Akira Kurosava

Akira Kurosava (jap. 黒澤 明, translit. Akira Kurosawa; Omori, Tokio, 23. mart 1910 — Setagaja, Tokio, 6. septembar 1998) bio je japanski filmski režiser, scenarista i producent. Smatra se jednim od najznačajnijih ličnosti iz sveta filma. Tokom karijere, koja je trajala 57 godina, režirao je 30 filmova.

Akira Kurosava
Lični podaci
Puno ime	Akira Kurosava
Datum rođenja	(1910-03-23)23. mart 1910.
Mesto rođenja	Omori, Tokio, Japansko carstvo
Datum smrti	6. septembar 1998.(1998-09-06) (88 god.)
Mesto smrti	Setegaja, Tokio, Japan
Zanimanje	režiser scenarista producent
Rad
Aktivni period	1936–1993
Potpis
Veza do IMDb-a
Nagrade Oskar Počasni oskar

Zbog složenosti autorske ličnosti, kojom nadmoćno nadvladava složene raspone raznorodnih dramskih struktura, na zapadu je nazvan Šekspirom savremenog filma, dok je u domovini dobio nadimak imperator. Kurosava je neosporno jedan od snažnijih i originalnijih autora japanske i svetske kinematografije. Jedinstvenu temu svoga stvaralaštva Kurosava određuje pitanjem „zašto ljudi ne mogu srećnije da žive zajedno?“. Filmom je počeo da se bavi 1936. godine, nakon kratkog perioda tokom kojeg se bavio slikarstvom. Posle nekoliko godina rada kao asistent režisera i scenariste, režira svoj prvi film 1943. godine – Sanširo Sugata. Posle rata, režira film Pijani anđeo koji je kritika dobro primila. U tom filmu prvi put se pojavljuje Toširo Mifune, glumac koji će kasnije obeležiti mnoge Kurosavine klasike. Ovim filmom Kurosava se učvršćuje u Japanu kao jedan od najznačajnijih režisera. Toširo Mifune i Kurosava su sarađivali u 15 filmskih projekata.

Rašomon, premijerno prikazan u Tokiju avgusta 1950. godine, u kojem se takođe pojavljuje Toširo Mifune, postao je na iznenađenje svih dobitnik „Zlatnog lava“ na Filmskom festivalu u Veneciji 10. septembra, 1951. godine. Nakon ovog priznanja film je prikazan u Evropi i Severnoj Americi. Kako komercijalni tako i kritički uspeh filma Rašomon, otvorio je vrata zapadne kinematografije i zapadnog tržišta za „japanske“ filmove, što je dovelo do međunarodnog priznanja i drugih filmskih stvaralaca iz Japana.

Tokom pedesetih i ranih šezdesetih godina 20. veka, Kurosava je snimio nekoliko filmova, kao što su Živeti iz 1952, Sedam samuraja iz 1954. i Telesna straža iz 1961. godine.

Nakon što je sredinom šezdesetih godina 20. veka nastao nešto manje uspešan stvaralački period kod Kurosave, osamdesete godine 20. veka su donele još dva klasika u vidu filmova Kagemuša i Ran.

Za film „Kagemuša“ nagrađen je po drugi put „Zlatnim lavom“ na Filmskom festivalu u Veneciji, često biva nagrađivan i na ostalim prestižnim filmskim festivalima, made nešto ređe u samom Japanu.

Godine 1990. dobio je Oskara za životno delo. Danas, vlada mišljenje da je Kurosava najveći filmski umetnik sa prostora Azije, i jedan od najvećih filmskih stvaralaca u svetu.

Život i karijera

Detinjstvo i mladost (1910—1935)

Kurosava je rođen 23. marta 1910. godine, u Omori, delu Tokija. Njegov otac Isamu, bio je potomak porodice bivših samuraja, radio je kao direktor vojnog Instituta za fizičku kulturu za decu srednjoškolskog uzrasta, dok je njegova majka Šima bila ćerka trgovca iz Osake. Akiro je bio osmo i najmlađe dete u bogatoj porodici Kurosava. On je odrastao sa tri sestre i jednim bratom, ostala deca su umrla tokom mladalačkih dana.

Pored toga što je promovisao fizičke vežbe, Isamu Kurosava je bio otvoren i za zapadnu tradiciju, i smatrao je da pozorište kao i film imaju poučno dejstvo. On je svoju decu vaspitavao da gledaju filmove. Akira je počeo da gleda filmove kao šestogodišnjak. Značajan uticaj na Akirino formiranje ličnosti imao je njegov učitelj, gospodin Tačikava, koji je u Akiri probudio ljubav za crteže i za obrazovanje uopšte.

Drugi veliki uticaj na mladog Akiru ostavio je Heigo Kurosava, Akirin, četiri godine stariji brat. Posle velikog zemljotresa koji je pogodio Tokio 1923. godine, Heigo je poveo, tada trinaestogodišnjeg Akiru da vidi posledice razaranja. Kada je Akira zatražio da se skloni od leševa kojih je bilo svuda, Heigo mu je zabranio da to uradi, želeći da se Akira suoči sa strahovima. Mnogi biografi smatraju da je ovaj događaj imao veliki uticaj na stvaralaštvo Akire Kurosave. Bio je odlučan i nepokolebljiv kao režiser u svom radu.

Heigo je bio nadaren, ali je ubrzo nakon neobezbeđivanja mesta u najistaknutijoj srednjoj školi u Tokiju, počeo da se odvaja od ostatka porodice. Krajem dvadesetih godina 20. veka, Heigo je postao narator nemih filmova u bioskopu u Tokiju gde su se prikazivali strani filmovi, i brzo se pročuo u filmskom svetu. Akira, je u tom periodu imao ciljeve vezane za slikarstvo, preselio se kod brata i oni su postali nerazdvojni. Akira nije bio u stanju da zarađuje za život baveći se slikarstvom, pa je tako gubio entuzijazam za slikanjem.

Snimanjem sve većeg broja zvučnih filmova početkom tridesetih godina 20. veka filmski naratori, kao što je bio i Heigo, počeli su da gube posao. U julu 1933. Heigo je izvršio samoubistvo. Četiri meseca kasnije Akira je ostao bez još jednog brata. Sa 23 godine Akira je ostao sa jednim bratom i tri sestre.

Režiser na obuci (1935—1941)

Godine 1935 novi filmski studio, poznat kao PCL, raspisao je konkurs za asistenta režisera. Iako nije pokazao neku zainteresovanost i posvećenost filmu kao profesiji, Kurosava se prijavljuje za konkurs. Dostavio je esej, koji se bavi osnovnim nedostacima japanskog filma i načinom da se taj problem reši. Direktor PCL-a, koji je bio među ispitivačima je insistirao na priključenju Kurosave njihovom studiju. Kurosava se pridružio PCL-u februara 1936. godine.

Tokom pet godina provedenih kao asistent režisera, Kurosava je radio sa raznim režiserima, ali daleko najvažnija ličnost u njegovom razvoju i sazrevanju kao režisera, bio je Kadžiro Jamamoto. On je negovao Akirin talenat, promovišući ga kao prvog asistenta režisera (do tada je bio treći pomoćnik) posle tek godinu dana rada. Radio je razne poslove kao asistent, sve ga je zanimalo i sve je brzo učio. Poslovi u rasponu od faze izgradnje i filmskog razvoja, istraživanje lokacija za snimanje, probe, osvetljenje, uređivanje i druge stavke koje je odrađivao kao asistent reditelja nisu mu teško padali. Poslednji film, koji Kurosava snima kao asistent režisera je Uma iz 1941. godine. U tom filmu je Akira preuzeo najveći deo poslova, pošto je Jamomoto bio zaokupljen snimanjem drugog filma.

Važan savet koji je dobio od Jamamota je da dobar režiser mora da usavrši pisanje scenarija. „Dobar reditelj uz loš scenario ne može da napravi dobar film, osrednji reditelj uz dobar scenario može da napravi dobar film.“ Kurosava je ubrzo shvatio da zarada od njegovih scenarija može da bude odlična. Tokom svoje filmske karijere Kurosava je pisao scenarije za svoje filmove, ali isto tako je pisao scenarije i za druge reditelje.

Ratni filmovi i brak (1942—1945)

Dve godine nakon premijernog prikazivanja filma Uma iz 1941, Kurosava je tražio priču koju bi mogao da iskoristi za početka rediteljske karijere. Krajem 1942, oko godinu dana što je Japan objavio rat Sjedinjenim Američkim Državama, romanopisac Cuneo Tomita je objavio roman Musaši Mijamoto. Kurosava je kupio knjigu dan po objavljivanju. Zatražio je od produkcijske kuće Toho da obezbedi filmska prava. Kurosavin instinkt oko ovog romana se brzo pokazao kao opravdan. Naime, u roku od nekoliko dana, tri velika filmska studija su poslala ponudu za otkup prava. Toho je odneo prevagu i Kurosava je započeo pripreme za snimanje svog prvog filma.

Snimanje filma Sanširo Sugata počelo je u Jokohami u decembru 1942. godine. Rad na filmu išao je glatko, ali potom stiže cenzura vlasti. Protivnici filma zagovaraju ideju da je film „britansko-američki“ i samo je intervencijom režisera Jasudžiro Ozua film premijerno prikazan 25. martaa 1943. godine. Film je dobio veoma dobre kritike a ostvario je i komercijalni uspeh. Ipak cenzura je uticala na skraćenje originalne verzije filma za 18 minuta; taj materijal se danas smatra izgubljenim.

U nastavku karijere se okrenuo snimanju filma Najlepše iz 1944. godine. Film prati radnice u fabrici tokom rata. To je bio poludokumentarni film, snimljen 1944. godine. Radi što verodostojnijeg prikazivanja filma publici zahtevao je od svojih glumica da spavaju u fabrici tokom snimanja, da se hrane u fabrici i da jedni druge nazivaju imenima likova koje tumače u filmu. Takve metode je primenjivao tokom svoje kasnije karijere.

Tokom snimanja glumica koja tumači lik vođe radnika, Joko Jaguči, izabrana je od svojih kolega da iznese svoje zahteve Kurosavi. Ona i Kurosava su stalno bili u nekoj svađi, i zvuči paradoksalno, ali ih je to nezadovoljstvo spojilo. Venčali su se 21. maja 1945. godine i živeli su zajedno sve do njene smrti 1985. godine. Dobili su dvoje dece, sina Hisaoa (20. decembar, 1945) radio je kao producent na nekoliko filmova, i ćerku Kazuko (29. april 1954) koja je postala kostimograf.

Neposredno pre njegovog braka, Kurosava je pod pritiskom morao da snimi nastavak svog prvenca, Sanširo Sugata: drugi deo. Ovaj film je premijerno prikazan u maju 1945. godine, i smatra se za jedan od najlošijih Kurosavinih filmova.

Kurosava je odlučio da napiše scenario za film koji će biti i pristupačniji vlastima i jeftiniji za proizvodnju. Ljudi koji su išli po tigrovom repu, na osnovu „kabuki“ predstave, film je završen u septembru 1945. godine. U to vreme počinje okupacija Japana. Da je rat nastavljen film verovatno ne bi doživeo projekciju, jer se smatrao previše „prozapadnim“, za ukuse vlasti u Japanu.

Režiserski pristup

Kurosava je imao jedinstvenu snimateljsku tehniku, koju je razvio do pedesetih godina, a koja je njegovim filmovima davala jedinstven izgled. Voleo je koristiti daljinska sočiva, jer su izduživala kadar te zato što je verovao da će postavljanjem kamera dalje od glumaca od njih dobiti bolje izvođenje. Osim toga, koristio je i nekoliko kamera što mu je omogućavalo da snimi akcijsku scenu iz raznih uglova. Još jedan Kurosavin zaštitini znak bio je korištenje vremenskih elemenata kako bi dočarao atmosferu: na primer jaka kiša u uvodnoj sceni Rašomona, i posljednja bitka u Sedam samuraja, snažna vrućina u Psu lutalici, hladni vetar u Telesnoj straži, sneg u Živeti i magla u Krvavom prestolu.

Zbog svog režiserskog stila je bio poznat kao „Teno“, doslovno „Imperator“. Bio je perfekcionista koji je provodio mnogo vremena i trošio mnogo truda kako bi postigao željene vizuelne efekte. U Rašomonu je vodu obojio crnom kaligrafskom tintom kako bi postigao efekt jake kiše, a sve je završilo time da je potrošio cele zalihe vode na lokaciji kako bi prikazao olujnu kišu. U Krvavom prestolu, poslednja scena u kojoj Mifunea pogađaju strelama, Kurosava je koristio prave strele koje su ispaljivali strelci stručnjaci iz neposredne blizine, a završavale su nekoliko centimetara od Mifuneovog tela. U Haosu, ceo set dvorca je sagrađen na obroncima planine Fudži samo kako bi bio spaljen do temelja u poslednjoj sceni.

Poznate su i priče kako je zahtevao da se tok reke okrene u suprotnom smeru kako bi se postigli bolji vizuelni efekti ili da se ukloni krov kuće jer je smatrao kako bi prisutnost krova bila neatraktivna u kratkoj sekvenci snimanoj iz voza.

Njegov perfekcionizam se ogledao i u pristupima kostimima: mislio je kako ne bi izgledalo nimalo autentično da glumcima da nove kostime. Kako bi to rešio, često je glumcima davao njihove kostime nedeljama pre snimanja i zahtevao od njih da ih nose svakodnevno, da se „povežu s njima“. U nekim slučajevima, kao što je Sedam samuraja, gde je većina glumaca portretirala siromašne farmere, glumcima je rečeno da bi do početka snimanja kostimi trebalo da izgledaju kao pravi dronjci.

Kurosava je verovao kako „gotova“ muzika ne ide dobro s filmom. Nakon što bi odabrao muzički komad kako bi pratio scene, obično ih je redukovao na jedan element (npr. samo trube). Tek na kraju njegovih filmova se čuju dovršeniji komadi.

Uticaji

Poznata komponenta Kurosavinih filmova je širina njegovih umetničkih uticaja. Neke od njegovih radnji su adaptacije dela Vilijama Šekspira. Haos je temeljen na Kralju Liru, Krvavi presto na Mekbetu, dok film Zli mirno spavaju ima paralela s Hamletom, ali nema potvrde da je to bila primarna inspiracija. Kurosava je režirao i ekranizacije ruskih književnih dela, uključujući Idiota Fjodora Dostojevskog i Na dnu, pozoripni komad Maksima Gorkog. Živeti je temeljen na Smrti Ivana Iljiča Lava Tolstoja. Dersu Uzala je bio temeljen na istoimenim memoarima ruskog istraživača Vladimira Arsenejeva iz 1923. godine. Delovi priče iz Riđobradog mogu se naći u Uvređenima i poniženima Dostojevskog.

Između neba i pakla je bio temeljen na King's Ransom američkog pisca krimića Eda McBaina. Telesna straža je verovatno temeljena na romanu Dašiela Hameta Crvena žetva, s dodatkom američkih vesterna, dok je Pas lutalica inspirisan detektivskim romanima Džordža Simenona. Američki reditelj Džon Ford takođe je izvršio veliki uticaj na njegov rad.

Iako su mu neki japanski krtičari prigovarali da je „prozapadnjački“, Kurosava je bio i pod uticajem japanske kulture, uključujući kabuki i noh pozorišta i žanrom Jidajigeki (drame tog perioda).

Kad je Kurosava otišao da upozna Džona Forda, režisera za koga se obično govorilo da je izvršio najveći uticaj na Kurosavu, Ford je jednostavno rekao, „Stvarno voliš kišu“. Kurosava je odgovorio, „Stvarno si obraćao požnju na moje filmove“?

Nagrade

Američka filmska akademija

• 1975. - Najbolji strani film Dersu Uzala
• 1990. - Počasni oskar za životno delo

Berlinski filmski festival

• 1959. - Najbolja režija Skrivena tvrđava

Britanska filmska akademija

• 1980. - Najbolja režija Kagemuša

Francuska filmska akademija

• 1980. - Najbolji strani film Kagemuša

Kanski filmski festival

• 1980. - Zlatna palma za najbolji film Kagemuša

Udruženje kritičara Njujorka

• 1985. - Najbolji strani film Ran

Venecijanski filmski festival

• 1951. - Najbolji film Rašomon
• 1954. - Najbolja režija Sedam samuraja
• 1982. - Počasna nagrada za životno delo

Literatura

• Desser, David (1988). Eros Plus Massacre. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20469-1. 
• Dodes'ka-den (Criterion Collection Spine #465) (DVD). Criterion. 
• Drunken Angel (DVD). Criterion. 
• Fellini, Federico (2006). Cardullo, Bert, ur. Federico Fellini: Interviews. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-885-2. 
• Galbraith, Stuart, IV (2002). The Emperor and the Wolf: The Lives and Films of Akira Kurosawa and Toshiro Mifune. Faber and Faber, Inc. ISBN 978-0-571-19982-2. 
• Godard, Jean-Luc (1972). Milne, Tom, ur. Godard on Godard. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80259-1. 
• Goodwin, James (1993). Akira Kurosawa and Intertextual Cinema. The Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4661-8. 
• Goodwin, James. Perspectives on Akira Kurosawa. G. K. Hall & Co. ISBN 978-0-8161-1993-6. 
• High, Peter B. (2003). The Imperial Screen: Japanese Film Culture in the Fifteen Years' War, 1931–45. The University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-18134-5. 
• Kurosawa, Akira (1983). Something Like an Autobiography. Translated by Audie E. Bock. Vintage Books. ISBN 978-0-394-71439-4. 
• Kurosawa, Akira (1999). Yume wa tensai de aru (A Dream Is a Genius). Bungei Shunjū. ISBN 978-4-16-355570-6. 
• Kurosawa, Akira (2008). Cardullo, Bert, ur. Akira Kurosawa: Interviews. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-996-5. 
• Kurosawa: The Last Emperor (DVD-R). Channel Four (UK)/Exterminating Angel Productions. 1999. 
• Kurosawa (DVD). WNET, BBC and NHK. 2000. 
• Martinez, Delores P. (2009). Remaking Kurosawa: Translations and Permutations in Global Cinema. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-29358-1. 
• Mellen, Joan (1975). Voices from the Japanese Cinema. Liveright Publishing Corporation. ISBN 978-0-87140-604-0. 
• Mellen, Joan (1976). The Waves at Genji's Door. Pantheon Books. ISBN 978-0-394-49799-0. 
• Mellen, Joan (2002). Seven Samurai (BFI Classics). British Film Institute. ISBN 978-0-85170-915-4. 
• Morrison, James (2007). Roman Polanski (Contemporary Film Directors). University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07446-2. 
• Nogami, Teruyo (2006). Waiting on the Weather. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-933330-09-9. 
• Peckinpah, Sam (2008). Kevin J. Hayes, ur. Sam Peckinpah: Interviews. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-934110-64-5. 
• Prince, Stephen (1999). The Warrior's Camera: The Cinema of Akira Kurosawa (2nd, revised izd.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01046-5. 
• Rashomon (DVD). Criterion. 2002. 
• Ray, Satyajit (2007). Our Films Their Films. Orient Blackswan. ISBN 978-81-250-1565-9. 
• Richie, Donald (1999). The Films of Akira Kurosawa, (Third, Expanded and Updated izd.). University of California Press]. ISBN 978-0-520-22037-9. 
• Richie, Donald (2001). A Hundred Years of Japanese Film. Kodansha International. ISBN 978-4-7700-2682-8. 
• Seven Samurai: 3-disc Remastered Edition (Criterion Collection Spine #2) (DVD). Criterion. 
• Sato, Tadao (1987). Currents in Japanese Cinema. Kodansha International Ltd. ISBN 978-0-87011-815-9. 
• Star Wars Episode IV: A New Hope (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. 2006. 
• Tirard, Laurent (2002). Moviemakers' Master Class: Private Lessons from the World's Foremost Directors. Faber and Faber Ltd. ISBN 978-0-571-21102-9. 
• Yojimbo: Remastered Edition (Criterion Collection Spine #52) (DVD). Criterion. 
• Yoshimoto, Mitsuhiro (2000). Kurosawa: Film Studies and Japanese Cinema. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2519-2. 
• Buchanan, Judith (2005). Shakespeare on Film. Pearson Longman. ISBN 978-0-582-43716-6. 
• Burch, Nöel (1979). To the Distant Observer: Form and Meaning in the Japanese Cinema. University of California Press. ISBN 978-0-520-03605-5.  Available online at the Center for Japanese Studies, University of Michigan
• Cowie, Peter (2010). Akira Kurosawa: Master of Cinema. Rizzoli Publications. ISBN 978-0-8478-3319-1. 
• Davies, Anthony (1990). Filming Shakespeare's Plays: The Adaptions of Laurence Olivier, Orson Welles, Peter Brook and Akira Kurosawa. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39913-5. 
• Desser, David (1983). The Samurai Films of Akira Kurosawa (Studies in Cinema No. 23). UMI Research Press. ISBN 978-0-8357-1924-7. 
• Kurosawa, Akira (1999). Kurosawa Akira zengashū [The complete artworks of Akira Kurosawa] (na jeziku: Japanese). Shogakukan. ISBN 978-4-09-699611-9. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Leonard, Kendra Preston (2009). Shakespeare, Madness, and Music: Scoring Insanity in Cinematic Adaptations. Plymouth: The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6946-2. 
• Sorensen, Lars-Martin (2009). Censorship of Japanese Films During the U.S. Occupation of Japan: The Cases of Yasujiro Ozu and Akira Kurosawa. Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-4673-1. 

Spoljašnje veze

• Akira Kurosava na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Novosti i informacije
• Profil na Japan zoni
• Baza podataka Kurosave
• Bohème Magazine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007)
• Japanska filmografija - Kurosava
• „Pronađeni nepoznati scenariji Akira Kurosave“ (Politika, 4. novembar 2010)
• Akira Kurosawa
• Akira Kurosawa: News, Information and Discussion
• Senses of Cinema: Great Directors Critical Database
• Great Performances: Kurosawa (PBS) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2007)
• CineFiles: Berkeley Art Museum and Pacific Film Archive (Kurosawa search)
• Akira Kurosawa at Japanese celebrity's grave guide
• Several trailers
• Anaheim University Akira Kurosawa School of Film
• Japan i Akira Kurosava: Zašto je „Sedam samuraja” toliko dobar film (B92, 7. septembar 2021)