Википедија

Ana od Bretanje

Ana od Bretanje (Château des ducs de Bretagne, 25. januar 1477[1] — Bloa, 9. januar 1514)[2] je bila bretonska vojvotkinja, kćerka Fransoe II i Margarite od Foa i supruga Maksimilijana I Habzburškog, zatim Šarla VIII Valoe i na kraju Luja XII.

Ana od Bretanje
Lični podaci
Datum rođenja(1477-01-25)25. januar 1477.
Mesto rođenjaChâteau des ducs de Bretagne,
Datum smrti9. januar 1514.(1514-01-09) (36 god.)
Mesto smrtiBloa,
Porodica
SupružnikMaksimilijan I Habzburški, Šarl VIII Valoa, Luj XII
PotomstvoCharles Orlando, Dauphin of France, Klod od Francuske, Renée of France, Charles de France, François de France
RoditeljiFransoa II, vojvoda Bretanje
Margarita od Foa
DinastijaMontfort of Brittany

Uništenjem i podelom Burgundskog vojvodstva 1477. godine između Francuske i Habzburga, Vojvodstva Bretanje je bilo ostalo jedina samostalna država na teritoriji, za koju se smatralo da potpada pod francusku krunu. Kako je Fransoa II od Bretanje imao samo kćer Anu, njegova namjera je bila da je uda za vladara jake evropske države, koja bi mogla garantovati nezavisnost Bretanje. Prvi izbor za budućeg Aninog muža je bio budući kratkovečni maloletni engleski kralj Edvard V Jork. Kako je tokom Ludog rata (1485—1488) Bretanju porazila Francuska, mirovnim sporazumom je zaključeno da se Ana u budućnosti može udati samo uz dopuštenje kralja Francuske. Bez obzira na taj sporazum, Ana od Bretanje, koja kao maloletna preuzima vlast nakon očeve smrti 9. septembra 1488. godine, udala se 19. decembra 1490. godine za budućeg svetog rimskog cara Maksimilijana.

Trenutak venčanja je bio potpuno pogrešno izabran, jer te 1490. i sledeće 1491. godine Habzburzi ratuju u Hrvatskoj i Ugarskoj protiv Vladislava II pokušavajući tamo osvojiti vlast, tako da nisu u stanju braniti Bretanju od francuskog napada 1491. godine. Nakon što francuska vojska porazi bretanjsku 1491. godine Ana će biti prisilno udata za francuskog kralja Šarla VIII. Papa Inoćentije VIII će sledeću godinu potvrditi ovaj brak i narediti da se u slučaju da Ana nadživi kralja, a nema dece mora udati za sledećeg francuskog kralja.

To će se na kraju i dogoditi 1498. godine kada umire Šarl VIII, kojeg nasleđuje oženjeni Luj XII. Nakon što se Luj XII razveo od prve žene, sledeće 1499. godine on sklapa brak s Anom. U tom braku će biti rođena jedina Anina deca koja doživljavaju punoletnost, a starija kćer imena Klod od Bretanje će postati njena naslednica u Bretanji. Poslednje godine života Ana provodi u borbi da svoju kćer uda za nekog samostalnog vladara, kako bi Bretanja zadržala svoju nezavisnost. Kada joj to nije uspelo, onda je barem do svoje smrti 1514. godine uspešno stavljala veto na venčanje svoje kćeri i francuskog prestolonaslednika, tako da do njega dolazi oko četiri meseca nakon Anine smrti.

Detinjstvo uredi

Ana je bila jedino dijete bretonskog vojvode Fransoe II i Margarete, kćerke vladajuće navarske kraljice Eleonore. Kao vojvodino jedino dijete bila je odgajana da ga jednog dana nasledi na prestolu jednog od najznačajnijih vojvodstava u Evropi. Franjo nije želio dopustiti da Bretanju anektira Francuska, pa je pažljivo razmatrao pitanje kćerkinog braka. Zaručio ju je za engleskog kralja Eduarda V, ali dečak je nestao tokom Ratova ruža. Međutim, kad ga je porazila francuska vojska, morao je potpisati mirovni sporazum kojim se njegovoj kćerki zabranjuje da sklopi brak bez saglasnosti francuskog kralja. Ubrzo zatim umro je od posledica pada s konja, učinivši tako Anu vojvotkinjom Bretanje.

Vladavina uredi

Prvi brak uredi

 
Plaketa koja označava mesto na kojem se vojvotkinja Ana udala za njemačkog kralja Maksimilijana I

Prvi zadatak dvanaestogodišnje vojvotkinje bio je pronaći muža čija je vojska dovoljno jaka da se odupre francuskoj. Izabrala je njemačkog kralja Maksimilijana I, iz dinastije Habsburg, udovca burgundske vojvotkinje Marije (takođe Kapetovke). Vjenčali su se putem predstavnika 1490. godine, te je Ana kao njegova supruga postala njemačka kraljica i austrijska nadvojvotkinja. Francuzi su ovaj brak smatrali ozbiljnom provokacijom, jer ne samo da na njega nije pristao francuski kralj, već je i muž bretonske vladarice bio najveći neprijatelj Francuske. Vjenčanje se pokazalo loše tempiranim; Maksimilijan je bio prezauzet problemima u Ugarskoj da bi se ozbiljno borio za Bretanju, a Anini saveznici, kastiljska kraljica Izabela I i kralj Ferdinand V, bili su zauzeti provodeći Rekonkistu. Iako su i kastiljski kraljevi i engleski kralj Henri VII poslali manje trupe u pomoć Ani, ni jedni ni drugi nisu željeli otvoreni sukob s Francuskom.

Drugi brak uredi

 
Vjenčanje vojvotkinje Ane s francuskim kraljem Šarlom VIII
 
Kraljica Ana prima manuskript koji slavi poznate žene

U proljeće 1491. godine francuski kralj Šarl VIII Valoa osvojio je grad Ren i prisilio Anu da se veri za njega. Ona je zatim, u pratnji svoje vojske, kako bi tobože dokazala da je sama pristala na brak, otputovala u Lanže gdje se udala za njega uprkos protestima Maksimilijana koji je isticao da je Ana već bila valjano udata za njega, te da je Karlo bio zaručen za njegovu kćerku Margaretu. Anin brak s Karlom je ozakonio papa Inoćentije VIII, poništivši njen brak s Maksimilijanom i tako joj oduzevši titulu kraljice Njemačke. Bračni ugovor je propisivao da će vlast nad Bretanjom zadržati onaj supružnik koji nadživi drugoga, ali da će se Ana, ukoliko nadživi Karla i ne bude imala djece s njim, morati udati za njegovog nasljednika.

Pomazana je i krunisana kao kraljica Francuske 8. februara 1492. godine u bazilici Sen-Deni. Anin drugi brak počeo je loše. Živjla je odvojeno od muža, koji joj je branio da koristi titulu vojvotkinje Bretanje. Dok je ratovao u Italiji, regentstvo nije prepustio svojoj supruzi, kako je bio običaj, već sestri Ani. Kralj i kraljica su imali troje mrtvorođene i četvoro živorođene djece, od kojih najdugovječnije, sin Šarl Orland, doživljava samo 3 godine.

Udovištvo uredi

Šarl VIII je 1498. godine umro nesretnim slučajem, od posljedica udarca u glavu. Ana je u 28 godini ostala udovica, bez djece i nasljednika. Sporazum ju je sada obavezivao da se uda za novog kralja Francuske, muževog rođaka Luja XII, ali on je već bio oženjen Aninom zaovom Žanom. Iste godine je potvrdila da će se udati za Luja ukoliko dobije poništenje braka s Žanom u roku od godinu dana, vjerujući da Luj u tome neće uspjeti. Međutim, Luj je uspio nagovoriti papu da mu poništi brak uprkos Žaninim protestima u datom roku. U međuvremenu, Ana je uživala samostalno vladajuću svojom domovinom.

Treći brak uredi

Godine 1499. udala se za Luja XII.[3][4] Od 1501. do 1504. godine bila je i kraljica Napulja, budući da je Luj nakratko osvojio krunu tog kraljevstva. Bračni ugovor s Lujem je bio mnogo drugačiji od onog kojeg je potpisala s Šarlom; Ana više nije bila devojčica, već zrela udovica kralja odlučna da osigura priznanje svojih vladarskih prava u Bretanji i nezavisnost svog vojvodstva. Prema bračnom ugovoru, Anu je trebalo da nasledi njihov drugi sin ili, ako budu imali samo jednog sina, njihova najstarija kćerka. Iako je njen novi muž imao velikog utjecaja na vlast nad Bretanjom, priznavao je nju kao vladarku Bretanje. S Lujem je imala dve kćerke i četiri mrtvorođena sina.

Ana se žestoko borila da osigura nezavisnost Bretanje; svoju najstariju kćerku Klaudiju zaručila je za Karla Austrijskog (unuka svog prvog muža). Međutim, kad je Luju postalo jasno da mu Ana neće roditi sina, poništio je zaruke Klaudije i Karla, te kćerku zaručio za svog rođaka i prestolonaslednika, Franju Angulemskog. Ana se žestoko opirala muževoj odluci i nikada nije odobrila taj brak. Čak je pokušala svoju drugu kćerku, Renatu, učiniti svojom naslednicom, naznačivši tako u svom testamentu.

Smrt i posljedice uredi

 
Posuda u kojoj se čuva srce kraljice Ane. Na njoj, na francuskom, piše: "U ovoj posudi od zlata, čistoj i vrijednoj, leži srce plemenitije od bilo kog ženskog srca što ga je svijet vidio, Ana joj je bilo ime, dva puta kraljica Francuske, vojvotkinja Bretonaca, kraljevska i suverena."

Ana je preminula u 36. godini od bubrežnog kamenca. Iako je prema njenom testamentu trebalo da je nasledi mlađa kćerka Renata, Luj to nije dozvolio, pa ju je, kao što je i bio običaj, nasledila starija kćerka Klaudija koju je ubrzo zatim udao za Fransou. Luj se oženio Marijom od Engleske u neuspelom pokušaju da dobije sina. Frasoa je Luja naslijedio kao kralj, a njegov sin s Klaudijom naslijedio je i francuski i bretonski presto, te zauvijek pripojio Bretanju Francuskoj.

Njeno telo je sahranjeno u bazilici Sen-Deni, u kojoj je bila i krunisna, ali srce joj je, po vlastitoj želji, sahranjeno u Nantu, glavnom gradu njenog vojvodstva.

Bila je opisivana kao proračunata, ponosna i ohola. Celi život je posvetila borbi za nezavisnost Bretanje. Bila je posvećena odgoju svoje djece, što je bilo neobično za ženu njenog statusa u doba u kojem je živjela. Iscrpilo ju je četrnaest trudnoća, od 15. do 35. godine života.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. John of Montfort
 
 
 
 
 
 
 
8. Žan IV, vojvoda Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Joanna of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
4. Richard, Count of Étampes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karlo II od Navare
 
 
 
 
 
 
 
9. Džoana od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Žana od Valoa
 
 
 
 
 
 
 
2. Fransoa II, vojvoda Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Šarl V Mudri
 
 
 
 
 
 
 
10. Luj I od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Joanna of Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
5. Margaret, Countess of Vertus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Đan Galeaco Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
11. Valentina Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Isabella, Countess of Vertus
 
 
 
 
 
 
 
1. Ana od Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Archambaud de Grailly
 
 
 
 
 
 
 
12. John I, Count of Foix
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Isabella, Countess of Foix
 
 
 
 
 
 
 
6. Gaston IV, grof od Foa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Charles I of Albret
 
 
 
 
 
 
 
13. Jeanne of Albret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Marie de Sully
 
 
 
 
 
 
 
3. Margarita od Foa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Fernando I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
14. Huan II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Eleonora od Albukerka
 
 
 
 
 
 
 
7. Eleonora od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Karlo III od Navare
 
 
 
 
 
 
 
15. Blanka I od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Eleonora od Kastilje, kraljica Navare
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Louis Dujardin: Quand naquit, quand mourut Anne de Bretagne? In: Bulletin de la Société Archéologique du Finistère vol. 88 (1962), pp. 301–309.
  2. ^ Encyclopedia of women in the Renaissance : Italy, France, and England. Robin, Diana Maury., Larsen, Anne R., Levin, Carole, 1948-. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. 2007. ISBN 9781851097777. OCLC 659807037. 
  3. ^ Chomel (Jean-Baptiste-Louis) Essai Historique sur la Médecine en France, (1762), p. 20.
  4. ^ Wickersheimer [Ernest, Jacquart (Danielle) Biographical Dictionary of doctors in France in the Middle Ages (1979), vol. 1] pp. 161-162.
 
Ana od Bretanje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_од_Бретање&oldid=26810406”