Википедија

Amalija Skram

Amalija Skram (Bergen; 22. avgust 1864 - 15. mart 1905) je norveška spisateljica i feministikinja koja je bila ženska predstavnica naturalizma u književnosti. U Norveškoj se smatra najpoznatijom spisateljicom moderne (Det moderne gjennombrudd). Jedno od njenih najčuvenijih dela je tetralogija Hellemyrsfolket (1887 - 1898) u kome opisuje odnose u porodici kroz četiri generacije.[1][2]

Berta Amalija Alver
Datum rođenja(1846-08-22)22. avgust 1846.
Mesto rođenjaBergen, Norveška
Datum smrti15. mart 1905.(1905-03-15) (58 god.)
Mesto smrtiKopenhagen, Danska
ZanimanjeSpisateljica
SupružniciBrent Ulrik August Muler (1837–1898); Acbjern Ulof Erik Skram (1847–1923)
DecaDžejkob Muler (1866–1911)

Ludvig Muler (1868–1922)

Ida Skram (1889–1971)

Biografija

uredi

Berta Amalija Alver je rođena u Bergenu, u Norveškoj, 22. avgusta 1864. godine. Njen otac je bio Mons Monsen Alver (1837–1898), a majka Ingerborg Lovis Sivertsen (1821- 1907). Amalija je bila jedina ćerka od petoro dece koje su imali. Njena porodica je držala manju radnju koja je doživela bankrot kada je Amalija imala sedamnaest godina. Otac je emigrirao u Ameriku da bi izbegao odlazak u zatvor, dok je majka ostala u Norveškoj sa petoro dece.

Amaliju je majka nagovorila na brak sa dosta starijim čovekom, Berom Ulrikom Augustom Mulerom (1837–1898) koji je bio kapetan broda. Narednih trinaest godina Amalija je rodila dva sina i nekoliko puta doživljavala nervne slomove. Nakon nekoliko godina provedenih u psihijatrijskoj ustanovi, razvela se od Mulera. Zajedno sa svojim sinovima, Džejkobom i Ludvogom se zatim seli u Kristijaniju (Oslo) gde se posvećuje svom stvaralaštvu. U Kristijaniju upoznaje Arnea Garborga i Bjernstjerna Bjernsona koji su bili ugledni pisci tadašnjeg društva.[3]

 
Portret Amalije i Erika Skrama

1884. Amalija se ponovo udaje, ovog puta za danskog pisca Asbjerna Ulofa Erika Skrama (1847–1923), koji je bio sin direktora železnice. Sa mužem se Amalija seli u Kopenhagen, Dansku, gde će živeti do kraja života. Zajedno su imali jednu ćerku, Idu Skram ( rođenu 1889). Njene obaveze kao domaćice i spisateljice u društvu koje nije blagonaklono gledalo na žene i davalo im mnogo sloboda, dovelo je do Amalijinog nervnog sloma 1894. godine, nakon čega je nastavila da živi u psihijatrijskoj ustanovi blizu Roskilda. 1990. je njen brak sa Asbjernom okončan. Amalija umire pet godina kasnije u Kopenhagenu, gde je i sahranjena na Bispebjerg groblju.

Karijera

uredi

Prvo delo koje je Amalija objavila je kratka priča „Madam Høiers leiefolk” (Engleski: Madame Høier's Lodgers) u časopisu Nyt Tidsskrift.

Pisala je tokom celog svog života i bavila se temama koje su joj bile veoma bliske. Njeno stvaralaštvo se može podeliti u tri etape:

  • Romani koji se tiču braka i koji su istraživali tabu teme, poput ženske seksualnosti i potlačenosti žena u tom periodu. Mnogi su njena dela smatrali previše provokativnim i to je rezultiralo otvorenim sukobom sa nekim delovima tadašnjeg društva.
  • Višegeneracijski romani koji su se bavili sudbinom porodice tokom nekoliko generacija. Istraživala je društvo i njegove stubove i vodila kampanju za njegove promene.
  • Dela koja je napisala u psihijatrisjkoj ustanovi, poput Profesora Hijeronimusa, koji su se bavili primitivnim i brutalnim uslovima koji su vladali u takvim institiucijama. Njeni romani stvorili su veliku pometnju u Danskoj i ubrzali poboljšanja u tim institucijama.

Poznata je kao jedan od najranijih zagovornika ženskog pokreta, koji postaje evropski trend. Njena dela, koja su uglavnom bila zaboravljena nakon njene smrti, ponovo su otkrivena i dobila su snažno priznanje 1960-ih. Nekoliko njenih dela trenutno je dostupno u novijim prevodima na engleski jezik.[4]

Zaveštanje

uredi
 
Statua Amalije Skram u Bergenu koju je naporavila Maja Refum

Nagrada Amalije Skram se od 1994. godine dodeljuje autorima koji su pokazali izuzetno umeće u rešavanju pitanja žena u društvu i doprineli njihovoj ravnopravnosti.[5]

Amaliji Skram je i posvećena jeda od ulica u Kopenhagenu.

Statu Amalije Skram uradila je Maja Refsum (1897–1986) u Kolosterhaugenu u Bergenu 1949. godine. Bronzana bista Pera Unga postavljena je na groblju Bispebjerg 1996. pored njenog groba. U biblioteci u Bergenu se nalazi mermerna bista koju je napravila Ambrozija Tenesen.[6]

Dela

uredi
  • Madam Høiers leiefolk (Madam Høier's Lodgers), 1882.
  • Constance Ring, 1885.
  • Karens Jul, 1885
  • Lucie, 1888.
  • Fru Ines, 1891
  • Forraadt (Izdata)
  • Hellemyrsfolket (Ljudi Helemira), tetralogija koja se sastoji od:
    • Sjur Gabriel, 1887
    • To venner (Two Friends), 1888.
    • S.G. Myre, 1890.
    • Afkom, 1898.
  • Børnefortellinger, kratke priče iz 1890.
  • Kjærlighed i Nord og Syd (Ljubav na Severu i Jugu), kratke priče, 1891.
  • Agnete, drama, 1893.
  • Professor Hieronimus, 1895.
  • Paa St. Jørgen (At St. Jørgen), 1895.
  • Mellom Slagene (Između sukoba), pisma iz 1895.
  • Sommer (Leto), kratke priče, 1899.
  • Julehelg (Božić), novela iz 1900.
  • Mennesker (Ljudi), 1905. (nedovršeno delo)

Reference

uredi
  1. ^ „"Det moderne gjennombrudd"”. Skolediskusjon.no. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  2. ^ „Erik Bjerck Hagen”. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  3. ^ „Ludvig Müller”. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  4. ^ „Amalie Skram”. Nordic Women's Literatur. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  5. ^ „Nagrada Amalije Skram”. SNL. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  6. ^ „Ambrosia Tønnesen”. Nors Biografisk Leksikon. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амалија_Скрам&oldid=26809516”