Јапанска кацура
Japanska kacura (jap. カツラ (桂), kin. 连香树 – lian ksiang šu, Cercidiphyllum japonicum Sieb. et Zucc. ex Miq.) Reč kacura pored toga što označava ovu vrstu drveta znači i vrstu ženske perike, a carska palata u Kjotu izgrađena 1620–24. godine nosi takođe ovaj naziv (桂離宮, kacura rikju); postoji i prezime Kacura. Kao geografski pojam Kacura se odnosi na nekoliko gradova ili delova grada, jedno bivše selo, i reku.
| Japanska kacura | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Cercidiphyllum japonicum Sieb. et Zucc. еx Miq.
| |
Areal
urediNastanjuje velike površine gustih lišćarskih i mešovitih lišćarsko-četinarskih šuma u Japanu, na vlažnom i dubokom zemljištu, u zonama sa blagom klimom. U Kini je zapažena uglavnom u otvorenim predelima od 1600 do 2800 m nadmorske visine[1].
Opis vrste
urediKacura je visoko listopadno drvo. U prirodnom arealu dostiže visinu do 30 m, prsni prečnik do 2 m, a širinu krune 10 do 15 m. Na staništima sa kasnim prolećnim mrazevima i hladnim vetrovima visina je obično redukovana. Kruna je piramidalnog oblika, javljaju se i forme koje se odlikuju širokim grananjem krune, a česta je i pojava grananja u osnovi stabla. Vrsta ima srednji do brzi tempo rasta. Grančice su vitke, tanke, gole i sjajne, crveno-braonkaste ili crvene boje sa većim brojem svetlijih lenticela. U delu oko svakog nodusa, grančica je primetno šira. Pupoljci koji se nalaze na njima su kratki, tanki, crvenkasti sa ljubičastim ljuspama, trouglasti i blago zakrivljeni ka unutrašnjosti. U početnim fazama razvoja kora je sivkastobraon boje, glatka, sa starošću dobija tamniju boju, i uzdužno puca na tanje brazde.
Listovi su naspramnog rasporeda, prosti, široko-ovalni, bubrežasti i po obodu oblo nazubljeni, goli sa lica i tamnosivozeleni, a sa naličja sivi ili beličasti. Listovi kratkorasta su veći, 3,7–9 cm dugi i 5–8,3 cm široki, a oni na dugorastima 3,2–4,5 cm dugi i 1,9–3,2 cm široki. Na početku vegetacionog perioda listovi su crvenkasto-purpurni, kasnije u toku leta prelaze u plavičasto-zelenu boju, da bi u jesen poprimili žuto-narandžaste ili purpurne nijanse. Intenzitet i obojenost listova u jesen umnogome zavisi od karaktera zemljišta (na vlažnijem i kiselijem zemljištu boje su intenzivnije). U toku jeseni se javlja karakterističan i prepoznatljiv miris opalog lišća koji podseća na karamel.
Kacura cveta pre listanja, u toku marta i aprila, a cvetovi se razvijaju iz pazuha listova. Oni su neupadljivi, karmin crvene boje, bez cvetnog omotača ali sa nekoliko priperaka. Muški cvetovi su sa brojnim crvenim prašnicima, a ženski sa po 4-6 crvenih priperaka. Vrsta je dvodoma i stranooplodna.
Plodovi su 15-20 mm dugi meškovi mrke boje, koji su u skupini 2-4. Na vrhu su neznatno savijeni. U toku jeseni, po sazrevanju, iz meškova se oslobađa veliki broj sitnog okriljenog semena[2].
Unutarvrsni taksoni
uredi- ’Aureum’ – pri olistavanju, prvo se pojavljuju listovi purpurno-zelene boje, koji kasnije poprimaju žućkastu boju;
- ‘Heronswood Globe’ – patuljasta forma zbijenog loptastog habitusa, visine do 5 m, nalazi primenu u manjim vrtovima;
- ‘Pendula’ – žalosni klon sa graciozno povijenim granama nadole; klon dostiže visinu od 5-7,5 m;
- ‘Tidal Wave’ i ‘Amazing Grace’ su još dva žalosna kultivara sa jače izraženim povijenim habitusom;
- ‘Ruby’ – klon koji dostiže visinu 6 do 9 m, sa listovima koji su plavičasto-purpurne boje.
Bioekološke karakteristike
urediKacura traži osunčana ili blago zasenjena mesta, bogata, vlažna i dobro drenirana zemljišta, i slabo podnosi presađivanja. Nije tolerantna prema suši pri čemu može doći do potpune defolijacije, ali ukoliko joj se obezbedi dovoljna količina vode dolazi do ponovnog olistavanja. Nije zahtevna po pitanju pH vrednosti zemljišta; osetljiva je na mrazeve tokom vegetacije iako podnosi i -20°C u dormantnom stanju. Posebna osetljivost na napade insekata i patogena nije zabeležena[3].
Razmnožavanje
urediKacura se u praksi najčešće razmnožava generativno. Seme je pozitivno fotoblastično pa mu je potrebna svetlost za klijanje kada klija preko 70%[4]. Od autovegetativnih metoda primenjuje se kinesko poleganje i zelene reznice. Ožiljavanje reznica vrši se u maju u mešavini treseta i peska (2:1) uz tretman 0.8% IBK. Uspeh ožiljavanja posle četiri nedelje je 56%[5].
Primena
urediVrsta je pogodna za drvorede, parkove, velike travnjake i golf terene, a patuljaste forme se mogu koristiti i za druge namene. Kao parkovska vrsta se koristi i za pojedinačnu sadnju ali i za sadnju u grupama. U Beogradu je vrlo retka[6].
Drvo je vrlo cenjeno, lako je i meko, pa se u Japanu i Kini od drveta kacure izrađuju nameštaj, stolarija, paravani za enterijer, kanui, table za go. Drvo se dobro rezbari, pa se koristi i za unutrašnju dekoraciju[7].
Reference
uredi- ^ Wilson. E. H. (1911–1917) Plantae Wilsonae. University Press; Cambridge.
- ^ Flora Kine: Cercidiphyllum japonicum
- ^ Brickell. C. (1990): The RHS Gardener's Encyclopedia of Plants and Flowers Dorling Kindersley Publishers Ltd. ISBN 978-0-86318-386-7.
- ^ Skočajić, D., Grbić, M., Đunisijević-Bojović, D., Đukić, M., Obratov-Petković, D., & Bjedov, I. (2010): Effects of red and far-red light on seed germination of Cercidiphyllum japonicum Siebold et Zucc. First Serbian Forestry Congress -Future With Forests
- ^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београ. ISBN 978-86-7602-009-6.
- ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ Usher. G. A (1974): Dictionary of Plants Used by Man. Constable. ISBN 978-0-09-457920-0.
