Jelena Šaulić
Jelena Šaulić, udata Bojović (Junča do kod Žabljaka, 1896 – Pljevlja, 21. mart 1921) bila je učiteljica, borac, učesnica Topličkog ustanka i komita u Crnoj Gori tokom Prvog svetskog rata.[1]
| Jelena Šaulić | |
|---|---|
 Jelena Šaulić | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Jelena Šaulić (udata Bojović) |
| Datum rođenja | 1896. |
| Mesto rođenja | Junča do kod Žabljaka, Knjaževina Crna Gora |
| Datum smrti | 21. mart 1921. (24/25 god.) |
| Mesto smrti | Pljevlja, Kraljevina SHS |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1917 – 1918. |
| Čin | komita |
| Odlikovanja | Karađorđeva zvezda sa mačevima |
Detinjstvo i mladost
urediJelena Šaulić rođena je 1896. godine u selu Junča Do, podno Durmitora, kao najmlađe od petoro dece u porodici sveštenika Perka Šaulića. Opisivali su je kao krupnu devojku crne kose, prodornog pogleda, britkog jezika i izuzetne lepote, pa je u narodu ostala uzrečica „Lepa kao Jelena Šaulić”.[2] Zbog sukoba sa Kraljem Nikolom njen otac bio je prinuđen da sa porodicom napusti Crnu Goru, pa Jelena odrasta u Srbiji, u Medveđi. Jelena se odlikovala neobičnom bistrinom uma i najlepšim vrlinama, pa u rekordno kratkom roku uoči Prvog svetskog rata završava učiteljsku školu[3] i dobija nameštenje kao učiteljica u Prizrenu.[1]
Godine ratovanja
urediBugari su 17. februara 1917. godine ubili njenu majku Stanu (rođenu Knežević), a četiri dana kasnije buknuo je Toplički ustanak. Među Srbima, koji su se podigli protiv bugarskog zuluma, bili su i sveštenik Perko sa ćerkom Jelenom.[2] Pridružuju se ustaničkim četama Koste Vojinovića na Radan planini. Vešta s puškom, a još više s bombom, Jelena je bila strah i trepet za neprijatelja širom Radan planine po kojoj je vojevao njen Gajtanski odred.[3]
Posle propasti Topličkog ustanka, zajedno sa ocem i grupom ustanika Jelena prelazi u Crnu Goru, gde se priključuju komitskoj četi vojvode Boška Bojovića koja je, po Durmitorskim vrletima, ratovala protiv austrougarskog okupatora.[2] Pamte se podvizi Jelene Šaulić u boju kod Vrela, u januaru 1918. godine. U tom boju zarobljen je i ratni zločinac iz Bosne, Osman Jogunica, koga su komiti osudili na smrt, a presudila mu je lično Jelena.[3] Od hrabre učiteljice nisu strepeli samo okupatori, već i komite kojima borba za slobodu nije bila jedini cilj, već su komitovali i zbog pljačke. Takve komite Jelena je nemilosrdno kažnjavala.[1]
U dnevniku koji je vodila, ostale su zabeležene njene reči o ratnih pohodima i onome što je za otadžbinu učinila:[2]
| „ | Smatrala sam da činim jednu svetu i plemenitu dužnost. A vazda sam želela da umrem samo kao dostojna Srpkinja. Pa i pod neprijateljskim bajunetima, toj bi se smrti nasmejala i bez usprege i straha na susret izašla. | ” |
Kratak život u miru
urediPo završetku Prvog svetskog rata Jelena se udala za svog ratnog druga, vojvodu Boška Bojovića i sa njim zasnovala porodicu u Pljevljima, gde je nastavila da radi kao učiteljica. Nažalost, od posledica ranjavanja, teškog vojevanja i iscrpljujućeg četovanja 1917. i 1918. godine, Jelena se ubrzo razbolela i umrla 21. marta 1921. godine, tek zakoračivši u dvadesetšestu godinu. Ostala je priča da više od godinu dana posle njene smrti, u znak žalosti, u plemenu Drobnjaka iz kojeg potiče nije bilo veselja niti su se čule gusle i pesma.[3][2]
Odlikovanja i počasti
urediJelena Šaulić posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima, koja se dodeljuje za izuzetnu hrabrost. Udruženje ratnika i poštovalaca ratova 1912‐1918. iz Pljevalja,[3] podiglo joj je spomen obeležje na Pljevaljskom gradskom groblju gde je sahranjena. Ostala je upamćena kao heroina ustaničke Toplice i nepokornog Durmitora.[2]
Reference
uredi- ^ a b v Bojović, Boško (2012). „Jelena Šaulić i Šaulići sa Žabljaka”. /www.academia.edu. Pristupljeno 8. 8. 2016.
- ^ a b v g d đ Loš, Tatjana (27. maj 2015). „Neustrašiva Jelena u borbi sa Bugarima i Austrougarima”. Večernje novosti. Pristupljeno 8. 8. 2016.
- ^ a b v g d Giljen, Nikola; Jovićević Jov, Sonja; Mandić, Jelena (1. 10. 2012). „Srpske Amazonke Velikog rata (1914-1918) - Skromne dame gvozdenog srca”. Bašta Balkana. Pristupljeno 6. 8. 2016.
Literatura
uredi- Rakočević, Novica (1969). Crna Gora u Prvom svjetskom ratu 1914-1918. Titograd: Istorijski institut.
- Kordić, Mile; Ašanin, Mijajlo (1985). Komitski pokret u Crnoj Gori : 1916-1918. Beograd: Nova knjiga.
Vidi još
urediSpoljašnje veze
uredi- Koprivica, Petko (14. 12. 2008). „Heroina ustaničke Toplice i nepokornog Durmitora”. Politika. Pristupljeno 8. 8. 2016.
