Вонг Карвај

Вонг Карвај (Хонг Конг,17. јул, 1958) јесте филмски редитељ и сценариста. Карвај је вишеструко награђивани ауторски редитељ препознатљив по својим високо стилизованим филмовима.

Вонг Кар-Ваи
Вонг Кар-Ваи
Датум рођења	(1958-07-17)17. јул 1958.
Место рођења	Хонг Конг

Почеци

Рођен је у Шангају, али се са својим родитељима преселио у Хонг Конг као дечак од 5 година. Проблем због непознавања тамошњег језика је превазилазио проводећи сате у биоскопима са својом мајком и гледајући искључиво хонконшку продукцију. Након што је дипломирао на Hong Kong Polytechnic College на одсеку за графички дизајн 1980, укључио се на курс који је за интерне потребе покренула Television Broadcasts Limited (ТВБ) из Хонг Конга након којег је добио стално запослење као сценариста на истој телевизији.Средином осамдесетих је радио као сценариста и редитељ за две продуцентске куће чији је власник био познати хонконшки глумац и продуцент Алан Танг. Тангу је његов носталгични стил био близак и одлучио је да продуцира његов први дугометражни играни филм, "As Tears Go By" (1988). Ширу препознатост, Вонг је постигао са својим другим филмом "Days of Being Wild" (1990) иако је Танг на овом филму изгубио милионе долара. Њих двојица више нису сарађивали. Потписује као сценариста десетак филмова у периоду 1982—1987, и на њих педесетак се не потписује. Ови филмови који покривају широку палету жанрова . Сматра да је његов сценарио за филм Final Victory (最後勝利, 1986), мрачна крими драма редитеља Патрика Тема, најбоље што је написао.

Редитељски рад

Дугометражни играни филмови

Редитељски деби је направио 1988. са As Tears Go By, који је продуцирао Алан Танг. Крими мелодрама, жанр који тада био јако популаран. Филм је под јаким утицајем Скорсезеовог'с Mean Streets (1974),али са јаким ауторски печатом Вонга који се огледа у препознатљивој атмосфери и експресионистичкој палети боја. Овај филм је до сада његов највећи комерцијални успех.

Његов следећи филм, Days of Being Wild (1991), који је такође продуцирао Алан Танг, драма је о бесциљној омладини раних 60-тих, учврстио је његове заштитне знаке: елиптично описана расположења, широк распон визелних елемената али и музике, меланхоличне и реминсцентне деонице и нарочито ликови који се не сналазе у свом времену и простору.. Филм је доживео комерцијални крах али се данас водећа хонконшка филмска критика слаже да је ово најбољи филм из ове кинемтографије икада. Најчешће бива опсан ка Кантонски Бунтовник Без Разлога.

Покренуо је и своју властиту независну продуцентску кућу, зове се Jet Tone Films Ltd. Његов партнер у овом послу је Џефри Лау, редитељ и продуцент из Хонг Конга коме су ближи комерцијалнији приступи филму.

Током 90-тих прихватио се режије неколико играних филмова са продуцентом Џетом Тоном, који је пристао да то буду филмови са потпуним Вонговим ауторским печатом. Најпре ту је Chungking Express (1994), који прати причу двојице усамљених полицајаца у Хонг Конгу који срећу мистериозну жену и у коју се обојица заљубљују. Вонг је овај филм снимио желећи да се одмори од вишеструких неуспелих покушаја да сними Ashes of Time. Chungking Express ипак постаје један од његових најпопуларнијх филмова., ако не и најпопуларнији. За филм Fallen Angels (1995), Вонг је првобитно желео да буде трећи део Chungking Express-а, али због пропуста у раду на звуку морао је битно да га премонтира. У финалној верзији он функционише као самосталан филм. Често је спомињан као полу-наставак филма Chungking Express. То је једна нео-ноар прича о разочараном убици који покушава да превазиђе осећања која се јављају између њега и његове саучеснице, о ексцентричној скитници која очајнички тражи њеног бившег партнера, и о немом младићу који покушава да нађе свој начин да скрене пажњу света на себе. Радња филма се дешава у хонконшким ноћима. Неми младић ради у ресторану и жви са оцем за којег је врло везан што су детаљи из редитељеве ране младости. Вонгов четврти филм, Ashes of Time (1994), изашао је између Chungking Express и ''Fallen Angels. Акциони филм у којем се борбе воде традиционалном кинеском мачевалачком борилачком вештином вуксиа; филм је сниман у пустињи у унутрашњости Кине, сниман је више од годину дана и један је од највећих комерцијалних неуспеха хонконшке кинаматографије.

Његов први велики међународни успех бои је 1997. на Филмском фестивалу у Кану где је освојио Награду за Најбољу режију за филм Happy Together (1997).Филм који "показује дивне, врло богате приказе људи и ситуација смештеним у еклектични саундтрек на којем се појављују аргентински маестро танга Астор Пиацола, бразилски кантаутор Каетана Валоса и тада већ покојни Френк Запа. Филм описује бурни однос геј пара који живи у туђини као прогнаници у Буенос Аиресу."

Иако је и сценариста, Вонг јако често посеже за импровизацијом на коју стимулише и екипу радије него да се чврсто држи сценарија. Ова чињеница му је често правила проблеме са глумцима, спонзорима, екипом али и са самим собом.

Снимање његовог следећег филма In the Mood for Love (2000) морало је да буде премештено из Пекинга у Макао пошто је Кинески Филмски Биро захтевао да прегледа цео сценарио. Ово је био само мали проблем у борби за реализацију овог филма кој је почела још 1997. Вонг је, најпре, желео да сними два филма. Више пута је мењао име филма. Скупа са сценама снимљеним у Бангкоку и Анкор Вату, снимање је трајало нешто више од 15 месеци. Ово је био нарочито тежак задатак за главну глумицу Меги Чеунг чије лице и коса су били интензивно третирани сваки дан по пет сати,и која се појављивала у другачијем костиму у свакој сцени. Чувено је њено поређење овог снимања са прехладом које никако да се решите. Снимање је текло без зацртаних рокова тек датум Канског фестивала притиснуо је Вонга да заврши монтирање филма. Најпре је желео да филм назове Secrets, али је из Кана одговорен од тога и коначно га назвао In the Mood for Love по песми Брајана Ферија "I'm in the Mood for Love" коју је слушао у том тренутку.

Вонгов 2046 (2004), филм о враћању изгубљених сећања, је трећи из трилогије која је започела са Days of Being Wild а наставила се са In the Mood for Love. Екипа овог филма, која га је знала по дугим снимањима и непоштовању рокова, имала је интерну шалу да је филм добио име по години заврштка снимања.

У 2006-ој, постао је први кинески редитељ који је председавао Канским филмским фестивалом.

Његов први филм снимљен у целости на енглеском језику је, My Blueberry Nights, који је отворио Кански филмски фестивал 2007. као један од 22 филма у такмичарском програму. Популарна, америчка кантауторка Нора Џонс, остварила је у овом филму свој глумачки деби.

Вонг Кар-Ваи преседавао је жиријем Шангајског филмског фестивала који се одржао 14. јуна-22. јуна, 2008.

Кратки филмови

Вонг Кар-Ваи је режирао више кратких филмова, ТВ реклама, музичких спотова, и сви имају његов препознаттљив стил.

Рекламе

Године 1996,снимио је спот wkw/tk/1996@7′55″hk.net за јапанског дизајнера Такеа Кикучија, са Таданобу Асаноом и Карен Мок у главним улогама; 1998 урадио је рекламу за компанију Моторола са Таданобуом анд Фај Вонг у главним улогама; 2000, урадио је реклмаму за вино Suntime Wine са Тони Леунгом и Меги Чеунг, и исте године рекламу за JCDecaux, Un matin partout dans le monde, приказујући свитања у градовима широм света, а снимке су правили светски познати режисери;2001 снимио је ТВ рекламу под називом Dans la ville за француског мобилног оператера Orange као и кратки филм The Hire: The Follow као део BMW films иницијативе; 2002. је режирао La Rencontre, рекламни спот за Лакост са Чанг Ченом и Дајанаом МекМахон;2005 снима реклмау за Диор тачније њихов парфем Capture Totale са Шерон Стоун у главној улози. 2006, у Прагу, режира реклмау за Ланком Париз и њихов парфем Hypnôse Homme, главне улоге играју Клајв Овен и Дариа Вербови. 2007, поново у Прагу, снима сет реклама за SoftBank, са Бред Питом у главној улози. Такође 2007. поново ради за Диор и њихов парфем Midnight Poison.У главној улози се појављује Ева Грин. У споту се појављује и бенд Muse и њихова песма "Space Dementia". 2007. је, такође, режирао кратки филм "There's Only One Sun", наменски за Филипс Aurea HD Flat TV, са Амели Дуре у главној улози.

Музички спотови

Године 2000, Вонг режира музички спот за Тони Ленгов дует са Ники за песму из филма In the Mood for Love. 2002. Вонг је снимио спот за песму Six Days за DJ Shadow-а.

Кратки филмови

Његов кратки филм Hua Yang De Nian Hua настао је у монтажи и састоји се од одабраних кадрова из старих кинеских класика који су сматрани изгубљенима све до 90-тих. Музика за овај филм је преузета ит Вонговог филма In The Mood For Love. Филм је премијерно приказана на Берлиналу.

Филмографија као режисер

Дугометражни филмови

Година	Наслов	Кинески наслов
1988	As Tears Go By	《旺角卡門》
1991	Days of Being Wild	《阿飛正傳》
1994	Chungking Express	《重慶森林》
	Ashes of Time	《東邪西毒》
1995	Fallen Angels	《墮落天使》
1997	Happy Together	《春光乍洩》
2000	In the Mood for Love	《花樣年華》
2004	2046	《2046》
2007	My Blueberry Nights	《我的藍莓夜》
2008	Ashes of Time Redux	《东邪西毒: 终极版》
2009	The Lady from Shanghai

Краткометражни филмови

Yеар	Титле	Цхинесе Титле
1996	wkw/tk/1996@7'55"hk.net
2000	Hua Yang De Nian Hua	《花樣的年華》
2001	The Hire: The Follow
2002	Six Days
2004	Eros сегмент The Hand
2007	Chacun son cinéma
	There's Only One Sun'

Сценариста и продуцент

Као што је већ речено Вонг је реализовао пре свог прво филма ок шездесет филмова. Тек њих десетак је и потписао. Још увек није режирао филм који није по његовом сценарију, што и није за очекивати због његове изразир склоности ка импровизацији. Са сарадницима је продуцент свих својих филмова од 1993. наовамо, осим филма Ashes of Time, пројекта који је почео знатно пре његове афирмације. Био је и продуцент на филмовима које није режирао, неке од њих режирао је његов партнер у компанији, Џефри Лау. Ево списка филмова које Вонг није режирао али је продуцирао и писао сценарио за њих:

Као сценариста

Once Upon a Rainbow (1982), Just for Fun (1983), Silent Romance (1984), Chase a Fortune (1985), Intellectual Trio (1985), Unforgettable Fantasy (1985), Sweet Surrender (1986), Rosa (1986), Goodbye My Hero (1986), The Final Test (1987), Final Victory (1987), Flaming Brothers aka Dragon and Tiger Fight (1987), The Haunted Cop Shop of Horrors (1987), The Haunted Cop Shop of Horrors 2 (1988), Walk On Fire (1988), Return Engagement (1990), Saviour of the Soul (1992).

Као продуцент:

Flaming Brothers aka Dragon and Tiger Fight (1987), The Eagle Shooting Heroes (1993), First Love: the Litter on the Breeze (1997), Chinese Odyssey 2002 (2002), Sound of Colors (2003).

Награде

• 1991 Филмска награда Хонг Конга, Најбољи редитељ (Days of Being Wild)
• 1995 Филмска награда Хонг Конга, Најбољи редитељ (Chungking Express)
• 1997 Филмски фестивал у Кану, Најбољи редитељ (Happy Together)
• 2000 Европска филмска награда, Screen International Award (In the Mood for Love)
• 2001 Награда Цезар, Најбољи Страни Филм (In the Mood for Love)
• 2004 Европска филмска награда, Screen International Award (2046)

Шаблон:Start Шаблон:S-awards |- style="text-align: center;" |- style="text-align:center;"

|style="width:30%;" rowspan="1"|

John Woo
for The Killer

| style="width: 40%; text-align: center;" rowspan="1"| Hong Kong Film Award for Best Director
1991
for Days of Being Wild

| style="width: 30%; text-align: center;" rowspan="1"|

Tsui Hark
for Once Upon a Time in China

|- |- style="text-align: center;" |- style="text-align:center;"

|style="width:30%;" rowspan="1"|

Derek Yee
for C'est la vie, mon chéri

| style="width: 40%; text-align: center;" rowspan="1"| Hong Kong Film Award for Best Director
1995
for Chungking Express

| style="width: 30%; text-align: center;" rowspan="1"|

Ann Hui
for The Stunt Woman

|-

|}

Literatura

• Abbas, M. A. (1997). Hong Kong: Culture and the Politics of Disappearance. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2925-1. 
• Bordwell, David (2000). Planet Hong Kong: Popular Cinema and the Art of Entertainment. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00214-2. 
• Dannen, Fredric & Barry Long (1997). Hong Kong Babylon: The Insider's Guide to the Hollywood of the East. New York: Miramax. ISBN 978-0-7868-6267-2. 
• Dissanayake, Wimal & Dorothy Wong (2003). Wong Kar Wai's Ashes of Time. Hong Kong: Hong Kong University Press. ISBN 978-962-209-585-4. 
• Jean-Marc Lalanne (1997). Wong Kar Wai. Paris: Dis Voir. ISBN 978-2-906571-67-9. 
• Stokes, Lisa Odham (1999). City on Fire: Hong Kong Cinema. Michael Hoover. London: Verso. ISBN 978-1-85984-203-4. 
• Tambling, Jeremy (2003). Wong Kar Wai's Happy Together. Hong Kong: Hong Kong University Press. ISBN 978-962-209-589-2. 

Spoljašnje veze

Nezvanični sajtovi

• Chasing The Metaphysical Express
• What's This Wong Kar Wai?

Članci

• Robert M. Payne - Ways of seeing wild: the cinema of Wong Kar-wai
• Allan Cameron - Trajectories of identification: travel and global culture in the films of Wong Kar-wai
• Anthony Leong - Meditations on Loss: A Framework for the Films of Wong Kar-wai Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2008)
• ЛА Wееклy - Филм Феатуре: Унфоргеттабле Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2008)
• Сенсес оф Цинема: Греат Дирецторс Цритицал Датабасе - Wонг Кар-wаи
• ТИМЕасиа - 2046: А Филм Одyссеy Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2008)
• КИНЕМА - Ин тхе Моод фор Лове: Урбан Алиенатион ин Wонг Кар Wаи'с Филмс
• Сиx "Хонг Конгс" ин сеарцх оф а Негативе Дирецтор: Wонг Кар-Wаи’с алтер-Нативе цинема
• Wонг Кар Wаи то цреате еxцлусиве филм фор Пхилипс неxт генератион Амбилигхт телевисион

Интервјуи

• Асиа Студиос Wонг Кар-wаи Еxцлусиве Интервиеw, бy Кхои Лебинх анд Давид Енг
• Гуардиан Унлимитед Моод Мусиц, бy Јонатхан Ромнеy
• Индиеwире Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008) Тхе "Моод" оф Wонг Кар-wаи; тхе Асиан Мастер Доес ит Агаин, бy Антхонy Кауфман
• БОМБ Магазине Интервиеw бy Лиза Беар
• Онион АВ Цлуб Интервиеw бy Сцотт Тобиас
• ТИМЕасиа Анд Тхе Wиннер Ис.. бy Степхен Схорт
• ТИМЕасиа Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2008) "Wе лове wхат wе цан'т хаве, анд wе цан'т хаве wхат wе лове", бy Брyан Wалсх
• Урбан Цинефиле Аудио Интервиеw wитх Рицхард Купиер (РеалМедиа)
• Ат Тхе Мовиес Интервиеw

Остало

• Пхилипс - Тхере'с Онлy Оне Сун (Фласх)
• Тхеy Схоот Пицтурес, Дон'т Тхеy?
• Wонг Кар-wаи на сајту IMDb (језик: енглески)