Đuro Vrga
Đuro Vrga (engl. Djuro Vrga; Podgorje, 6. maj 1919 — Mičigen, 19. jul 1982) bio je srpski književnik i univerzitetski profesor.
Đuro Vrga | |
|---|---|
| Puno ime | Đuro J. Vrga |
| Datum rođenja | 6. maj 1919. |
| Mesto rođenja | Podgorje, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 19. jul 1982. (63 god.) |
| Mesto smrti | Mičigen, SAD |
Biografija uredi
Rođen je od oca Jovana i majke Dragice 6. maja 1919. u selu Podgorje, u okolini Vrginmosta, na Kordunu. Osnovnu školu završio je u Vrginmostu, a gimnaziju u Karlovcu. Po završetku gimnazije upisao se na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ali je zbog početka rata bio primoran da prekine školovanje. Aprilski rat zatekao ga je u selu kod roditelja. Imao je tu sreću da izbegne ustašku kamu, što se ne može reći za njegovog oca Jovana, koga su ustaše zverski mučili, zaklali i bacili u jamu. Majka Dragica bila je bolje sreće: premda je pretrpela ustaška mučenja, uspela je da se dokopa i Srbije i bude do smrti uz najmlađeg sina Kirila, jeromonaha manastira Ravanice, a potom profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Narušenog zdravlja, zamonašila se u manastiru Ravanici, u kome je umrla 1946. godine kao monahinja Tekla.
U građanskom ratu od 1941. do 1945. godine, Vrga se odazvao pozivu generala Milana Nedića i Dimitrija Ljotića na otpor komunistima, pa je postao pripadnik Prvog dobrovoljačkog odreda Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Jesen 1944. godine dočekao je sa ostalim dobrovoljcima u Sloveniji, odakle se prebacio, preko reke Soče, u Italiju gde je nastavio život po izbegličkim kampovima, najpre u Forliju, zatim u logoru Eboli. U Nemačku je prebačen 1947. godine, a pošto je imao sreću da prođe ispitivanja brigadira Ficroja Maklejna, naredne godine je sa bratom Pavlom emigrirao u Kanadu.
U novom okruženju brzo se snašao: bio je saradnik Staze pravoslavlja, Glasa kanadskih Srba i Amerikanskog Srbobrana u kojima je objavljivao pesme na srpskom jeziku. Oženio se i dobio ćerku Dragu koja se rodila u Vindzoru, ali se ubrzo potom i razveo. Posao u štampariji Glasa kanadskih Srba napustio je 1953. godine i na Univerzitetu u Vindzoru započeo studije istorije koje je sa uspehom završio 1955. godine. Postdiplomske studije iz oblasti političkih nauka, smer međunarodni odnosi, završio je na Univerzitetu Vejn Stejt u Detroitu, a doktorsku tezu iz oblasti sociologije odbranio je 1967. na poznatom Univerzitetu Notr Dam. Karijeru univerzitetskog profesora započeo je u rangu docenta na Centralnom mičigenskom univerzitetu 1967. na kome je 1973. postao i redovni profesor.[1]
Kao sociolog i istoričar, pisao je isključivo na engleskom jeziku, a radove je objavljivao u veoma uglednim sociološkim časopisima Amerike, Evrope i Indije. Autor je preko sto objavljenih radova iz ovih oblasti.[2]
Preminuo je 19. jula 1982. u Mičigenu. Sahranjen je 22. jula na groblju Landis lejn (engl. Lundy's Lane Cemetery) u Nijagari.[3]
Dela uredi
- „Odlazim a ostajem” (2006)
- „Ostala su svedočenja” (2007)
