Википедија

Američko opadanje

Američko opadanje je ideja da Sjedinjene Američke Države smanjuju moć geopolitički, vojno, finansijski, ekonomski, tehnološki, demografski, socijalno, moralno, duhovno, kulturno, u pitanjima zdravstvene zaštite i/ili po pitanju životne sredine.[1][2][3] Postojala je debata o tome koliki je pad, i da li je relativan ili apsolutan. Oni koji veruju da je Amerika u padu se nazivaju deklinisti (declinists).[4][5]

Uspon Kine kao globalne supersile se pojavio kao centralna briga u raspravama o padu američkog uticaja od kasnih 2010-ih. Sa asertivnijim pristupom geopolitici, Kina ima potencijal da ospori trenutnu poziciju Amerike kao vodeće svetske supersile i da se bori za globalnu dominaciju. O ovom izazovu svedoči sve veća ekonomska sposobnost i odnosi Kine, koji su joj omogućili da nadmaši Sjedinjene Države u ovim oblastima prema Azijskom indeksu moći za 2021. Dok Sjedinjene Države održavaju svoju dominaciju u vojnom kapacitetu, kulturnom uticaju, otpornosti, budućim resursima, diplomatskom uticaju i odbrambenim mrežama u azijskom regionu, one moraju da se pozabave ekonomskim usponom Kine kako bi ostale dominantan igrač na svetskoj sceni.

Smanjenje vojnih prednosti, deficit potrošnje, geopolitički preokret i promena u moralnim, društvenim i bihevioralnim uslovima povezani su sa američkim padom.

Neki naučnici navode da je percepcija opadanja, dugo bila deo američke kulture.[6][7] U anketi sprovedenoj od 11. do 13. januara 2021. na 1.019 Amerikanaca, 79% ispitanih je reklo da se Amerika „raspada“.[8][9][10][11]

Procena

uredi

Prema američkom javnom intelektualcu Noamu Čomskom, propadanje Amerike počelo je ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, sa gubitkom Kine nakon čega su usledili ratovi u Indokini. Do 1970. godine udeo Sjedinjenih Država u svetskom bogatstvu je opao na oko 25%, što je i dalje bilo veliko, ali naglo smanjeno.[12] Čomski odbacuje „izvanrednu retoriku nekoliko godina trijumfalizma 1990-ih“ kao „uglavnom samoobmanu“. Međutim, Čomski je 2011. tvrdio da se moć neće prebaciti na Kinu i Indiju, jer su to siromašne zemlje sa ozbiljnim unutrašnjim problemima i neće biti konkurenta za globalnu hegemonističku moć u doglednoj budućnosti.[12]

Prema Džitu Hiru, američku hegemoniju se održavala na tri stuba: „ekonomska snaga, vojna moć i meka moć kulturne dominacije“.[13] Prema američkom diplomati Eriku S. Edelmanu, deklinisti, ili oni koji veruju da je Amerika u padu, u prošlosti su „dosledno grešili“.[5] Međutim, američki politikolog Aron Fridberg je upozorio da samo zato što su deklinisti pogrešili u prošlosti ne znači da će biti netačni u svojim budućim predviđanjima i da neki od argumenata deklinista zaslužuju da se shvate ozbiljno.[5][14]

Politikolog Metju Kronig tvrdi da je Vašington „pratio isti osnovni geopolitički plan u tri koraka od 1945. godine. Prvo, Sjedinjene Američke Države su izgradile sadašnji međunarodni sistem zasnovan na pravilima... Drugo, primio je u klub svaku zemlju koja je igrala po pravilima, čak i bivše protivnike... i treće, SAD su radile sa svojim saveznicima na odbrani sistema od onih zemalja ili grupa koje bi ga izazvale.“ [15]

Najveće ekonomije sveta po BDP (nominalnom) u 2022 prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda[16]

Poređenje sa ranijim državama

uredi

Semjuel P. Hantington je primetio da su predviđanja američkog opadanja deo američke politike od kasnih 1950-ih. Prema Danijelu Belu, „mnogi od vodećih američkih komentatora imali su snažan impuls dosledno da vide Sjedinjene Države kao slabu, 'odgajanu' košulju koja će pasti u ruke jačih rivala jednako neizbežno kao što je Rim pao u ruke varvara, ili Francuska Henriju V u Aženkuru."[4][7] Hantington je kritikovao opadanje kao pogrešno usmereno, ali ga je pohvalio po nekim tačkama, „opadanje je predvidelo neminovno smanjenje američke moći. U svim svojim fazama to predviđanje je postalo centralno za sprečavanje tog smanjenja“.[17]

Majkl Hadson ukazuje da je oprost duga neophodan kada su dugovi pojedinaca prema državi preveliki. Dok su ranija carstva (asirska) preživljavala kroz periodično opraštanje dugova, ova praksa je okončana sa Rimskim carstvom, što je rezultiralo osiromašenjem i lišenjem zemljoradnika, stvarajući rastući lumpenproletarijat. Isti proces je doprineo kolapsu Britanske imperije i nastavlja se i danas, sa periodičnim finansijskim krizama (1930-ih, 2008.) koje se ublažavaju samo vladinom pomoći i/ili ratom. Hadson dodaje da svaki put kada se istorija ponavlja, cena raste, odnosno da se SAD uništavaju bankovnim dugom bez mehanizma oprosta, čineći kolaps neizbežnim.[18]

Politikolog Pol K. Mekdonald piše da velike sile mogu biti u relativnom ili apsolutnom opadanju i raspravljao je o načinima na koje često reaguju. Najčešći je smanjenje nekih, ali ne svih obaveza države.[19]

Određeni komentatori, istoričari i političari veruju da su SAD naslednik Rimskog carstva.[pojasniti] Prema Kristoferu Alerfeldu, postoje različita gledišta u pogledu poređenja Rima i SAD. On veruje da „upotreba rimske metafore daje naučnu patinu izražavanju visceralnih nada i strahova“.[20]

Kenedi tvrdi da je „britanska finansijska snaga bila jedini najvažniji faktor u njenim pobedama nad Francuskom tokom 18. veka. Ovo poglavlje završava se Napoleonovim ratovima i fuzijom britanske finansijske snage sa novootkrivenom industrijskom snagom." On predviđa da, pošto američki dolar gubi svoju ulogu svetske valute, neće moći da nastavi da finansira svoje vojne rashode putem deficitarne potrošnje. [21]

Prema Ričardu Lahmanu, SAD bi opstale mnogo duže kao supersila ako bi, poput Britaniske imperije, mogle da zabrane određene porodice i elite da isključivo kontrolišu kancelarije i vladina ovlašćenja [22]

Istoričar Harold Džejms je 2020. godine objavio članak pod naslovom „Kasna sovjetska Amerika“, upoređujući današnje Sjedinjene Države sa bivšim Sovjetskim Savezom. Džejms je napisao da mnogi aspekti SAD sada podsećaju na kasni Sovjetski Savez: intenziviranje društvenih sukoba, etničko/rasno rivalstvo i ekonomski pad. On je predvideo da bi dolar mogao da izgubi vrednost i da počne da liči na sovjetsku rublju. Džejms je završio članak rekavši da će se ekonomski pad nastaviti, čak i ako dođe do promene rukovodstva, ukazujući na nesposobnost Mihaila Gorbačova da spreči kolaps nakon što je nasledio Leonida Brežnjeva.[23]

Takođe 2020. godine, politički komentator Džulijus Kerin je tvrdio da je tekuće stanje opadanja u Americi paralelno sa kasnim Sovjetskim Savezom u odnosu na „nepogrešivo“ klizanje u gerontokratiju.[24]

Aleks Lo, kolumnista South China Morning Post, napisao je 2021. da „Sovjetska Rusija pod Mihailom Gorbačovim nije znala da su već izgubili imperiju dok nije bilo prekasno. Sudbina SAD neće biti drugačija.“[25]

Komentari

uredi
 
Zemlje sa vojnim bazama i objektima SAD 2016.
  • Filozofi Majkl Hardt i Antonio Negri, teoretišu sredinom 1990-ih o tekućoj tranziciji ka nastajanju konstrukcije stvorene među vladajućim silama koju autori nazivaju „Imperija“.
  • Američki istoričar Moris Berman napisao je trilogiju knjiga objavljenih između 2000. i 2011. o propadanju američke civilizacije.[traži se izvor]
  • Igor Panarin, politikolog i diplomac Više vojne komandne škole za telekomunikacije KGB-a, predvideo je da će se, počevši od 1998. godine, SAD raspasti na šest delova 2010.[26] Napisao je i The Crash of the Dollar and the Disintegration of the USA (2009).[27]
  • Ruski politički analitičar Stanislav Belkovski predvideo je da bi mogao biti red na Ameriku da uroni u samodestruktivno nasilje i neizbežni kolaps.[28]
  • Američki novinar Kris Hedžes, u svojoj knjizi America The Farewell Tour iz 2018. godine, predviđa da će Amerika prestati da bude dominantna super-sila za „najviše dve decenije“.[29][30]
  • U 2017, Evan Osnos iz Njujorkera izneo je potencijalni scenario za nasilnu revoluciju u SAD i posledice po „super bogate“.[31]
  • Donald Tramp je bio prvi predsednički kandidat koji je promovisao ideju da su Sjedinjene Države u padu.[32]
  • Nakon nereda u Kapitolu SAD 6. januara, reporterka HafPost-a Emili Pek napisala je članak pod naslovom „Pobuna u Kapitolu kristalizira 4 godine američkog propadanja“.[33]
  • Žan Kretjen, bivši premijer Kanade (1993–2003), opisao je Trampov izbor kao „monumentalnu grešku“ koja je najavila „pravi kraj američke imperije“ u memoarima iz 2018.[34]
  • Američki istraživački centar <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Atlantic_Council" rel="mw:ExtLink" title="Atlantic Council" class="cx-link" data-linkid="368"><i>Atlantic Council</i></a> tvrdi da, iako SAD zaista propadaju, misleći da je to nepovratno predstavlja "iracionalni pesimizam".[35]
  • Prema Interceptu, usvajanje neutralnog puta od strane azijskih, afričkih i latinoameričkih zemalja usred invazije na Ukrajinu moglo bi da signalizira „čist raskid sa prošlih nekoliko vekova zapadne hegemonije, ne samo u politici, već iu kulturi i idejama“.[36]

Javno mnjenje

uredi

Ankete iz 2018. postavile su američko rukovodstvo minimalno ispod 31 odsto Kine i ostavile Nemačku kao najpopularniju silu sa odobravanjem od 41 odsto.[37][38]

Istraživanje iz 2019. koje je sproveo Pew Research Center pokazuje da je većina Amerikanaca predviđala da će američka ekonomija biti slabija 2050. godine. Takođe, navodi se u istraživanju, većina ljudi misli da će SAD biti „zemlja sa rastućim državnim dugom, širim jazom između bogatih i siromašnih i radnom snagom kojoj preti automatizacija“.[39]

Usred pandemije kovida 19, javno mnjenje i SAD i Kine pogoršalo se u većini zemalja koje je anketirao Pew Research. Mišljenje SAD je bilo povoljnije od Kine u celini; mišljenje o postupanju sa pandemijom bilo je negativno u obe zemlje, ali je mišljenje o postupanju Kine sa pandemijom bilo povoljnije od SAD.[40]

U anketi iz 2021. na 1.019 Amerikanaca neposredno nakon nereda na Kapitolu, 79 odsto anketiranih reklo je da se Amerika „raspada“. Istovremeno, sličan procenat ispitanika u anketi je naveo da su „ponosni što su Amerikanci“.[8][9][10][11]

Krajem januara 2021, Pev je izvestio da kako se približavala Bajdenova inauguracija, ankete su pokazale da se međunarodno mišljenje o Sjedinjenim Državama u Evropi značajno poboljšalo, podižući optimizam na 72–84% o odnosima SAD u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.[41]

Anketa iz januara 2022. koju je sproveo NPR/Ipsos otkrila je da preko 70 odsto ispitanika u SAD veruje da je demokratija „u krizi i riziku da propadne“.[42]

Reference

uredi
  1. ^ Friedman, Hershey H.; Hertz, Sarah (2015). „Is the United States Still the Best Country in the World? Think Again”. SSRN Electronic Journal (na jeziku: engleski). Elsevier BV. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.2622722. 
  2. ^ „The Hidden Meaning Of American Decline”. Huffington Post. 24. 5. 2018. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  3. ^ ROSENBERG, MARK; MARBER, PETER (22. 1. 2021). „Biden's opportunity to flip the script on U.S. decline”. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  4. ^ a b McArdle, Megan (7. 10. 2010). „America's Perpetual Decline”. The Atlantic. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  5. ^ a b v Edelman, Eric S. (2010). „Understanding America's Contested Primacy” (PDF). Center for Strategic and Budgetary Assessments. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  6. ^ Weisbrode, Kenneth (19. 7. 2016). „Don't Panic about America's Cultural Decline”. The National Interest (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  7. ^ a b Bell, David A. (2010-10-07). „Political Columnists Think America Is In Decline. Big Surprise.”. The New Republic. ISSN 0028-6583. Pristupljeno 2021-01-08. 
  8. ^ a b Allen, Mike (14. 1. 2021). „Republicans and Democrats agree — the country is falling apart”. Axios. Pristupljeno 2021-01-29. 
  9. ^ a b „79 percent of Americans say US is falling apart”. Futurism (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-29. 
  10. ^ a b „Majority of Americans now support removing Trump from office”. Ipsos. 13. 1. 2021. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  11. ^ a b Castronuovo, Celine (14. 1. 2021). „4 in 5 say US is falling apart: survey”. The Hill. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  12. ^ a b Chomsky, Noam. „American Decline: Causes and Consequences”. chomsky.info. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  13. ^ Heer, Jeet (7. 3. 2018). „Are We Witnessing the Fall of the American Empire?”. The New Republic. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  14. ^ Friedberg, Aaron L. (1. 11. 2009). „Same Old Songs”. The American Interest. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  15. ^ Kroenig, Matthew (2020-04-03). „Why the U.S. Will Outcompete China”. The Atlantic. Pristupljeno 2021-02-06. 
  16. ^ „World Economic Outlook Database, October 2022”. IMF.org. International Monetary Fund. 11. 10. 2022. Pristupljeno 13. 10. 2022. 
  17. ^ Wyne, Ali (2019-07-25). „Yes, Sam Huntington Has Insights to Guide U.S. Competition with China”. www.rand.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-08. 
  18. ^ Hudson, Michael (2015). Killing the Host: How Financial Parasites and Debt Destroy the Global Economy (na jeziku: engleski). ISLET-Verlag. ISBN 9783981484281. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  19. ^ MacDonald, Paul K.; Parent, Joseph M. (2018). Twilight of the Titans: Great Power Decline and Retrenchment (na jeziku: engleski). Cornell University Press. ISBN 9781501717109. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  20. ^ Allerfeldt, Kristofer (2008). „Rome, Race, and the Republic: Progressive America and the Fall of the Roman Empire, 1890-1920”. The Journal of the Gilded Age and Progressive Era. 7 (3): 297—323. ISSN 1537-7814. JSTOR 25144530. doi:10.1017/S1537781400000736. Pristupljeno 25. 1. 2022. 
  21. ^ Kennedy, Paul (2017-01-26). The Rise And Fall of British Naval Mastery. Penguin Books. ISBN 9780141983837. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  22. ^ Lachmann, Richard (2011). „The roots of american decline”. Contexts. 10 (1): 44—49. ISSN 1536-5042. JSTOR 41960690. doi:10.1177/1536504211399050  . 
  23. ^ James, Harold (1. 7. 2020). „Late Soviet America”. Project Syndicate. Arhivirano iz originala 20. 6. 2021. g. 
  24. ^ Krein, Julius (jun 2020). „America's Unhealthy Gerontocracy”. American Affairs. „"America in its present state of decline increasingly resembles the late Soviet Union, but one of the most unsettling parallels is its unmistakable slide into gerontocracy"” 
  25. ^ „Forget the rise of China, it's the fall of America you should worry about”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). 2021-01-07. Pristupljeno 2021-02-01. 
  26. ^ Osborn, Andrew (2008-12-29). „As if Things Weren't Bad Enough, Russian Professor Predicts End of U.S.”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2021-02-07. 
  27. ^ Bohm, Michael (2012-11-29). „Russia's Misery Loves U.S. Company”. The Moscow Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-30. 
  28. ^ Shlapentokh, Dmitry (29. 7. 2020). „How the Putin Regime Perceives US Protests”. 
  29. ^ Hedges, Chris (2018). America: The Farewell Tour. Simon & Schuster. ISBN 978-1501152672. 
  30. ^ Chris Hedges - The American Empire Will Collapse Within a Decade, Two at Most (11-19-18) na sajtu YouTube
  31. ^ „Doomsday Prep for the Super-Rich: Some of the wealthiest people in America—in Silicon Valley, New York, and beyond—are getting ready for the crackup of civilization”. New Yorker. 30. 1. 2017. 
  32. ^ Engelhardt, Tom (27. 9. 2018). „America Was in Decline Long Before Trump Stepped Into Office”. The Nation. Arhivirano iz originala 30. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  33. ^ Peck, Emily (2021-01-08). „The Capitol Riot Crystalizes 4 Years Of American Decline”. HuffPost (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-25. 
  34. ^ Campion-Smith, Bruce (2018-10-09). „Jean Chrétien calls Donald Trump 'fanatical'”. Toronto Star. Pristupljeno 2021-07-15. 
  35. ^ „The Longer Telegram: Toward a new American China strategy”. Atlantic Council (na jeziku: engleski). 2021-01-28. Pristupljeno 2021-01-29. 
  36. ^ Hussain, Murtaza (26. 3. 2022). „Not One Bloc or the Other: Ukraine War Shows Emerging Post-American World”. The Intercept (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 4. 2022. 
  37. ^ Clifton, Jon. „Rating World Leaders: 2018 The U.S. vs. Germany, China and Russia”. Politico. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  38. ^ Ray, Julie (18. 1. 2018). „World's Approval of U.S. Leadership Drops to New Low”. Gallup.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  39. ^ „Public Sees America's Future in Decline on Many Fronts | Pew Research Center”. 21. 3. 2019. Pristupljeno 28. 3. 2019. 
  40. ^ „Negative views of both U.S. and China abound across advanced economies amid COVID-19”. Pew Research Center. Pristupljeno 2021-02-05. 
  41. ^ „British, French and Germans Give Biden High Marks After U.S. Election”. Pew Research Center's Global Attitudes Project. 2021-01-19. Pristupljeno 2021-02-05. 
  42. ^ Rose, Joel; Baker, Liz (3. 1. 2022). „6 in 10 Americans say U.S. democracy is in crisis as 'The Big Lie' takes root”. NPR. Pristupljeno 3. 1. 2022. „Overall, 70% of poll respondents agree that the country is in crisis and at risk of failing.” 

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Америчко_опадање&oldid=27778127”