Владимир Алексић (редитељ)
Владимир Алексић (Београд, 18. март 1959) српски је телевизијски и позоришни редитељ и сценариста.[1]
| Владимир Алексић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 18. март 1959. |
| Место рођења | Београд Србија, СФР Југославија |
Биографија уреди
Образовање уреди
Похађао је Основну школу "Свети Сава" у Београду и Осму (данас Трећу) београдску гимназију. Завршио је и одсек клавира у Музичкој школи „Станковић“ у Београду.
На Факултет драмских уметности уписао се 1977. године, а дипломирао 1981. на позоришној и радио режији, у класи професора Мирослава Беловића (са асистентом Видом Огњеновић).
Упоредо са Факултетом драмских уметности студирао је и Историју уметности на Филозофском факултету у Београду.
Каријера уреди
Професионални рад за време студија уреди
На другој години студија реализовао своју прву професионалну режију, заједно са тадашњим асистентом на ФДУ Владимиром Јевтовићем у позоришту "Под Разно" у Студентском Културном Центру у Београду ("Шумовање" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2014)). Представа је учествовала на Фестивалу МЕСС у Сарајеву. На трећој години студија, 1980. режира "Чарапу од сто петљи" у Позоришту Тимочке Крајине у Зајечару, у оквиру ТВ Фестивала позоришта Србије. Ова представа учествује на два фестивала и улази у републичку селекцију за Стеријино Позорје. Исте године ради ТВ адаптацију своје представе, након чега добија позив од Телевизије Београд и, као студент треће године режије, снима своју прву ТВ драму ("Сестре").
Дипломира представом "Афера Љиљак" Александра Поповића на сцени Круг 101 у Народном позоришту у Београду.
Током студија објављује текстове у неколико новина и часописа.
По стицању дипломе наставља да се активно бави позориштем.
Позоришне режије уреди
Значајније позоришне режије: "Меморандум" Вацлава Хавела на великој сцени Народног позоришта у Београду (у време када је будући председник Чешке био дисидент, па је представа морала да се одигра уз демарш Чехословачке амбасаде у Београду), "Дисидент" Иштвана Ершија у позоришту у Вршцу (европска праизведба овог комада), "Летњи дан" Славомира Мрожека на сцени Круг 101 у Народном позоришту у Београду, "Успомене Бисе херихтерке" Александра Поповића у алтернативном театру "Магаза" у Кнез Михаиловој улици у Београду, "Писмо", ауторска адаптација комада Вацлава Хавела у позоришту у Чачку (представа је добила неколико награда), "Бел Темпо" Боре Ћосића у Атељеу 212 у Београду (фестивал МЕСС у Сарајеву), „Стена и котур“ заједно са Александром С. Јанковићем, написао текст представе - експерименталне форме између класичног позоришта, рокенрол концерта и стендапа, превео и режирао "39 степеника", комад Патрика Барлоуа насталог на основу романа Џона Бакена и филма Алфреда Хичкока...
Добитник је стипендије за усавршавање од стране Краљевске позоришне академије у Ослу и Универзитета Нортхwестерн у Чикагу (САД). Крајем осамдесетих година прошлог века све више се окреће телевизији.
Телевизијска остварења уреди
Након студијског путовања у САД, почиње редовно да сарађује у емисији из културе "Петком у 22". Режира низ интервјуа, ауторских прилога, тв спотова. Учествује у стварању великог броја емисија које се баве нашом културном баштином, а затим и креира сопствене телевизијске форме ("К.У.L.Т.", са Предрагом Перишићем као уредником серије).
Аутор је значајног опуса дечијег ТВ програма. Са писцем сценарија Милом Бајфорд реализује 32 епизоде култне серије за децу "Метла без дршке". Серија је до 2014. доживела осамнаест репризних емитовања. За Редакцију дечјег програма ТВ Београд режира драму "Лубенице" која нас заступа у ЕБУ (Europe Broadcast Union) и за коју, за узврат, те године добијамо 14 ТВ емисија из Европе. Ауторско виђење филмског класика "Психо" Алфреда Хичкока, у специфичној форми ТВ драме за децу, одлази на међународни фестивал у Софији.
Циклус играно-музичких емисија које се на тада потпуно нов начин баве класичном музиком - "Корак до сна", режира почетком деведесетих. Емисија се шаље на Кански фестивал.
Режирао је преко сто епизода лутка серије "Лаку ноћ, децо", по сценарију Владимира Андрића. Тридесетак епизода ове серије нашло је пут до гледалаца и кроз изузетно велики тираж продатих видео-касета, као и кроз пласман у Финску. Луткама се бавио и у серији "Шумске заврзламе", у којој су узела учешћа најзначајнија имена наше глумачке и луткарске сцене.
Режирао преко педесет епизода тв серије "Андрија и Анђелка" емитоване на ТВ Прва.
Режирао серију "Мамини синови" (42 епизоде), ситком на основу аустралијског оригинала “Мотхер анд Сон”. Аутор је и адаптације серије, заједно са Маријаном Вићентић. Режирао три сезоне, 180 епизода серије "Врата до врата" за канал "Супернова", ТВ серије "Тате" и "Коло среће" за ТВ Прва, ТВ серију "Закопане тајне" за ТВ Пинк.
Својим емисијама заступа РТС на фестивалима у Варни, Софији, Ослу и Кану.
Рад на телевизијским иновацијама уреди
Крајем осамдесетих, наступа као редитељ у тиму са неколико креативних и продукционих сарадника и отвара врата пробоју нових телевизијских програма у времену у коме постоји само једна телевизија, са два тв канала. Реализује алтернативне ТВ програме "Беосат" и "Video show".
Након тога режира "О.К. канал", значајан иновативни ТВ програм који је тридесет дана емитован из Дома омладине Београда. "О.К. канал" је био основа отварања Трећег канала Радио Телевизије Србије, за који је урадио основни концепт, програмску схему и визуелни идентитет.
Био је представник и редитељ наших прилога у оквиру Европског културног магазина "Алиса" у коме су, под покровитељством Европске Уније, учествовале телевизије Немачке, Француске, Белгије, Италије, Швајцарске и Шпаније. Након неколико месеци активне сарадње, представници ових телевизија бирају га за редитеља пројекта "Један дан у Европи". Руководио је тв екипама седам земаља и финализирао емисију у Француској, на телевизији ФР3. Емисија је имала значајно учешће на фестивалу "Еуровисиони 89" у Риму, након чега је успоставио и активне пословне контакте и почео да сарађује са тв станицом МТВ УСА.
Септембра 1989. Одељење за развој сателитске и кабловске радио дифузије позива га да на међународном симпозијуму у Сава Центру у Београду одржи говор на тему "Нека програмска питања и искуства учешћа ТВБ у паневропским ТВ програмима", након чега га неколико немачких и холандских тв канала позивају на сарадњу. У Француској, у Тулузи, режира део програма Првог Бијенала европског роцк'н'ролла и пласира домаћу музику довођењем групе "Екатарина Велика" на овај фестивал.
Остали радови уреди
Режира преко педесет музичких спотова, а за неке од њих добија награде на фестивалима у Београду и Загребу. За рекламни тв спот добио је награду публике у Порторожу. Две године био је главни редитељ серије „Уметничко вече“ Радио телевизије Србије.
Режирао је и низ музичких тв емисија: тв портрета музичара, велики број преноса концерата, серије "Гаража" и "Хит месеца", ауторске емисије посвећене музичким ствараоцима. Као редитељ и сценариста или косценариста реализује серије тв кабареа "Нервирајте једни друге" и "Кабаре код луде птице", као и серију музичко-играних шоу програма "Уз малу помоћ пријатеља", са глумицом Галом Виденовић и великим бројем значајних гостију.
У сарадњи са УНИЦЕФ-ом остварио је пројекат "С' оне стране дуге" у коме је учествовао изузетан број уметника – ликовних стваралаца, композитора и певача. Приход од ове акције усмерен је у хуманитарне сврхе. Аутор је текста песме „С’ оне стране дуге“ коју су Удружење музичара џеза и забавне музике Србије и Радио телевизија Србије 1992. године прогласили за Песму године.
Редитељ је две хит представе популарног „Индексовог позоришта“ („Брат и мир“ и „За шаку гласова“). Ове представе биле су значајне у времену демократских промена у Србији. Новогодишњи телевизијски програм снимљен 1995. године за Трећи канал РТС, са симболичним називом „Извините због прекида програма“, забрањен је. Алексић је био идејни творац, косценариста (са Војиславом Жанетићем) и редитељ овог програма. Програм никада није емитован, а до данас није пронађен оригинални снимак.
На ТВ Б92 режирао је 25 епизода забавне контакт серије „Позови M... или ће он тебе“, са Драгољубом Љубичићем Мићком као протагонистом. На ТВ „Пинк“ режирао је сто епизода игране серије “Љубав и мржња“.
Директор је и оснивач фестивала МОБИЛФЕСТ. На овај фестивал дечијег филма снимљеног мобилним телефоном пристигло је више од триста филмова са свих крајева Србије.
2012. поново се бави жанровским истраживањима и режира „Стену и котур“ по свом тексту и тексту др Александра С. Јанковића.[2] У питању је сценски догађај који се креће између класичног позоришта, стенд-ап наступа и рокенрол концерта.
Редитељ је и низа мултимедијалних догађаја, хуманитарних акција, модних манифестација и сл. Самостални је уметник, живи у Београду.
Извори уреди
- ^ Професори: Владимир Алексић Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2014), Мастер бластер, прва школа за поп и рок музику
- ^ „Р’н’Р представа Стена и котур у Атељеу“, РТВ Б92, Београд, 29. април 2013.
