Đenaro Gatuzo
Đenaro Ivan Gatuzo (ital. Gennaro Ivan Gattuso; Koriljano Kalabro, 9. januar 1978) italijanski je fudbalski trener i bivši fudbaler, trenutno šef stručnog štaba francuskog prvoligaša Olimpik Marselja.
| Đenaro Gatuzo | |||
|---|---|---|---|
 Gatuzo u dresu Milana 2008. godine | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Đenaro Ivan Gatuzo | ||
| Datum rođenja | 9. januar 1978. | ||
| Mesto rođenja | Koriljano Kalabro, Italija | ||
| Visina | 1,77 m | ||
| Pozicija | zadnji vezni | ||
| Klupske informacije | |||
Trenutni klub | Olimpik Marselj (trener) | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1990—1995 | Peruđa | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1995—1997 | Peruđa | 10 | (0) |
| 1997—1998 | Rendžers | 34 | (3) |
| 1998—1999 | Salernitana | 25 | (0) |
| 1999—2012 | Milan | 335 | (9) |
| 2012—2013 | Sion | 27 | (1) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1995—1996 | Italija do 18 | 14 | (3) |
| 1998—2000 | Italija do 21 | 21 | (1) |
| 2000 | Italija (olimpijska) | 3 | (0) |
| 2000—2010 | Italija | 73 | (1) |
| Trenerska karijera | |||
| 2013 | Sion | ||
| 2013 | Palermo | ||
| 2014 | OFI Krit | ||
| 2015—2017 | Piza | ||
| 2017 | Milan (mladi tim) | ||
| 2017—2019 | Milan | ||
| 2019—2021 | Napoli | ||
| 2022—2023 | Valensija | ||
| 2023— | Olimpik Marselj | ||
Gatuzo je bivši italijanski reprezentativac. Igrao je na sredini terena. Najveći uspesi u karijeri su mu osvajanje Lige šampiona 2003. i 2007. sa Milanom i titula prvaka sveta sa Italijom 2006. u Nemačkoj. Pored toga bio je prvak serije A sa Milanom u sezonama 2003/04. i 2010/11.
Igračka karijera uredi
Karijeru je počeo u Peruđi gde je igrao do leta 1997. kada je prodat Glazgov Rendžersima. Bio je standardan tokom prve sezone dok je trener bio Valter Smit. Nakon što je Smit otišao, a trener kluba postao Dik Advokat, Gatuzo je izgubio svoju poziciju u timu i preselio se prvo na klupu odakle je retko ulazio u igru. Nakon toga se vratio Italiju i potpisao za Salernitanu sa kojom je u sezoni 1998/99. ispao iz Serije A.
U leto 1999. prelazi u Milan.[1] Sa Milanom je proveo narednih 13 sezona tokom kojih je odigrao ukupno 468 utakmica uz 11 postignutih golova. Sa Milanom je po dva puta osvajao Ligu šampiona, Seriju A, UEFA superkup i Superkup Italije dok je po jednom osvojio Svetsko klupsko prvenstvo i Kup Italije. Nakon završetka sezone 2011/12, Gatuzo je zajedno sa saigračima Nestom, Sedorfom i Inzagijem napustio Milan.[2] Poslednju sezonu je odigrao za švajcarski Sion.
Za seniorsku reprezentaciju Italije je igrao od 2000. do 2010. godine, i u tom periodu je zabeležio 73 nastupa uz jedan postignut gol. Bio je deo tima koji je osvojio Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj. Sa nacionalnim timom je nastupao na još dva Svetska prvenstva, 2002 u Japanu i Južnoj Koreji i 2010. u Južnoj Africi kao i na Evropskim prvenstvima 2004. u Portugalu i 2008. u Austriji i Švajcarskoj.
Trenerska karijera uredi
Trenersku karijeru je počeo u Sionu, gde je radio kao trener-igrač. Na početku sezone 2013/14. je kratko vodio Palermo u Seriji B,[3] a tokom prvog dela sezone 2014/15. je bio na klupi grčkog OFI-ja sa Krita.[4]
U avgustu 2015. je preuzeo italijanskog trećeligaša Pizu.[5] Sa ovim klubom je u junu 2016. izborio plasman u Seriju B, nakon što je u plej-ofu izbacio Fođu.[6] I pored ovog uspeha, Gatuzo je 1. avgusta 2016. odlučio da podnese ostavku. Ipak samo mesec dana kasnije vratio se na klupu Pize.[7] U sezoni 2016/17, Piza je sa Gatuzom na klupi zauzela poslednje mesto u Seriji B, pa se tako vratila u trećeligaški rang.[8]
Krajem maja 2017. Gatuzo je postavljen za trenera mladog tima Milana.[9] Na toj funkciji je bio do 27. novembra 2017. kada je postavljen za trenera prvog tima Milana.[10][11] Gatuzo je sa ekipom Milana sezonu 2017/18. završio na šestom mestu Serije A. U narednoj 2018/19. sezoni je bio peti, što je bio najbolji rezultat ekipe još od sezone 2012/13. Ipak nije uspeo da obezbedi klubu plasman u Ligu šampiona, pa je krajem maja 2019. odlučio da podnese ostavku. Sa Gatuzom na klupi, Milan je u 83 utakmice ostvario 40 pobeda, 23 remija i 20 poraza.[12][13]
Trofeji uredi
Milan
- Serija A (2) : 2003/04, 2010/11.
- Superkup Italije (2) : 2003, 2011.
- Kup Italije (1) : 2002/03.
- Liga šampiona (2) : 2002/03, 2006/07.
- Superkup Evrope (2) : 2003, 2007.
- Svetsko klupsko prvenstvo (1) : 2007.
Italija
- Svetsko prvenstvo (1) : 2006.
- Evropsko prvenstvo do 21. godine (1) : 2000.
Reference uredi
- ^ „La Salernitana cede Gattuso al Milan per 19 miliardi”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 15. 6. 1999. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Dan kada je plakao Milan: oproštaj Inzagija, Gatuza, Neste i Sedorfa /video/”. sport.blic.rs. 15. 5. 2012. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo više nije trener Palerma”. b92.net. 25. 9. 2013. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo napustio OFI”. novosti.rs. 30. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo preuzeo italijanskog trećeligaša”. b92.net. 20. 8. 2015. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo jači od svega! Flaša u glavu, prekid, pa konačno kraj - Piza je u Seriji B! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 12. 6. 2016. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Ne može bez fudbala: Pre mesec dana Gatuzo ih oterao dođavola, sad je opet tu”. mozzartsport.com. 2. 9. 2016. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzovi paradoksi - ispala najbolja odbrana u ligi?!”. mozzartsport.com. 8. 5. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „VRATIO SE KUĆI: Gatuzo postao trener Milana!”. telegraf.rs. 26. 5. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Montela dobio otkaz, Gatuzo novi trener Milana”. novosti.rs. 27. 11. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „ZVANIČNO: Montela smenjen, Gatuzo čupa Milan!”. mozzartsport.com. 27. 11. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „VELIKI JE GATUZO "Odlazim iz Milana! Moja priča sa klubom nikada ne može da bude pitanje novca - ODRIČEM GA SE!”. sport.blic.rs. 28. 5. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Herojski potez Gatuza: Dao otkaz i oprostio novac Milanu”. b92.net. 28. 5. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Ružan, bradat i sed, ludi Kalabreze je umesto drugog oca zagazio u napuljsko more i rizikuje da se udavi”. mozzartsport.com. 11. 12. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019.
