид цхроматограпхиц-елецтроспраy лонизатион-масс спецтрометриц аналyсис оф амнесиц схеллфисх поисонинг тоxинс”. Цхроматограпхиа. 53 (1): С231—35. дои:10.1007/БФ02490333. 
  18. ^ Моуратидоу Т, Каниоу-Григориадоу I, Самара C, Коуимтзис Т (август 2006). „Детецтион оф тхе марине тоxин окадаиц ацид ин мусселс дуринг а диаррхетиц схеллфисх поисонинг (ДСП) еписоде ин Тхермаикос Гулф, Грееце, усинг биологицал, цхемицал анд иммунологицал метходс”. Сци. Тотал Енвирон. 366 (2–3): 894—904. Бибцоде:2006СцТЕн.366..894М. ПМИД 16815531. дои:10.1016/ј.сцитотенв.2005.03.002. 
  19. ^ Доуцет Е, Росс НН, Qуиллиам МА (септембар 2007). „Ензyматиц хyдролyсис оф естерифиед диаррхетиц схеллфисх поисонинг тоxинс анд пецтенотоxинс”. Анал Биоанал Цхем. 389 (1): 335—42. ПМИД 17661021. дои:10.1007/с00216-007-1489-3. 
  20. ^ Поли МА, Муссер СМ, Дицкеy РW, Еилерс ПП, Халл С (јул 2000). „Неуротоxиц схеллфисх поисонинг анд бреветоxин метаболитес: а цасе студy фром Флорида”. Тоxицон. 38 (7): 981—93. ПМИД 10728835. дои:10.1016/С0041-0101(99)00191-9. 
  21. ^ Морохасхи А, Сатаке M, Мурата К, Наоки Х, Каспар ХФ, Yасумото Т (1995). „Бреветоxин Б3, а неw бреветоxин налог исолатед фром тхе греенсхелл муссел перна цаналицулус инволвед ин неуротоxиц схеллфисх поисонинг ин неw зеаланд”. Тетрахедрон Леттерс. 36 (49): 8995—98. дои:10.1016/0040-4039(95)01969-О. 
  22. ^ Морохасхи А, Сатаке M, Наоки Х, Каспар ХФ, Осхима Y, Yасумото Т (1999). „Бреветоxин Б4 исолатед фром греенсхелл мусселс Перна цаналицулус, тхе мајор тоxин инволвед ин неуротоxиц схеллфисх поисонинг ин Неw Зеаланд”. Нат. Тоxинс. 7 (2): 45—48. ПМИД 10495465. дои:10.1002/(СИЦИ)1522-7189(199903/04)7:2<45::АИД-НТ34>3.0.ЦО;2-Х. 
  23. ^ „Енвиронментал Хеалтх анд Тоxицологy Информатион ? Натионал Либрарy оф Медицине”. сис.нлм.них.гов. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 22. 05. 2019. 
  24. ^ „ТОXНЕТ”. тоxнет.нлм.них.гов. 
  25. ^ Гупта С, Капоор П, Цхаудхарy К, Гаутам А, Кумар Р, Рагхава ГП (2013). „Ин силицо аппроацх фор предицтинг тоxицитy оф пептидес анд протеинс”. ПЛоС ОНЕ. 8 (9): е73957. Бибцоде:2013ПЛоСО...873957Г. ПМЦ 3772798  . ПМИД 24058508. дои:10.1371/јоурнал.поне.0073957. 
  26. ^ „ТоxинПред”. црдд.осдд.нет. 

Спољашње везе уреди

 
Токсин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Toksin&oldid=25363202”