Aleksandar Gribojedov
Aleksandar Sergejevič Gribojedov (rus. Александр Сергеевич Грибоедов; Moskva 15. januar 1795 — 11. februar 1829. Teheran) je bio ruski diplomata, pisac i kompozitor.
| Aleksandar Gribojedov | |
|---|---|
 Aleksandar Gribojedov | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. januar 1795. |
| Mesto rođenja | Moskva, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 11. februar 1829. (34 god.) |
| Mesto smrti | Teheran, Iran |
| Narodnost | Rus |
| Univerzitet | Moskovski državni univerzitet Lomonosov |
| Profesija | diplomat, pisac, dramaturg, orijentalist, kompozitor, pijanist, satirik |
| Potpis |  |
Biografija uredi
Mladosst uredi
Griboedov je rođen u Moskvi, u bogatoj porodici. Njegov predak, Jan Grzibovski (polj. Jan Grzybowski) početkom 17. veka preselio se iz Poljske u Rusko carstvo. Prezime Gribojedov predstavlja svojevrsni prevod prezimena Gržibovski [a]. Fedor Akimović Gribojedov je za vreme cara Alekseja Mihajloviča bio đak (boljar) i jedan od pet pisaca ruskog zakonika 1649. godine (rus. Соборное уложение 1649).
Aleksandrova porodica :
- otac — Sergej Ivanovič Gribojedov (1761—1814)
- mama — Anastazija Fjodorovna (1768—1839), devojačko prezime je takođe Gribojedov; iz smolenskogo roda Gribojedovih, koje je bilo dosta bogatije od očeve strane [1]
- sestra — Marija Sergejevna Gribojedov (Durnovo)
- brat — Pavel (umro kao mlad)
- žena — Nina Aleksandrovna Čavčavadze (gruz. ნინო ჭავჭავაძე) (4. novembar 1812 — 28. jun 1857) [b]
Prema svedočenju rođaka, Aleksandar je u detinjstvu bio veoma fokusiran i izuzetno pametan. Postoje indicije [v] da je u rodu sa ruskim dramatičarom Aleksandrom Radičevim, koji je Radičev krio. Sa 6 godina tečno je govorio tri strana jezika, u mladosti već šest: engleski, francuski, nemački i italijanski. Veoma dobro je razumeo latinski i starogrčki jezik.
Na početku je dobio kućno obrazovanje pod mentorstvom leksikografa Ivana Petrozilijusa.[2] Od 1803. upisao je na Moskovsku univerzu za plemišku (dvorjansku) decu (rus. Московский университетский благородный пансион).[3] 30. januara 1806. godine upisao je na filozofski fakultet Univerziteta u Moskvi, kojeg je absolvirao 1808, sa 13 godina.[4][5]
1812. za vreme Napoleonove invazije stupio je u huzarski puk, u kojem je služio do 1816. 1818. slan je kao diplomatski predstavnik Rusije u Persiju pa onda prebačen u Gruziju. Zbog dobrog poznavanja jezika služio je na granici sa Persijom u tadašnjen gradu Tiflis (današnji Tbilisi). U međuvremenu bavio se i sa pisanjem, njegove drame su predstavljene i u pozorištima[6] u Sankt Peterburgu.
Skandal i ubistvo uredi
Nakon Turkmenčajskog dogovora,[7] koji je bio u korist Rusije i na štetu Persije, u Persiji je vladala mržnja prema Rusima. Žrtva protivruskih nemira je bio u jednom incidentu i Aleksandar Gibojedov, koji je tada služio u ruskoj ambasadi u Teheranu.
Po turkmenčajskom dogovoru Armencima u Persiji je bilo dozvoljeno vratiti se u domovinu. Tog kobnog dana iz harema persijskog šaha pobegli su evnuh i dve žene, i utočište potražili u ruskoj ambasadi, gde ih je Aleksandar Gribojedov primio. Nakon zahteva šaha da ih preda Gribojedov je to odbio, jer je znao da ih čeka smrtna kazna. Ambasadu je napala besna rulja,[7] kojoj su se odupirali ruski kozaci, stražari ambasade. Zbog velike nadmoći rulja je pobila sve u ambasadi zajedno sa samim Gribojedovim, čiji leš su razvlačili po gradu 3 dana, a njegova je glava završila kao relikvija u radionici sa kebapima.
Nakon određenog vremena šah se uplašio ruskih konsekvenca i naredio svome sinu da odputuje u Rusiju. Tamo je šahov sin ponudio svoj život u odmazdu za skandal. Ruski car koji je poštedeo njegov život i zadovoljio se oštrim kažnjavanjem počinioca tog zločina, ipak je u poklon dobio dijamant, danas nazvan Šahov dijamant.
Umešanost Engleske u zločin uredi
Prema nekim indikacijama, u napad na ambasadu je umešan i zvanični London, koji je tada sa Ruskim carstvom vodio takozvanu Veliku igru (Great Game), čime je nazvana političko-vojna bitka sa taj deo Azije.
Kultni status u Gruziji uredi
Aleksandar Gribojedov ima danas kultni status u Gruziji, gde je pokopan u manastiru svetog Davida u Tbilisiju.
Bibliografija uredi
Gribojedov spada u pisatelje koji su napisali samo jednu knjigu, komediju „Gore ot uma“, koja ima osobine klasicizma i romantike. Mišljena je kao satira na moskovsku buržoaziju.
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ „I nam ne čuždo «Gore ot uma»”. prizyv.ru. Arhivirano iz originala 22. 03. 2017. g. Pristupljeno 24. 3. 2022.
- ^ Andreev A. Ю. Imperatorskiй Moskovskiй universitet. 1755-1917. Эnciklopedičeskiй slovarь (2010 izd.). Moskva: Rossiйskaя političeskaя эnciklopediя. str. 191—193, 894. ISBN 9785824314298. Pristupljeno 27. 3. 2022.
- ^ Moskovskie vedomosti (1687). 26. 12. 1803. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Feofanov A.M. (2010). Universitet i obщestvo: studentы Moskovskogo universiteta XVIII načala XIX veka (socialьnoe proishoždenie i bыt). Pristupljeno 27. 3. 2022.
- ^ „publikaciя kopii kandidatskogo diploma Griboedova”. Moskovskie vedomosti (1390). 4. 7. 1808.
- ^ „Gribojedov Aleksandar Sergejevič”. Enciklopedija Srpskog narodng pozorišta. Pristupljeno 20. 1. 2019.
- ^ a b „Aleksandar Gribojedov”. Vostok. Arhivirano iz originala 20. 01. 2019. g. Pristupljeno 20. 1. 2019.
Literatura uredi
- MEЩERЯKOV, V. P. (1983). LITERATURNOE OKRUŽENIE I VOSPRIЯTIE (XIX — NAČALO XX v.) (PDF). Leningrad: Nauka. Pristupljeno 2. 4. 2022.
