Antonov An-32
Antonov An-32 je višenamenski transportni avion, srednje nosivosti. Razvijen je u okviru biroa Antonova, a proizveden je u kijevskoj fabrici aviona u Sovjetskom Savezu. Ovaj avion je prvenstveno osmišljen za vojne potrebe, s mogućnošću transformacije u putničku i druge namene. Izrađen je na osnovu An-26 na koji su ugrađeni skoro dvostruko jači motori. Proizvedeno je 361 avion, a prvi let bio je 1976. godine. NATO naziv mu je Cline.
Antonov An-32[1] | ||
---|---|---|
Antonov An-32B repni broj 727 Hrvatskog ratnog zrakoplovstva | ||
Opšte | ||
Namena | višenamenski transportni avion | |
Posada | 3 do 5 (zavisno od namene) | |
Prvi let | 9. jula 1976. | |
Uveden u upotrebu | 1984 | |
Prvi korisnik | Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo | |
Broj primeraka | 361 | |
Dimenzije | ||
Dužina | 23,8 m | |
Razmah krila | 29,2 m | |
Visina | 8,75 m | |
Površina krila | 75 m² | |
Masa | ||
Prazan | 15.400 kg | |
Maks. težina pri uzletanju | 27.000 kg | |
Pogon | ||
Turbo-mlazni motor | 1hRU-19A300 | |
Potisak TMM | 1 kN | |
Turbo-elisni motor | 2 × AI-20D-5M | |
TEM snaga | 2 h 3.812(5112) kW | |
Performanse | ||
Maks. brzina na Hopt | 540 km/h | |
Dolet | 1.050-2.000 km | |
Plafon leta | 9000 m |
Istorija i razvoj
urediRazvoj An-32 počinje kada se u politici SSSR-u osetila potreba za avionom na bazi An-26, koji bi mogao da vrši operacije u otežanim planinskim uslovima do 4500 m, sa kratkih poletnih staza i u tropskoj klimi temperature vazduha do 50°S. Prvi kupac i korisnik ovog aviona bila je Indija, delom zbog dobrih odnosa vođe SSSR-a Leonida Brežnjeva i Indire Gandi.
Istorijat projekta An-32
uredi- 16.06.1975. - objavljena je Naredba Ministarstva vazduhoplovne industrije SSSR-a o razvoju aviona za aerodrome visokog nivoa.
- 9.07.1976. - An-32 je izveo prvi let. Avionom je upravljala posada u sastavu: Volodimir Tkačenko – kapetan, Jurij Kurlin – kopilot, Grigorij Gumenjuk – navigator, Mihajlo Trošin – inženjer leta, Vitalij Jaskov – radio-operater i Anatolij Zagumenj – vodeći inženjer za testiranje letenja.
- 6.11. do 13.12.1976. - avion An-32 je prvi put prikazan u Indiji.
- 30.12.1980. - Savet ministara SSSR-a izdao je Naredbu br. 2743-RS o razvoju i proizvodnji aviona An-32 za izvozne isporuke indijskom vazduhoplovstvu (118 aviona).
- U oktobru 1982. - prvi predproizvodni avion An-32 (S/N 001) izašao je iz montažne hale Kijevskog društva za proizvodnju aviona (KiAPA).
- U januaru 1983. - Vrhovni komandant Vazduhoplovstva izdao je Naredbu br. 41 o izvođenju probnih letova An-32 kako u SSSR-u tako i u Indiji.
- 17.02.1983. - počela su zajednička zvanična testiranja aviona An-32.
- U oktobru – novembru 1985. - Sa An-32 je postavljeno 14 svetskih rekorda visine leta sa raznim teretima.
- Godine 1986. - pokrenuta proizvodnja aviona An-32 za Avganistan (ukupno je sklopljeno 75 aviona).
- 11.05.1987. - Državni komitet Saveta ministara SSSR-a za vojna i industrijska pitanja usvojio je Rezoluciju broj 266 o modifikaciji An-32 i dodeljivanju oznake An-32B novoj verziji.
- 16.02.1993. - protivpožarni avion An-32P izveo je prvi let. An-32P je upravljala posada u sastavu: Anatolij Slobodenuk – kapetan, Volodimir Terskij – kopilot.
- Godine 1995. An-32B je dobio Sertifikat br. 79-32B izdat od strane IAC Vazduhoplovnog registra[2].
Konstrukcija
urediAvion An-32 je nasledio aerodinamičku koncepciju od An-24, slobodnonosećeg visokokrrilca. Krilo je u planu trapeznog oblika. Avion je potpuno metalni, krilo i repovi kesonske a trup polumonokok konstrukcije. Mehanizacija krila je od dva centoplanska zakrilca i dva zakrilca s istovremenom funkcijom elerona (krilaca).
Visoko smešteni nosači motora iznad krila omogućili su ugradnju propelera s krakovima većeg dijametra. Većim elisama i snažnijim motorima avion je dobio odlične osobine uzletanja i leta, pogotovo na aerodromima u tropskim krajevima i na većim nadmorskim visinama, odnosno u uslovima gde turboelisni motori znatno gube na snazi.
Karakteristike i namena
urediAn-26 je srednji transportno-desantni avion, prevashodno za taktički i operativni vojni vazdušni transport žive sile i vojne opreme, u povoljnim i složenim meteorološkim uslovima, danju i noću. U osnovnoj nameni je obezbeđeno da avion An-26 nosi 39 vojnika ili 30 padobranaca s ličnom opremom, 26 ranjenika na nosilima, samohodna sredstva ASU-57 i SD-85, automobil GAZ-69, minobacač od 120 mm itd., što se sve može izbaciti iz vazduha u toku leta.
Teretna verzija može poneti do 6.700 kg tereta koji se u 12,48 m dugi, 2,30 m širok i 1,84 m visok prostor utovaruje preko spuštene "rampe" u repnom delu aviona. Putnička verzija ima 55 sedišta.[3]
Verzije
uredi- An-32 - osnovna verzija.
- An-32A - prva civilna varijanta.
- An-32B - unapređena verzija.
- An-32B-100 - verzija sa povećanom nosivosti na 7.5 tona.
- An-32MP - patrolna verzija.
- An-32P - verzija za gašenje požara.
Operativno korišćenje
urediAvion se serijski proizvodio u Kijevskom vazduhoplovnom kombinatu od 1982. do 1996. godine i ukupno je proizvedeno 358 aviona. Najviše aviona je isporučeno Indiji (118 kom.) i Avganistanu (75 kom.). Avioni su korišćeni za vojne potrebe kao transportni avioni za prevoz trupa i opreme, za bacanje padobranaca i kao patrolni avion. Za civilne potrebe avion je korišćen kao putnički avion i avion za gašenje požara[4][5].
Zemlje korisnici
urediReference
uredi- ^ Jane's All The World's Aircraft,1988-89
- ^ https://antonov.com/en/history/an-32
- ^ "Kiev Aviation Plant: 'Aviant'" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. avgust 2008) aviant.ua., 12. Novembar 2011.
- ^ https://www.sibpsa.ru/sis_pp/sr_br/avia/view.php?code=4
- ^ https://defence-ua.com/people_and_company/na_dp_antonov_hochut_virobljati_u_indiji_novu_versiju_litaka_na_bazi_an_32-6122.html
- ^ Hoyle Flight International 11–17 Decembar 2012.
Literatura
uredi- Jane's All The World's Aircraft,1988-89
- Hoyle Flight International 11–17 Decembar 2012.
- Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
- Alexander, Jean. Russian Aircraft since 1940. London: Purnell Book Services, 1975.
- Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
- Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. . London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9..
- Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3. pp. 24–27.
- Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.
Spoljašnje veze
uredi- https://antonov.com/en/history/an-32
- http://www.airwar.ru/enc/craft/an32.html
- http://www.aviant.ua/eng/aviant.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. avgust 2008) "Kiev Aviation Plant: 'Aviant'"
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/antonov-an-26
- https://www.sibpsa.ru/sis_pp/sr_br/avia/view.php?code=4
- https://defence-ua.com/people_and_company/na_dp_antonov_hochut_virobljati_u_indiji_novu_versiju_litaka_na_bazi_an_32-6122.html