Jurij Andropov
Jurij Vladimirovič Andropov (rus. Ю́рий Влади́мирович Андро́пов; Nagitskoja, 15. jun 1914 — Moskva, 9. februar 1984) je bio ruski političar, general-armije SSSR-a, generalni sekretar KPSS-a i lider Sovjetskog Saveza[3] od 1982—1984. to jest do smrti 16 meseci nakon izbora.[3]
| Jurij Andropov | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Jurij Andropov 1974. | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Puno ime | Jurij Vladimirovič Andropov | ||||||||||||
| Datum rođenja | 15. jun 1914.[1][2] | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Nagitskoja, Ruska Imperija | ||||||||||||
| Datum smrti | 9. februar 1984. (69 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Moskva, SSSR | ||||||||||||
| Državljanstvo | Sovjetski Savez | ||||||||||||
| Religija | ateista | ||||||||||||
| Profesija | političar i oficir | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Komunistička partija Sovjetskog Saveza | ||||||||||||
| Čin |  general-armije SSSR-a | ||||||||||||
| |||||||||||||
Detinjstvo i mladost uredi
Andropov je bio sin železničkog službenika i verovatno je rođen u Nagitskoji, Stavropoljskoj guberniji, carska Rusija.[4] Kratko se obrazovao u Rubinskom tehničkom fakultetu, pre nego što je stupio u Komsomol 1930. godine. Postepeno je došao do članstva u punoj partiji 1939. i bio je prvi sekretar Komsomola u sovjetkoj Karelo-finskoj republici od 1940. do 1944. godine. Tokom Drugog svetskog rata, Andropov je uzeo učešća u partizanskim aktivnostima. 1951. se preselio u Moskvu i stupio je u partijski sekretarijat. 1954. godine je postao sovjetski ambasador u Mađarskoj. Andropov je bio jedan od odgovornih za sovjetsku odluku da se napadne Mađarska tokom Mađarske revolucije 1956. godine.
Uspon uredi
Andropov se vratio u Moskvu na čelu Odseka za vezu sa socijalističkim državama (1957- 1967) i imenovan je u sekretarijat Centralnog komiteta 1962. nasledivši Mihajla Suslova, a 1967. je imenovan za šefa KGB-a. 1973. Andropov je postao član Politbiroa, iako nije dao ostavku na čelo KGB-a do 1982. godine.
Nekoliko dana nakon Brežnjevljeve smrti (10. novembar 1982), Andropov je iznenađujuće imenovan za Generalnog sekretara ispred Konstantina Černjenka.[3] On je bio prvi šef KGB-a koji je postao Generalni sekretar. Njegovo imenovanje na Zapadu je primljeno sa strahom, zbog njegove uloge u KGB-u i Mađarskoj.
Andropov kao premijer uredi
Tokom svoje vladavine, Andropov je pokušavao da poboljša ekonomiju i smanji korupciju. Takođe je zapamćen zbog svoje antialkoholičarske kampanje i borbe da se poveća radna disciplina. Obe kampanje su sprovodene tipičnim sovjetskim administrativnim pristupom i grubost je mnogo podsećala na Staljinovu vladavinu.
U spoljnoj politici je malo uradio - rat se nastavio u Avganistanu. Andropovljeva vladavina je takođe obeležena zahlađenjem odnosa sa SAD. Dok je Andropov pokrenuo niz predloga koji su uključivali smanjenje nuklearnih raketa srednjeg dometa u Evropi i sastanak sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom, ovi predlozi su naišli na gluve uši Reganove i Tačerkine administracije. Napetosti u Hladnom ratu su povećane obaranjem južnokorejskog putničkog aviona koji je zalutao na sovjetsku teritoriju 1. septembra 1983. i američkim razmeštanjem Peršing raketa u Evropi. Sovjetsko-američki pregovore o kontroli nuklearnog oružja u Evropi je prekinuo Sovjetski Savez novembra 1983.
Jedan od njegovih najpoznatijih činova tokom svog kratkog vremena na čelu Sovjetskog Saveza je bilo odgovaranje na pismo američke devojčice Samante Smit i njenim pozivom u Sovjetski Savez, što je dovelo do toga da Samanta postane vrlo poznat borac za mir.
Andropovljevo nasledstvo uredi
Andropov je umro zbog otkazivanja bubrega 9. februara 1984, nakon nekoliko meseci neuspešnog lečenja, a nasledio ga je Konstantin Černjenko. Sahranjen je u Moskvi u nekropoli kod zida Kremlja.
Andropovljevo nasledstvo je postalo predmet mnogih debata u Rusiji i drugde, i među učenicima i među masovnim medijima. On ostaje konstantan fokus televizijskih dokumentaraca, posebno oko važnih godišnjica.
Uprkos Andropovljevom čvrstom stavu u Mađarskoj i brojnim progonstvima i intrigama za koje je odgovoran tokom svog dugog upravljanja KGB, označen je od strane mnogih komentatora kao humani reformator. Često se smatra je je započeo postepenije i konstruktivnije reforme od Gorbačova; najveća teme spekulacije je da li bi Andropov reformisao SSSR na način koji ne bi doveo do raspada Sovjetskog Saveza.
Reference uredi
- ^ Po utverždeniю samogo Andropova — rodilsя on godom pozže i pripisal sebe god, čtobы postupitь na učёbu v tehnikum sm.
- ^ «Sluh ob inoй date roždeniя otca pošel posle izdaniя v Moskve kakoй-to knigi. Eё avtor soveršenno bezosnovatelьno vыskazal predpoloženie, čto Andropov rodilsя na god pozže. I эta informaciя pošla gulяtь po strane. U nas v semьe vsegda bыla izvestna tolьko odna data — эto 1914 god. Vse ostalьnoe čisteйšie vыdumki, kotorыe daže ne stoit i obsuždatь» (Dočь Юriя Andropova ot pervogo braka, Evgeniя Volkova) (Яroslavskaя gazeta «Karavan-ROS» ot 28.06.2004).
- ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 51. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Yury Andropov | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Jurij Andropov na Vikimedijinoj ostavi
