Википедија

Džordžija O’Kif

америчка уметница

Džordžija O’Kif (engl. Georgia O'Keeffe; San Preri, 15. novembar 1887 – Santa Fe, 6. mart 1986[1]) bila je američka umetnica. Najpoznatija je po slikanju cveća, nebodera Njujorka i pejzaža Novog Meksika. Poznata je kao jedna od prvih žena koja je priznata kao umetnica u SAD, prozvana „majkom američkog modernizma“.[2][3] Njeno slikarsko stvaralašto je poznato i po slikanju stena, školjki i životinjskih kostiju. Njene slike karakterišu jasni oblici i fini prelazi različitih boja. Bila je u ljubavnoj vezi, a potom i u braku sa znamenitim fotografom Alfredom Štajglicom. O njoj su snimljena dva biografska TV filma – Brak: Džordžija O’Kif i Alfred Štajglic (engl. A Marriage: Georgia O'Keeffe and Alfred Stieglitz 1991. godine u kojem je njen lik tumačila Džejn Aleksander, i 2009. godine film Džordžija O’Kif (engl. Georgia O'Keeffe gde ju je tumačila Džoun Alen.

Džordžija O’Kif
Džordžija O’Kif, 1918. godina
Lični podaci
Puno imeDžordžija Toto O’Kif
Datum rođenja(1887-11-15)15. novembar 1887.
Mesto rođenjaSan Preri, Viskonsin, SAD
Datum smrti6. mart 1986.(1986-03-06) (98 god.)[1]
Mesto smrtiSanta Fe, Novi Meksiko, SAD[1]
DržavljanstvoSjedinjene Američke Države
UniverzitetUniverzitet Kolumbija
Univerzitet Virdžinija
Zanimanjeumetnica
Porodica
SupružnikAlfred Štajglic
(1924–1946)
Umetnički rad
PoljeSlikarstvo
PravacAmerički modernizam
Uticaji odArtur Vesli Dau
Uticao naJajoi Kusama
NagradeNagrada Edvard Mekdovel za umetnost (1972)
Predsednička nagrada Slobode (1977)
Nacionalna nagrada za umetnost (1985)

Godine 1905. O’Kifova je započela formalnu umetničku obuku u Školi umetničkog instituta u Čikagu,[4] a zatim u Ligi studenata umetnosti u Njujorku. Godine 1908, usled nemogućnosti da finansira dalje obrazovanje, radila je dve godine kao komercijalni ilustrator, a zatim je predavala u Virdžiniji, Teksasu i Južnoj Karolini između 1911. i 1918. Tokom tog perioda, za vreme leta između 1912. i 1914. godine, studirala je umetnost, i upoznala se sa principima i filozofijom Artura Veslija Daua, koji je stvarao umetnička dela zasnovana na ličnom stilu, dizajnu i tumačenju tema, umesto da pokušava da kopira ili predstavlja. To je izazvalo veliku promenu u načinu na koji je osećala i pristupila umetnosti, što se videlo u početnim fazama njenih akvarela sa njenih studija na Univerzitetu u Virdžiniji i dramatičnije u crtežima drvenim ugljem koje je izradila 1915. godine, što je dovelo do potpune apstrakcije. Alfred Stiglic, trgovac umetninama i fotograf, održao je izložbu njenih dela 1917.[5] Tokom sledećih nekoliko godina, ona je predavala i nastavila svoje studije na Učiteljskom koledžu Univerziteta Kolumbija 1914. i 1915. godine.

Ona se preselila u Njujork 1918. godine na Stiglicov zahtev i počela da ozbiljno radi kao umetnica. Oni su razvili profesionalni odnos, kao i lični odnos što je dovelo do njihovog venčanja 1924. O’Kifova je stvorila mnoge oblike apstraktne umetnosti, uključujući krupne planove cveća, poput slika Crvene Kane, za koje mnogi smatraju da predstavljaju ženske genitalije,[6] iako je O’Kifova dosledno negirala tu nameru.[7] Imputacija prikaza ženske seksualnosti podstaknuta je isto tako eksplicitnim i senzualnim fotografijama O’Kifove, koje je Stiglic snimio i izložio.

Biografija uredi

Džordžija O’Kif je rođena 15. novembra 1887. godine,[3][8] u seoskoj kući koja se nalazi u gradu San Preri, Viskonsin.[9][10] Njeni roditelji, Fransis Kalikstas O’Kif i Ajda (Toto) O’Kif, bili su proizvođači mleka. Njen otac je bio irskog porekla. Njen deda po majci Džeordž Viktor Toto, po kome je O’Kifova dobila ime, bio je mađarski grof koji je došao u Sjedinjene Države 1848.[3][11]

O’Kifova je bio drugo od sedmoro dece.[3] Ona je pohađala školu u gradskoj skupštini u San Preriju.[12] Sa 10 godina odlučila je da postane umetnica,[13] i sa sestrama Ajdom i Anitom[14] dobila je časove umetnosti od lokalne akvarelistkinje Sare Man. O’Kifova je pohađala srednju školu Akademija svetog srca u Madisonu, Viskonsin, gde je stanovala između 1901. i 1902. Krajem 1902. godine, O’Kifovi su se preselili iz Viskonsina u gusto naseljeni Pikok Hil u Vilijamsburgu u Virdžiniji. Porodica se preselila u Virdžiniju kako bi O’Kifovljev otac mogao da započne posao izrade livenih betonskih blokova u očekivanju potražnje za blokovima u građevinskoj trgovini poluostrva, ali se potražnja nikada nije ostvarila.[15] O’Kifova je ostala u Viskonsinu sa tetkom dok je pohađala srednju školu Madison central, [16] sve dok se nije pridružila porodici u Virdžiniji 1903. Srednju školu je završila boraveći u internatu Čatam episkopskog instituta u Virdžiniji (sada Čatam Hol), a maturirala je 1905. godine. U Čatamu je postala član Kapa Delta sestrinstva.[3][12]

O’Kifova je predavala i vodila odsek za umetnost u Državnom normalnom koledžu Zapadnog Teksasa i starala se o svojoj najmlađoj sestri, Klaudiji, na zahtev svoje majke.[17] Godine 1917, posetila je svog brata, Aleksisa, u vojnom kampu u Teksasu pre nego što je on otpremljen u Evropu tokom Prvog svetskog rata. Dok je bila tamo, stvorila je sliku Zastava[18] koja je izrazila njenu anksioznost i depresiju zbog rata.[19]

Od 1905. do 1906. O'Kif je bila upisana na Školu Instituta za umetnost u Čikagu, gde je studirala sa Džonom Vanderpulom i bila je u samom vrhu svoje klase.[20][21] Zbog toga što je dobila tifusnu groznicu, morala je da uzme godinu dana pauze od školovanja.[20] Godine 1907. pohađala je Ligu studenata umetnosti u Njujorku, gde je studirala kod Vilijama Merita Čejsa, F. Luisa Mora.[20] Godine 1908. osvojila je nWilliam Merritt Chase still-life prize. Nagrada je bila stipendija za pohađanje letnje škole Lige na otvorenom u Lejk Džordžu u Njujorku.[20] Dok je bila u Njujorku, O'Kif je posećivala galerije, poput Galerije 291, u suvlasništvu njenog budućeg supruga, fotografa Alfreda Stiglica. Galerija je promovisala rad avangardnih umetnika i fotografa iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.[20]

Tokom 1908. O'Kif je otkrila da neće moći da finansira svoje studije. Njen otac je bankrotirao, a majka je bila teško bolesna od tuberkuloze.[22] Nije je zanimala karijera slikara zasnovana na mimetičkoj tradiciji koja je činila osnovu njenog ranijeg umetničkog obrazovanja.[23] Zaposlila se u Čikagu kao komercijalni umetnik i tamo je radila do 1910. godine, kada se vratila u Virdžiniju da se oporavlja od morbila[24] i kasnije se sa porodicom preselila u Šarlotsvil u Virdžiniji.[22] Četiri godine nije slikala i rekla da joj je od mirisa terpentina pozlilo.[23] Počela je da predaje umetnost 1911. godine. Radile je u svojoj bivšoj školi, Chatham Episcopal Institute, u Virdžiniji.[22][25]

Pohađala je letnji kurs umetnosti 1912. na Univerzitetu Virdžinije kod Alona Bementa, koji je bio član učiteljskog fakulteta Univerziteta Kolumbija. Pod Bementom je saznala za inovativne ideje Artura Veslija Doua, Bementovog kolege. Na Dauov pristup uticali su principi dizajna i kompozicije u japanskoj umetnosti. Počela je da eksperimentiše sa apstraktnim kompozicijama i razvija lični stil koji se udaljava od realizma.[26][27] Od 1912. do 1914. predavala je umetnost u državnim školama u Amarilu u Teksasu, a tokom leta bila je asistent u nastavi Bementu.[26] Pohađala je časove na Univerzitetu Virdžinije još dva leta.[28] Takođe je pohađala časove u proleće 1914. na Učiteljskom koledžu Univerziteta Kolumbija kod Daua, koji je dodatno uticao na njeno razmišljanje o procesu stvaranja umetnosti.[29] Njene studije na Univerzitetu Virdžinije, zasnovane na Dauovim principima, bile su ključne za O'Kifov umetnički razvoj. Svojim istraživanjem i razvojem kao umetnica, pomogla je da se uspostavi američki modernistički pokret.

Predavala je na Kolumbija koledžu u Kolumbiji, u Južnoj Karolini, krajem 1915. godine, gde je realizovala niz veoma inovativnih apstrakcija drvenog uglja[30] na osnovu svojih ličnih senzacija.[31] Početkom 1916. O'Kif je bio u Njujorku na Učiteljskom koledžu na Univerzitetu Kolumbija. Ona je crteže ugljenom poslala prijateljici i bivšoj koleginici sa Učiteljskog fakulteta, Aniti Politzer, koja ih je odnela Alfredu Stiglicu u njegovoj galeriji 291 početkom 1916.[32] Stiglic je smatrao da su to „najčistije, najfinije, najiskrenije stvari koje su ušle u 291 za dugo vremena“ i rekao da bi želeo da ih pokaže. U aprilu te godine Štiglic je izložio deset svojih crteža na 291.[33][30] Nakon daljeg rada na kursevima na Kolumbiji početkom 1916. i letnjeg predavanja za Bementa,[34] postala je predsedavajuća umetničkog odeljenja na West Texas State Normal College, u Kanjonu, Teksas, počevši od jeseni 1916.[35] O'Kif, koji je uživala u izlascima i zalascima sunca, razvio je naklonost prema intenzivnim i nokturalnim bojama. Nadovezujući se na praksu koju je započela u Južnoj Karolini, O'Kif je slikala kako bi izrazila svoje najprivatnije senzacije i osećanja. Umesto da skicira dizajn pre slikanja, ona je slobodno kreirala dizajn. O'Kif je nastavila da eksperimentiše sve dok nije poverovala da je zaista uhvatila svoja osećanja u akvarelu Light Coming on the Plains No. I (1917).[36]

Započela je seriju akvarelnih slika zasnovanih na pejzažu i ekspanzivnim pogledima tokom svojih šetnji,[37][38] uključujući živopisne slike kanjona Palo Duro.[39] Ona je „uhvatila monumentalni pejzaž u ovoj jednostavnoj konfiguraciji, spajajući plave i zelene pigmente u gotovo nejasnim tonalnim gradacijama koje simuliraju pulsirajući efekat svetlosti na horizontu Teksaškog Penhendla“, kaže autorki Šerin Udal.[37][38]

  • Kanjon Palo Duro
  •  
    Kanjon sa vranama, 1917, akvarel i grafit na papiru, Muzej Džordžije O'Kif
  •  
    Br. 20 Specijal, ulje na brodu, 1916-1917, Muzej umetnosti Milvokija
  •  
    Kanjon Palo Duro, 1916-1917, akvarel, Univerzitet West Texas A&M

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Asbury, Edith Evans (7. 3. 1986). „Obituary: Georgia O' Keeffe Dead at 98; Shaper of Modern Art in U.S.”. The New York Times. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  2. ^ „Life and Artwork of Georgia O'Keeffe”. C-SPAN. 9. 1. 2013. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  3. ^ a b v g d „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. Biography.com Editors. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  4. ^ „Georgia O'Keeffe | American painter”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 9. 2019. g. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  5. ^ Christiane, Weidemann (2008). 50 women artists you should know . Larass, Petra., Klier, Melanie, 1970–. Munich: Prestel. ISBN 978-3-7913-3956-6. OCLC 195744889. Arhivirano iz originala 4. 4. 2020. g. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  6. ^ „An unabashedly sensual approach to a genteel genre”. Newsweek. 110: 74—75. 9. 11. 1987 — preko Readers' Guide Abstracts. 
  7. ^ Avishai, Tamar. „Episode 45: Georgia O'Keeffe's Deer's Skull With Pedernal (1936)”. The Lonely Palette (Podkest). Pristupljeno 25. 12. 2020. 
  8. ^ „Birth Record Details”. Wisconsin Historical Society. Arhivirano iz originala 7. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 7. 2009. 
  9. ^ „Birthplace of Georgia O'Keeffe”. Sun Prairie, WI. Arhivirano iz originala 29. 7. 2016. g. 
  10. ^ Wisconsin Legislature. 2013–14 Wisconsin Statutes 2013–14 S.84.1021 Georgia O'Keeffe Memorial Highway. Arhivirano 2015-09-28 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Roxana Robinson (1989). Georgia O'Keeffe: A Life. University Press of New England. str. 193. ISBN 0-87451-906-3. 
  12. ^ a b Nancy Hopkins Reily (avgust 2007). Georgia O'keeffe, a Private Friendship: Walking the Sun Prairie Land. Sunstone Press. str. 54. ISBN 978-0-86534-451-8. 
  13. ^ Roberts, Norma J., ur. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, str. 76, ISBN 0-8109-1811-0 
  14. ^ Canterbury, Sue (2018). Ida O'Keeffe: Escaping Georgia's Shadow. Dallas, Texas: Dallas Museum of Art. str. 15. ISBN 978-0-300-21456-7. 
  15. ^ „Colonial Williamsburg Research & Education”. www.colonialwilliamsburg.org. Arhivirano iz originala 9. 4. 2020. g. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  16. ^ „Blogger”. accounts.google.com. 
  17. ^ Gerry Souter (12. 1. 2017). Georgia O'Keeffe. Parkstone International. str. 34—35. ISBN 978-5-457-46766-8. 
  18. ^ Holland Cotter (5. 1. 2017). „World War I — The Quick. The Dead. The Artists”. New York Times. Arhivirano iz originala 11. 1. 2017. g. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  19. ^ Roxana Robinson; Georgia O'Keeffe (1989). Georgia O'Keeffe: A Life. UPNE. str. 191—193. ISBN 978-0-87451-906-8. 
  20. ^ a b v g d „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  21. ^ Roberts, Norma J., ur. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, str. 76, ISBN 0-8109-1811-0 
  22. ^ a b v „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  23. ^ a b Roberts, Norma J., ur. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, str. 76, ISBN 0-8109-1811-0 
  24. ^ Kathaleen Roberts (20. 11. 2016). „Never-before-exhibited O'Keeffe paintings show shift to abstraction”. Albuquerque Journal. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  25. ^ Amon Carter Museum of Western Art; Patricia A. Junker; Will Gillham (2001). An American Collection: Works from the Amon Carter Museum. Hudson Hills. str. 184. ISBN 978-1-55595-198-6. 
  26. ^ a b „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  27. ^ Roberts, Norma J., ur. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, str. 76, ISBN 0-8109-1811-0 
  28. ^ „How UVA shaped Georgia O'Keeffe”. University of Virginia. 10. 11. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  29. ^ Zilczer, Judith (1999). „'Light Coming on the Plains': Georgia O'Keeffe's Sunrise Series”. Artibus et Historiae. 20: 193—194. JSTOR 1483675. doi:10.2307/1483675. 
  30. ^ a b Roberts, Norma J., ur. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, str. 76, ISBN 0-8109-1811-0 
  31. ^ Amon Carter Museum of Western Art; Patricia A. Junker; Will Gillham (2001). An American Collection: Works from the Amon Carter Museum. Hudson Hills. str. 184. ISBN 978-1-55595-198-6. 
  32. ^ Eleanor Tufts; National Museum of Women in the Arts; International Exhibitions Foundation (1987). American women artists, 1830–1930. International Exhibitions Foundation for the National Museum of Women in the Arts. str. 81. ISBN 978-0-940979-01-7. Arhivirano iz originala 27. 4. 2017. g. Pristupljeno 20. 1. 2017. 
  33. ^ „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  34. ^ „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  35. ^ Zilczer, Judith (1999). „'Light Coming on the Plains': Georgia O'Keeffe's Sunrise Series”. Artibus et Historiae. 20: 191—208. JSTOR 1483675. doi:10.2307/1483675. 
  36. ^ Amon Carter Museum of Western Art; Patricia A. Junker; Will Gillham (2001). An American Collection: Works from the Amon Carter Museum. Hudson Hills. str. 184. ISBN 978-1-55595-198-6. 
  37. ^ a b Amon Carter Museum of Western Art; Patricia A. Junker; Will Gillham (2001). An American Collection: Works from the Amon Carter Museum. Hudson Hills. str. 184. ISBN 978-1-55595-198-6. 
  38. ^ a b Sharyn Rohlfsen Udall (2000). Carr, O'Keeffe, Kahlo: Places of Their Own . Yale University Press. str. 114. ISBN 978-0-300-09186-1. 
  39. ^ Michael Abatemarco (29. 4. 2016). „Birth of the abstract: Georgia O'Keeffe in Amarillo”. Santa Fe New Mexican. Arhivirano iz originala 23. 2. 2018. g. Pristupljeno 18. 1. 2017. 

Literatura uredi

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Džordžija O’Kif na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџија_О’Киф&oldid=27674393”