Jelena Trojanska

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Jelena Trojanska (višeznačna odrednica).

Helena (Jelena; antgrč. Ἑλένη [Helénē]) je u grčkoj mitologiji ćerka Zevsa i Lede, žena kralja Sparte, Menelaja, koju je oteo Paris, trojanski princ, zbog koje je počeo rat između antičke Grčke i Troje, poznat kao Trojanski rat. Helena Spartanska poznatija je kao Helena Trojanska, iako je bila Grkinja a ne Trojanka.

Jelena Trojanska, Evelyn de Morgan

Legende o rođenju

Jelena je imala dve moguće majke.

Po jednom verziji ona je kći Nemeside, boginje odmazde, kazne, koju je u obliku guske obljubio Zevs prerušen u labuda. Nemesida je položila plavo i srebrno jaje, koje su nekako došle u Ledin posed. Jelena se rodila iz jednog od jajeta, a Leda ju je uzgajila kao sopstvenu kćer.

Druga verzija kaže da je Nemesida bila u svom prirodnom obliku. Afrodita je pomogla svom ocu da obljubi Nemesidu lukavstvom. Pretvorena u orla ona je progonila Zevsa pretvorenog u labuda. Lažni labud je potražio zaštitu u Nemesidinom naručju. Kada je Nemesida zaspala, labud (Zevs) ju je obljubio. Kao i u prvoj verziji, izlegla je jaje koje je našla Leda.

Najpopularnija verzija je da je Zevs u obliku labuda obljubio Ledu, Testijevu kćerku. Jelena je rođena iz jednog od nekoliko zlatnih jaja koja je položila Leda. Zbog toga je ona bila sestra Polideuka i polu-sestra Kastora i Klitemnestre, čiji je otac bio Tindarej, kralj Sparte. Ona je takođe bila polu-sestra Timandre, Flionoje i Febe.

Postoji još jedna verzija, Hesiodova, koji kaže da je nije rodila ni Nemesida ni Leda, već da je bila kćerka nepoznate Okeanide (vidi: Nimfa), koju je obljubio Zevs.

Bez obzira ko joj je bila majka, svi je smatraju sestrom Dioskura, blizanaca Kastora i Polideuka, koji su bili njeni zaštitnici.

Jelenin život

Kada je Jelena imala dvanaest godina, mnogo stariji atinski heroj Tezej je nameravao da je oženi. Oteo ju je uz pomoć svog druga Pejritoja, umesto da zatraži njenu ruku od oca Tindareja. Tezej ju je ostavio na čuvanje kod svoje majke, Etre.

Njena braća, poznati blizanci, Kastor i Polideuk su okupili vojsku, napali Atinu i vratili sestru nazad u Spartu.

Neki kažu da je Ifigenija kćerka Jelene i Tezeja, ali to nije u skladu s njenim godinama. Ifigeniju je podigla Klitemnestra, žena mikenskog kralja Agamemnona, kao da joj je prava majka. Drugi kažu da je Ifigenija zaista bila kćerka Agamemnona i Klitemnestre.

Venčanje i bekstvo za Troju

Kad je stigla za udaju, Jelena je imala mnoge prosce, tako da se Tindarej uplašio da će onaj koga Helena odabere izazvati gnev ostalih. Odisej je rešio taj problem savetujući spartanskog kralja da svi prosci moraju da polože zakletvu, ne samo da će prihvatiti njen izbor već da će pružiti svaku pomoć njenom budućem mužu kad je Jelena u pitanju. Ona je odabrala Menelaja, sina Atrejevog i brata Agamemnovog. Menelaj je postao kralj Sparte, a ona mu je rodila kćer Hermionu.

Kada je trojanski princ Paris jednom došao na spartanski dvor, Menelaj ga je gostio nedelju dana, pre nego što je otišao na Krit na sahranu svoga oca. Za vreme Menelajevog odsustva, zahvaljujući boginji Afroditi, Jelena se zaljubila u Parisa. Jelena i Paris su pobegli u Troju i tamo se venčali. Njeno bekstvo je izazvalo rat između Grka i Trojanaca koji će trajati deset godina.

Trojanski rat

Kralj Agamemnon je, pozivajući se na zakletvu datu na Jeleninom venčanju, okupio najveće grčke heroje toga doba i sa 1.227 brodova stigao pod zidine Troje. Trojanski rat opisao je Homer u epu Ilijada.

Na početku Ilijade, jelena je zajedno sa tastom, trojanskim kraljem Prijamom posmatrala kao Grci i Trojanci postrojavaju svoje snage na trojanskom polju. Ona je kralju odavala vođe grčkih snaga, kao što su Ajaks i Odisej. Tražila je pogledom i svoju braću, Kastora i Polideuka, ne znajući da u oni poginuli dok je ona živela u Troji.

Pred kraj rata, kada je Paris poginuo, njegova dva brata su se borila za nju: Helen i Deifob. Dejfob je pobedio i prisilio je da se uda za njega. Poražen, Helen je napustio Troju i zaputio se na planinu Idu, ali ga je Odisej zarobio. Helen je bio vidovit. Kada su Grci osvojili Troju, Menelaj je ubio Deifoba. Hteo je da ubije i Jelenu zbog neverstva i prolivanja toliko krvi. Iako više nije bila mlada, Jelena je i dalje bila prava lepotica, tako da je očarala Menelaja.

Povratak u Spartu

Da li zbog nestrpljivosti da se vrati kući ili zbog besa što su bogovi dozvolili da rat toliko dugo traje, Menelaj nije želeo da bogovima položi žrtve. Posejdon je poslao oluju koja je skrenula brodove s kursa. Od osamdeset brodova s kojima je krenuo za Troju, samo pet je preživelo oluju. Menelaj i Jelena su se nasukani na obale Egipta i tamo ostali sledećih sedam godina, pre nego što su im bogovi dozvolili da se vrate u Spartu.

Nekoliko godina pošto su se Menelaj i Jelena vratili u Spartu, pojavio se jedan putnik namernik koji se raspitivao za sudbinu svoga oca. Bio je to Telemah, Odisejev sin. Menelaj je rekao Telemahu da je, prema pričanju morskog boga Proteja, nimfa Kalipso zatočila Odiseja na svom ostrvu.

Prema Apolodoru, postoji druga legenda po kojoj Jelena nikada nije bila u Troji. Pošto je Paris oteo Jelenu, Zevs je poslao Hermesa da je prenese u Egipat. Hermes je stvorio prikazu, napravljenu od oblaka, koja je zamenila Jelenu. Tako su se i Grci i Trojanci borili oko utvare. Po ovo legendi, Jelena nije nikad izvršila preljubu s Parisom i kasnije Deifobom. To je i bio razlog zašto je Menelaj posle Trojanskog rata poslat u Egipat, da pronađe svoju pravu suprugu. Apolodor kao izvor ove legende navodi Evripidovu dramu Jelena.

Jelenina smrt

Apolodor piše da, kad su Jelena i Menelaj umrli i pokopani, Hera je Menelaja učinila besmrtnim jer je bio Zevsov zet. Jelena i Menelaj su potom živeli na Ostrvu blaženih (Jelisejskim poljima). Ovo je u skladu s Protejevim predskazanjem Menelajevog života u Egiptu, koje i Homer pominje u Odiseji.

Ali, prema Pausaniji, Jelena je, posle Menelajeve smrti, morala da beži iz Sparte kad su dva Menelajeva nezakonita sina koje mu je rodila robinja Pierida – Megapent i Nikostrat – uzeli vlast u Troji. Jelena je otišla na Rodos da bi zatražila pomoć od Polukse, Tlepolemove udovice. Tlepolem se borio i poginuo u Troji, a ubio ga je Sarpedon, likijski vođa. Poluksa se pretvarala da je Jelenina prijateljica, ali je, uz pomoć sluškinja, obesila o drvo i tako se osvetila za smrt svoga muža.

Kako god da je Jelena umrla, kasnije je obožavana kao boginja. Po Pausaniji, bila je poznata kao Boginja s drveta. Prema jednom predanju, kada je Jelena otišla na Ostrva blaženih, udali su je za heroja Ahila, iako je, prema drugim izvorima, Ahil bio oženjen Medejom.

Vidi još

• Trojanski rat
• Odisej
• Ahil
• Homer
• Ilijada

Literatura

• Aristophanes, Lysistrata. For an English translation see the Perseus Project.
• Cicero, De inventione II.1.1–2
• Cypria, fragments 1, 9, and 10. For an English translation see the Medieval and Classical Literature Library.
• Dio Chrysostom, Discourses. For an English translation, see Lacus Curtius.
• Euripides, Helen. For an English translation, see the Perseus Project.
• Euripides, Iphigenia in Aulis. For an English translation, see the Perseus project.
• Euripides, Orestes. For an English translation, see the Perseus Project.
• Herodotus, Histories, Book II. For an English translation, see the Perseus Project.
• Hesiod, Catalogs of Women and Eoiae. For an English translation see the Medieval and Classical Literature Library.
• Homer, Iliad, Book III; Odyssey, Books IV, and XXIII.
• Hyginus, Fables. Translated in English by Mary Grant.
• Isocrates, Helen. For an English translation, see the Perseus Project.
• Servius, In Aeneida I.526, XI.262
• Lactantius Placidus, Commentarii in Statii Thebaida I.21.
• Little Iliad, fragment 13. For an English translation, see the Medieval and Classical Literature Library.
• Ovid, Heroides, XVI.Paris Helenae. For an English translation, see the Perseus Project.
• Pausanias, Description of Greece, Book III. For an English translation, see the Perseus Project.
• Pseudo-Apollodorus, Bibliotheca, Book III; Epitome.
• Sappho, fragment 16.
• Sextus Propertius, Elegies, 3.14. Translated in English by A.S. Kline.
• Theocritus, Idylls, XVIII (The Epithalamium of Helen). Translated in English by J. M. Edmonds.
• Virgil, Aeneid. Book VI. For an English translation see the Perseus Project.
• Allan, William (2008). „Introduction”. Euripides: Helen. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83690-6. 
• Anderson, Michael John (1997). „Further Directions”. The Fall of Troy in early Greek Poetry and Art. Oxford University Press. ISBN 0-19-815064-4. 
• Blondell, Ruby (2013). Helen of Troy: Beauty, Myth, Devastation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973160-2. 
• Cairns, Francis (2006). „A Lighter Shade of Praise”. Sextus Propertius. Cambridge University Press. ISBN 0-521-86457-7. 
• Calame, Claude (2001). „Chorus and Ritual”. Choruses of Young Women in Ancient Greece (translated by Derek Collins and Janice Orion). Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-1525-7. 
• Caprino, Alexandra (1996). „Greek Mythology in Etruria”. Ur.: Franklin Hall, John. Etruscan Italy. Indiana University Press. ISBN 0-8425-2334-0. 
• Chantraine, Pierre (2000). „Ἐλένη”. Dictionnaire Étymologique de la Langue Gercque (na jeziku: francuski). Klincksieck. ISBN 2-252-03277-4. 
• Cingano, Ettore (2005). „A Catalog within a Catalog: Helen's Suitors in the Hesiodic Catalog of Women”. Ur.: Hunter, Richard L. The Hesiodic Catalog of Women. Cambridge University Press. ISBN 0-521-83684-0. 
• Clader, Linda Lee (1976). Helen. Brill Archive. ISBN 90-04-04721-2. 
• Cyrino, Monica S. (2006). „Helen of Troy”. Ur.: Winkler, Martin M. Troy: from Homer's Iliad to Hollywood. Cambridge University Press. ISBN 1-4051-3182-9. 
• David, Benjamin (2005). „Narrative in Context”. Ur.: Jenkens, Lawrence A. Renaissance Siena. Truman State University. ISBN 1-931112-43-6. 
• Eaverly, Mary Ann (1995). „Geographical and Chronological Distribution”. Archaic Greek Equestrian Sculpture. University of Michigan Press. ISBN 0-472-10351-2. 
• Edmunds, Lowell (maj 2007). „Helen's Divine Origins”. Electronic Antiquity: Communicating the Classics. X (2): 1—44. Pristupljeno 2009-07-07. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Frisk, Hjalmar (1960). „Ἐλένη”. Griechisches Etymologisches Wörterbuch (na jeziku: nemački). I. French & European Pubns. 
• Gantz, Timothy (2004). Early Greek Myth. Baltimore, MD and London: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5362-1. 
• Gumpert, Matthew (2001). „Helen in Greece”. Grafting Helen. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-17124-8. 
• Hard, Robin; Rose, Herbert Jennings (2004). „the Trojan War”. The Routledge Handbook of Greek Mythology. Routledge. ISBN 0-415-18636-6. 
• Hornblower, Simon (2015). Lycophron: Alexandra: Greek Text, Translation, Commentary, & Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0199576708. 
• Hughes, Bettany (2005). Helen of Troy: Goddess, Princess, Whore. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-224-07177-7. 
• Executive ed.: Joseph P. Pickert... (2000). „Indo-European roots: wel^₂”. The American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 0-395-82517-2. 
• Jackson, Peter (2006). „Shapeshifting Rape and Xoros”. The Transformations of Helen. J.H.Röll Verlag. 
• Kim, Lawrence (2010). „Homer, poet and historian”. Homer Between History and Fiction in Imperial Greek Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19449-5. 
• Lindsay, Jack (1974). „Helen in the Fifth Century”. Helen of Troy: Woman and Goddess. Rowman and Littlefield. ISBN 0-87471-581-4. 
• Lynn Badin, Stephanie (2006). „Religion and Ideology”. The Ancient Greeks. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-814-0. 
• Maguire, Laurie (2009). „Beauty”. Helen of Troy. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-2635-9. 
• Mansfield, Elizabeth (2007). „Helen's Uncanny Beauty”. Too Beautiful to Picture. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4749-1. 
• Matheson, Susan B. (1996). „Heroes”. Polygnotos and Vase Painting in Classical Athens. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-13870-4. 
• Meagher, Robert E. (2002). The Meaning of Helen. Bolchazy–Carducci Publishers. ISBN 0-86516-510-6. 
• Mills, Sophie (1997). „Theseus and Helen”. Theseus, Tragedy, and the Athenian Empire. Oxford University Press. ISBN 0-19-815063-6. 
• Moser, Thomas C. (2004). A Cosmos of Desire. University of Michigan Press. ISBN 0-472-11379-8. 
• Nilsson, Martin Persson (1932). „Mycenaean Centers and Mythological Centers”. The Mycenaean Origin of Greek Mythology. Forgotten Books. ISBN 1-60506-393-2. 
• Pomeroy, Sarah B. (2002). „Education”. Spartan Women. Oxford University Press. ISBN 0-19-513067-7. 
• Redfield, James (1994). „The Hero”. The Tragedy of Hector. Duke University Press. ISBN 0-8223-1422-3. 
• Rozokoki, Alexandra. "The Significance of the Ancestry and Eastern Origins of Helen of Sparta". Quaderni Urbinati Di Cultura Classica, New Series, 98, no. 2 (2011): 35–69. http://www.jstor.org/stable/23048961.
• Skutsch, Otto (1987). „Helen, her Name and Nature”. The Journal of Hellenic Studies. 107: 188—193. JSTOR 630087. S2CID 161933465. doi:10.2307/630087. 
• Suzuki, Mihoko (1992). „The Iliad”. Metamorphoses of Helen. Cornell University Press. ISBN 0-8014-8080-9. 
• Thompson, Diane P. (2004). „The Fall of Troy – The Beginning of Greek History”. The Trojan War. McFarland. ISBN 0-7864-1737-4. 
• Whitby, Michael (2002). „Introduction”. Sparta. Taylor & Francis. ISBN 0-415-93957-7. 

Spoljašnje veze

• Timeless Myths
• Analiza legende uključujući istorijske dokaze o obožavanju kao boginje
• See reviews of Helen of Troy: Goddess, Princess, Whore by Bettany Hughes (2005) New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-224-07177-7, which has been translated into ten languages, on http://www.bettanyhughes.co.uk/
•  „Helen”. New International Encyclopedia. 1905. 
•  „Helen”. The American Cyclopædia. 1879.