Википедија

Ђурђевак

„Đurđica” preusmerava ovde. Za žensko ime pogledajte stranicu Đurđica (ime).

Đurđevak (lat. Convallaria majalis,[1] takođe poznat i kao đurđica, šmarnica ili đurđevac),[2] ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i raspoređene u grozdovima.[3][4] Svaki cvet sastoji se iz šest listova perijanta. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare. Đurđevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući rizomu, kojim se razmnožava. Convallaria majalis var. montana, takođe poznata kao američki đurđevak, poreklom je iz Severne Amerike.[5][6]

Đurđevak
Convallaria majalis
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Red: Asparagales
Porodica: Asparagaceae
Potporodica: Nolinoideae
Rod: Convallaria
Vrsta:
C. majalis
Binomno ime
Convallaria majalis
Ilustracija iz 19. veka
Seme đurđevka

Đurđevak ima debeo rizom, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci, i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Zbog koncentracije srčanih glikozida (kardenolida), veoma je otrovan ako ga konzumiraju ljudi ili druge životinje.[7][8] Plod je crvena bobica oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 semena. Raste u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.[9][10]

Đurđevak je verovatno jedina vrsta iz roda Convallaria (u zavisnosti od toga da li se C. keiskei i C. transcaucasica smatraju zasebnim vrstama). U APG III sistemu, ovaj rod je smešten u familiju Asparagaceae, potfamiliju Nolinoideae (bivšu familiju Ruscaceae[11]).

Druga imena su majska zvona, Gospine suze i Marijine suze. Njegovo francusko ime, muguet, ponekad se pojavljuje u nazivima parfema koji imitiraju miris ovog cveta. U premodernoj Engleskoj, biljka je bila poznata kao glovewort (pošto je to bilo bilje koje se koristilo za pravljenje melema za bolne ruke) ili Apollinaris (prema legendi da ga je otkrio Apolon).[12]

Distribucija uredi

Convallaria majalis je poreklom iz Evrope, gde uglavnom izbegava Mediteranske i Atlantske margine.[13] Istočna sorta, C. majalis var. keiskei se javlja u Japanu i delovima istočne Azije. Ograničena domaća populacija C. majalis var. montana (sinonim C. majuscula) se javlja u istočnim Sjedinjenim Državama.[14] Međutim, postoji određena rasprava o prirodnom statusu američke sorte.[15]

Kao i mnoge višegodišnje cvetne biljke, C. majalis ispoljava dvostruke reproduktivne režime tako što proizvodi potomstvo aseksualno vegetativnim sredstvima i semenom, proizvedenim fuzijom gameta.[16]

Taxonomy uredi

U sistemu APG III, rod je smešten u porodicu Asparagaceae, potporodicu Nolinoideae (ranije porodica Ruscaceae[17]). Ranije je bio smešten u sopstvenu porodicu Convallariaceae, a, kao i mnoge lilioidne monokote, pre toga u porodicu ljiljana Liliaceae.

Postoje tri varijante koje su neki botaničari ponekad izdvajali kao posebne vrste ili podvrste.[18][19]

  • Convallaria majalis var. keiskei — iz Kine i Japana, sa crvenim voćem i cvetovima u obliku zdela (sada se široko citira kao Convallaria keiskei)[20][21]
  • C. majalis var. majalis — iz Evroazije, sa belim sredinama na cvetovima
  • C. majalis var. montana — iz Sjedinjenih Država, sa zelenim nijansama na cveću.[22]

Convallaria transcaucasica je prepoznata kao posebna vrsta od strane nekih vlasti, dok je vrsta koja se ranije zvala Convallaria japonica sada klasifikovana kao Ophiopogon japonicus.[21]

Ekologija uredi

Convallaria majalis je biljka polusenke i mezofilnog tipa koja preferira topla leta. Njoj pogoduju zemljišta koja su muljevita ili peskovita i kisela do umereno alkalna,[23] sa obilnom količinom humusa. Kraljevsko hortikulturno društvo navodi da su blago alkalna zemljišta najpoželjnija.[24] To je evroazijska i subokeanska vrsta koja živi u planinama do 1.500 m (4.900 ft) nadmorske visine.[25]

Convallaria majalis se koristi kao biljka za ishranu od strane larvi nekih vrsta moljaca i leptira (Lepidoptera), uključujući sivi či. Odrasle jedinke i larve listara Lilioceris merdigera takođe mogu da podnose kardenolide i tako se hrane lišćem.[26]

Upotreba uredi

Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata na bazi đurđevka. Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.

Dejstvo se ogleda u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišće, list dužine 2-3cm, a cvet dužine do 1cm. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.

Lekovito delovanje uredi

 
Iako ulazi u sastav farmaceutskih proizvoda, upotreba đurđevka za izradu narodnih lekova može biti veoma opasna.[27]

Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren

U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu — (Aquaapoplectica Hartmani — za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka zove «Zlatna voda» — (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektičkog udara (moždani udar — kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

Hemija uredi

Otprilike 38 različitih srčanih glikozida (kardenolida) — koji su veoma toksični ako ih konzumiraju ljudi ili životinje — nalaze se u biljci, uključujući:[7][8][28]

  • konvalarin
  • konvalamarin
  • konvalatoksin
  • konvalotoksolozid
  • konvalozid
  • neokonvalozid
  • glukokonvalozid
  • majalozid
  • konvalatokon
  • korglikon
  • kanogenol-3-O-α-L-ramnozid
  • kanogenol-3-O-β-D-alometilozid
  • kanogenol-3-O-6-dezoksi-β-D-alozido-β-D-glukozid,
  • kanogenol-3-O-6-dezoksi-β-D-alozido-α-L-ramnozid,
  • strofantidin-3-O-6-dezoksi-β-D-alozido-α-L-ramnozid,
  • strofantidin-3-O-6-dezoksi-β-D-alozido-α-L-arabinozid,
  • strofantidin-3-O-α-L-ramnozido-2-β-D-glukozid,
  • sarmentogenin-3-O-6-dezoksi-β-D-alozido-α-L-ramnozid
  • sarmentogenin-3-O-6-dezoksi-β-D-gulozid
  • 19-hidroksi-sarmentogenin-3-O-α-L-ramnozid,
  • 19-hidroksi-sarmentogenin
  • arabinozido-6-dezoksialoza
  • lokundjozid

Smatralo se da miris dolinskog đurđevka, posebno bourgeonal, privlači spermu sisara.[29] Otkriće ovog fenomena 2003. godine podstaklo je istraživanje o prijemu mirisa,[30] ali je studija iz 2012. pokazala da pri visokim bourgeonal oponaša ulogu progesterona u stimulisanju sperme da pliva (hemotaksa), što je proces koji nije povezan sa prijemom mirisa.[31]

Otrovnost uredi

Đurđevak sadrži otrovne glikozide (konvalatoksin) i alkaloide.[32][33] Ne smeju ga brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke. Znaci trovanja su: gađenje, povraćanje praćeno jakim bolovima, dijareja, nesvestica, jaka glavobolja, zujanje u ušima, poremećaj vida, raširene zenice, snažno znojenje i sve usporeniji rad srca. Smrtna doza konvalatoksina za morsko prase iznosi 0.43 mg/kg.[33]

Napomena uredi

 
Đurđevak na Vikimedijinoj ostavi.
  • Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materijala sa ovoga sajta možete videti ovde.

Reference uredi

  1. ^ Sunset Western Garden Book. 1995. str. 606—607. 
  2. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Arhivirano iz originala (xls) 25. 1. 2015. g. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  3. ^ „Invasive Species Photo Gallery – Wisconsin DNR”. dnr.wi.gov. Pristupljeno 2021-05-10. 
  4. ^ „lily of the valley: Convallaria majalis (Liliales: Liliaceae): Invasive Plant Atlas of the United States”. www.invasiveplantatlas.org. Pristupljeno 2021-05-10. 
  5. ^ „Lady Bird Johnson Wildflower Center – The University of Texas at Austin”. www.wildflower.org. Pristupljeno 2021-05-10. 
  6. ^ „ITIS Standard Report Page: Convallaria majuscula”. www.itis.gov. Pristupljeno 2021-05-10. 
  7. ^ a b „Lily of the valley: Guide to Poisonous Plants”. Colorado State University. 2019. Pristupljeno 29. 7. 2020. 
  8. ^ a b „Lily of the valley: Safe and Poisonous Garden Plants”. University of California. 2020. Pristupljeno 29. 7. 2020. 
  9. ^ Flora of China: Convallaria majalis
  10. ^ Mills, Linn; Post, Dick (2005). Nevada gardener's guide. Nashville, Tenn.: Cool Springs Press. str. 137. ISBN 978-1-59186-116-4. 
  11. ^ Chase, M.W.; Reveal, J.L. & Fay, M.F. (2009), „A subfamilial classification for the expanded asparagalean families Amaryllidaceae, Asparagaceae and Xanthorrhoeaceae”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 132—136, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00999.x 
  12. ^ Cockayne, Thomas Oswald (1864). Leechdoms, Wortcunning, and Starcraft of Early England: Being a Collection of Documents, for the Most Part Never Before Printed, Illustrating the History of Science in this Country Before the Norman Conquest. London: Longman, Green, Longman, Roberts, and Green. str. 121. „glovewort.” 
  13. ^ „Liljekonvalj Blomningstid” (na jeziku: Swedish). Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  14. ^ Flora of North America : Convallaria majalis
  15. ^ Gleason, Henry A. and Cronquist, Arthur, (1991), Manual of Vascular Plants of Northeastern United States and Adjacent Canada, New York Botanical Garden, Bronx, New York, pp. 839-40
  16. ^ Vandepitte, Katrien; De Meyer, Tim; Jacquemyn, Hans (februar 2013). „The impact of extensive clonal growth on fine-scale mating patterns: a full paternity analysis of a lily-of-the-valley population (Convallaria majalis)”. Annals of Botany. 111 (4): 623—628. PMC 3605957  . PMID 23439847. doi:10.1093/aob/mct024. 
  17. ^ Chase, M.W.; Reveal, J.L.; Fay, M.F. (2009), „A subfamilial classification for the expanded asparagalean families Amaryllidaceae, Asparagaceae and Xanthorrhoeaceae”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 132—136, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00999.x   
  18. ^ „Convallaria in Flora of North America @”. Efloras.org. Pristupljeno 2012-04-30. 
  19. ^ Weakley, A. S. (2020). Flora of the southeastern United States. University of North Carolina Herbarium, North Carolina Botanical Garden. str. 281.  (Download page)
  20. ^ OHARA, MASASHI; ARAKI, KIWAKO; YAMADA, ETSUKO; KAWANO, SHOICHI (2006). „Life-history monographs of Japanese plants. 6: Convallaria keiskei Miq. (Convallariaceae)”. Plant Species Biology. Wiley. 21 (2): 119—126. ISSN 0913-557X. doi:10.1111/j.1442-1984.2006.00157.x. 
  21. ^ a b RHS Plant Finder 2009—2010. Dorling Kindersley. 2009. str. 195, 196. ISBN 978-1-4053-4176-9. 
  22. ^ A. S. Weakley does not list green midribs among the distinctive characteristics of C. pseudomajalis, as he calls this taxon. — Weakley, A. S. (2020). Flora of the southeastern United States. University of North Carolina Herbarium, North Carolina Botanical Garden. str. 281.  (Download page)
  23. ^ „Lily of the Valley Planting Guide”. easytogrowbulbs.com. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  24. ^ RHS Encyclopaedia of Perennials
  25. ^ Rameau, J. C.; et al. (1989). Flore Forestière Française. Institut pour le développement Forestier. str. 1023. ISBN 978-2-904740-16-9. 
  26. ^ Whitman, Ann. „Controlling Lily Leaf Beetles”. Gardner's Supply Company. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  27. ^ Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad. COBISS.SR 38154759
  28. ^ Roberts, Darren M.; Gallapatthy, Gamini; Dunuwille, Asunga; Chan, Betty S. (2016). „Pharmacological treatment of cardiac glycoside poisoning”. British Journal of Clinical Pharmacology. 81 (3): 488—495. ISSN 0306-5251. PMC 4767196  . PMID 26505271. doi:10.1111/bcp.12814. 
  29. ^ Marc Spehr; Günter Gisselmann; Alexandra Poplawski; Jeffrey A. Riffell; Christian H. Wetzel; Richard K. Zimmer; Hanns Hatt (2003). „Identification of a Testicular Odorant Receptor Mediating Human Sperm Chemotaxis”. Science. 299 (5615): 2054—8. Bibcode:2003Sci...299.2054S. PMID 12663925. S2CID 45306091. doi:10.1126/science.1080376. Arhivirano iz originala 14. 07. 2014. g. Pristupljeno 24. 6. 2012. 
  30. ^ For example ScienceDaily 2007
  31. ^ Christoph Brenker; Normann Goodwin; Ingo Weyand; Nachiket D Kashikar; Masahiro Naruse; Miriam Krähling; Astrid Müller; U Benjamin Kaupp; Timo Strünker (2012). „The CatSper channel: a polymodal chemosensor in human sperm”. The EMBO Journal. 31 (7): 1654—1665. PMC 3321208  . PMID 22354039. doi:10.1038/emboj.2012.30.  See also ScienceMag article
  32. ^ „ĐURĐEVAK – Convallaria majalis”. HERBATEKA. Arhivirano iz originala 22. 09. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  33. ^ a b Šimon Đarmati, Hemija opasnih materijala, Viša politehnička škola, 2006.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikimedijina Ostava ima datoteke za članak:
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђурђевак&oldid=27538011”