Википедија

Aleksandar Šalenberg

Alexander Schallenberg (1969 - ), аустријски министар иностраних послова

Aleksandar Georg Nikolas Šalenberg (nem. Alexander Georg Nicolas Schallenberg; Bern, 20. jun 1969) je austrijski diplomata, pravnik i političar i od 2021. godine ministar spoljnih poslova u vladi kancelara Karla Nehamera. Prethodno je istu funkciju obavljao od 2019. do 2021. godine u vladi Brigite Birlajn i Sebastijana Kurca. Član je Austrijske narodne partije (OVP). Nakratko je služio kao kancelar Austrije, naslediviši Sebastijana Kurca od 11. oktobra do 6. decembra 2021.

Aleksandar Šalenberg
Aleksandar Šalenberg 2023.
Lični podaci
Datum rođenja(1969-06-20)20. jun 1969. (55 god.)
Mesto rođenjaBern, Švajcarska
ReligijaKatolik
UniverzitetUniverzitet u Beču
ProfesijaPravnik, Diplomata, Političar
Porodica
PartnerMari-Izabel Enen (razvedeni)
Deca4
Politička karijera
Politička
stranka		Austrijska narodna stranka (ÖVP)
11. oktobar 2021 — 6. decembar 2021.
PredsednikAleksander Fan der Belen
PrethodnikSebastijan Kurc
NaslednikKarl Nehamer
Ministar za spoljne poslove Austrije
6. decembar 2021
Kancelar(i)Karl Nehamer
PrethodnikMihael Linhart
3. jun 2019. — 11. oktobar 2021.
Kancelar(i)Brigite Birlajn
Sebastijan Kurc
PrethodnikKarin Knajsl
NaslednikMihael Linhart

Porodično poreklo

uredi
 
Grb porodice Šalenberg, koja je grofovsku titulu dobila 1666. godine.

Član je grofovskog ogranka austrougarske porodice Šalenberg,[1] [2] Aleksandar je rođen 1969. godine u Bernu u Švajcarskoj, gde je njegov otac Volfgang služio kao austrijski ambasador.[3] Njegova majka je rodom iz Švajcarske i ćerka je bankara.[4] Aleksandar Šalenberg je odrastao u Indiji, Španiji i Francuskoj gde je njegov otac služio kao ambasador; njegov otac je na kraju postao generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Austrije.[3]

Njegov deda po ocu, Herbert, grof od Šalenberga (1901–1974), bio je austrijski generalni konzul u Pragu,[5][6] dok je njegova baka po ocu bila ćerka političara Valtera Koha, saksonskog i kasnije nemačkog ambasadora u Pragu. Aleksandar je praunuk austrougarskog generala Karla Kosteršica fon Marenhorsta. Tradicionalna titula Aleksandra Šalenberga je grof,[7] nasledna titula koju je njegova porodica preuzela 1666. u okviru Habzburškog carstva. On je prvi austrijski kancelar od Kurta Šušniga i Grofa Štarhemberga koji pripada jednoj plemićkoj porodici.[8] [9]

Brak i deca

uredi

Šalenberg se 1995. oženio francusko-belgijskom evropskom državnom službenicom Mari-Izabel Enen (rođena 1969. u Ukleu, u Belgiji).[10] Ona je ćerka Erika Enena i istaknute konjanice iz visokog pariskog društva iz 1960-ih Izabel Le Mareskije. Mari-Izabel je unuka istaknutog francuskog arhitekte Noela Le Mareskijea i španske plemkinje Končite Lopes de Tehada; i nećaka je bivšeg francuskog premijera Mišela Debrea. Pjer Burdije je o njenoj porodici govorio kao o primeru francuskog „državnog plemstva“.[11]

Aleksandar i Mari-Izabel Šalenberg imaju četvoro dece. Kasnije su se razveli.[12]

Obrazovanje i početak karijere

uredi

Od 1989. do 1994. Aleksandar je studirao pravo na Univerzitetu u Beču, potom u Parizu. Od 1995. do 1996. godine je magistrirao evropsko pravo na koledžu u Brižu, Belgija,[13] [14] instituciji koja ima za cilj „osposobljavanje elite mladih rukovodilaca za Evropu“[15] i za čije se diplomce kaže da formiraju "mafiju iz Briža".[16]

Godine 1997. Šalenberg se pridružio austrijskoj diplomatskoj službi.[17] Od 2000. do 2005. godine radio je u stalnom predstavništvu Austrije pri Evropskoj uniji u Briselu, gde je vodio pravnu službu. Kada je Sebastijan Kurc postao ministar spoljnih poslova, Šalenberg je 2013. imenovan za direktora strateškog spoljnopolitičkog planiranja. Prvobitno je trebalo da postane ambasador u Indiji 2014. godine, ali je odlučio da ostane u ministarstvu spoljnih poslova kako bi radio sa novim ministrom spoljnih poslova. Šalenberg je bio naširoko viđen kao mentor neiskusnom Kurcu koji je malo znao o spoljnoj politici. Kurc je zauzvrat, Šalenberga unapredio na visoke položaje.[18] 2016. Šalenberg je postao šef evropskog odeljenja ministarstva spoljnih poslova.[19]

Politička karijera

uredi
 
Šalenberg se sastaje sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Beču 14. avgusta 2020.

Ministar inostranih poslova Austrije

uredi

Šalenberg je 3. juna 2019. nasledio Karin Knajsl na mestu ministra inostranih poslova Austrije.[20] Svoj prvi mandat kao ministar inostranih poslova, Šalenber je služio u vladama Brigite Birlajn i Sebastijan Kurca. Taj mandat je završio 11. oktobra 2021. kada je preuzeo funkciju kancelara austrijske vlade. Drugi Šalenbergov mandat kao ministra inostranih poslova traje od 6. decembra 2021. i to u vladi Karla Nehamera.

 
Šalenberg sa ministrom spoljnih poslova Saudijske Arabije, princom Fejsalom bin Farhanom Al Saudom, 12. septembra 2021.

Kancelar Austrije

uredi

Nakon što je Kurc 9. oktobra 2021. najavio svoju ostavku kao rezultat istrage o korupciji, OVP je predložio Šalenberga da zameni Kurca na mestu kancelara Austrije.[21]

Šalenberg je 11. oktobra 2021. položio zakletvu za kancelara pred predsednikom Aleksandrom Fan der Belenom.[22] U svom prvom zvaničnom aktu, imenovao je karijernog diplomatu i ambasadora u Francuskoj Mihaela Linharta da ga nasledi na mestu ministra spoljnih poslova Austrije.[23]

U novembru 2021, Šalenberg je najavio da će vakcine protiv KOVID-19 biti obavezne u Austriji od februara 2022. Tako je Austrija postala prva evropska zemlja koja je nametnula vakcinisanje kao obavezno.[24]

Šalenberg je najavio ostavku 2. decembra 2021. nakon Kurcove objave da napušta politiku. Kao razlog za povlačenje Šalenberg je naveo da bi kancelar i lider stranke trebalo da budu ista osoba.[25]

Počasti

uredi

Ostale aktivnosti

uredi

Od 2020. godine, Šalenberg je poverenik Nacionalnog fonda Republike Austrije za žrtve nacionalsocijalizma.

Izvori

uredi
  1. ^ Genealogisches Handbuch der gräflichen Häuser [Genealogical Handbook of the Comital Houses]. Genealogisches Handbuch des Adels. XVIII/139. Limburg an der Lahn: C. A. Starke Verlag. 2006. str. 375. ISBN 3-798-00839-6. 
  2. ^ „Österreichs neuer Kanzler Alexander Schallenberg: Diplomat, Adliger und Kurz-Vertrauter mit Schweizer Wurzeln”. Neue Zürcher Zeitung. Arhivirano iz originala 12. 10. 2021. g. Pristupljeno 12. 10. 2021. 
  3. ^ a b „Das Spielfeld der Diplomatie ist die zweite Reihe” (na jeziku: German). Oberösterreichische Nachrichten. 26. 6. 2017. Arhivirano iz originala 30. 5. 2019. g. Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  4. ^ „Österreichs neuer Kanzler Alexander Schallenberg: Diplomat, Adliger und Kurz-Vertrauter mit Schweizer Wurzeln”. Neue Zürcher Zeitung. Arhivirano iz originala 12. 10. 2021. g. Pristupljeno 12. 10. 2021. 
  5. ^ „Die Geschichte der Österreichischen Botschaft in Prag und die Botschaftsgebäude”. bmeia.gv.at (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 15. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  6. ^ Jahrbuch der Vereinigung katholischer Edelleute in Österreich. Verlagsanstalt Tyrolia A.G., Innsbruck/Wien/München 1931.
  7. ^ Genealogisches Handbuch der gräflichen Häuser [Genealogical Handbook of the Comital Houses]. Genealogisches Handbuch des Adels. XVIII/139. Limburg an der Lahn: C. A. Starke Verlag. 2006. str. 375. ISBN 3-798-00839-6. 
  8. ^ „Der neue Kanzler: Schallenberg denkt meist so wie Kurz”. Der Standard (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 9. 10. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. „Alexander (Graf) Schallenberg ist der erste Kanzler aus einer ehemals adeligen Familie seit Kurt Schuschnigg” 
  9. ^ Purger, Alexander (11. 10. 2021). „Der ehemalige Adel in der Politik und im Kanzleramt”. Salzburger Nachrichten (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 11. 10. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  10. ^ Genealogisches Handbuch der gräflichen Häuser [Genealogical Handbook of the Comital Houses]. Genealogisches Handbuch des Adels. XVIII/139. Limburg an der Lahn: C. A. Starke Verlag. 2006. str. 375. ISBN 3-798-00839-6. 
  11. ^ Bourdieu, Pierre (1998). The State Nobility: Elite Schools in the Field of Power. Stanford University Press. str. 293. 
  12. ^ „Wer ist Alexander Schallenberg?”. News.at (na jeziku: nemački). 6. 6. 2019. Arhivirano iz originala 19. 6. 2020. g. Pristupljeno 13. 10. 2021. 
  13. ^ „Alexander SCHALLENBERG (Hallstein Promotion) — Austrian Minister for Europe, Integration and Foreign Affairs, Culture and Media”. College of Europe. Pristupljeno 13. 10. 2021. 
  14. ^ „Kneissl-Nachfolger – Karrierediplomat und Kurz-Vertrauter Schallenberg wird Außenminister”. Kleine Zeitung (na jeziku: German). 30. 5. 2019. Arhivirano iz originala 31. 5. 2019. g. Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  15. ^ Henri Brugmans, "Former des cadres pour l'Europe Arhivirano 7 jun 2011 na sajtu Wayback Machine" [Training executives for Europe], Fédération, January 1950, No. 60, pp. 42–44
  16. ^ Schnabel, Rockwell Anthony; Rocca, Francis X. (2005). The next superpower? The rise of Europe and its challenge to the United States. Rowman & Littlefield. str. 148. ISBN 978-0-7425-4547-2. 
  17. ^ „Austria gets new leader after Kurz quits amid corruption claims”. BBC News. 11. 10. 2021. Arhivirano iz originala 11. 10. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  18. ^ Schiltz, Christoph B. (12. 10. 2021). „Der Lehrmeister übernimmt”. Die Welt (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 12. 10. 2021. g. Pristupljeno 12. 10. 2021. 
  19. ^ Um 18:16, 2 March 2018 (2. 3. 2018). „Schallenberg leitet EU-Sektion im Kanzleramt”. Die Presse. Arhivirano iz originala 7. 3. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  20. ^ „The Federal Minister for Europe, Integration and Foreign Affairs”. Foreign ministry of Austria. Arhivirano iz originala 31. 10. 2014. g. Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  21. ^ „Sebastian Kurz "macht Platz" und zieht sich als Kanzler zurück”. DER STANDARD (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 9. 10. 2021. g. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  22. ^ „Schallenberg set to replace Kurz as Austria's chancellor”. Euronews. 11. 10. 2021. Arhivirano iz originala 11. 10. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  23. ^ „Austria's ambassador to France will be next foreign minister -spokeswoman”. Reuters. 11. 10. 2021. Arhivirano iz originala 11. 10. 2021. g. Pristupljeno 12. 10. 2021. 
  24. ^ Hirsch, Cornelius; Kotkamp, Lukas (19. 11. 2021). „Austria becomes first Western country to resort to mandatory coronavirus vaccination”. Politico. Pristupljeno 30. 11. 2021. 
  25. ^ „Austrian Chancellor Schallenberg says he will step down”. Reuters (na jeziku: engleski). 2021-12-02. Pristupljeno 2021-12-02. 
  26. ^ „Ordensverleihung an den österreichischen Aussenminister”. Lie:ZEIT. 6. 11. 2019. Arhivirano iz originala 10. 10. 2021. g. Pristupljeno 12. 10. 2021. 
  27. ^ „Schallenberg Dott. Alexander”. Quirinale.it. Arhivirano iz originala 10. 10. 2021. g. Pristupljeno 12. 10. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Шаленберг&oldid=26657206”